Zgodna dama sa čeličnim šutem: Ceca Kitić i dalje pleni energijom

Š. Marović

četvrtak, 04. 06. 2020. u 13:20

Згодна дама са челичним шутем: Цеца Китић и даље плени енергијом

Foto Ž. Knežević

Svetlana Kitić, najbolja rukometašica svih vremena, u zasluženoj sportskoj penziji. Radničkom se iznova vraćala nekoliko puta, kao igračica i direktorka. Sa 14 godina bila najbolji strelac Druge lige Jugoslavije

VITKO telo, sportski duh i mladalačka energija i dalje su glavni aduti Svetlane Cece Kitić, jedne od najvećih sportistkinja koje je ovaj narod iznedrio. I danas, na koncu šeste decenije, mami uzdahe muškog dela populacije, gotovo isto kao i kada su osamdesetih godina zbog nje punili sportske dvorane i zavoleli ženski rukomet.

Po navršenim godinama još joj ne sleduje prava penzija, ali je nacionalnu sportsku zaslužila kao osvajačica zlatne medalje sa ženskom rukometnom reprezentacijom Jugoslavije na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 1984. godine.

Za najbolju igračicu sveta svih vremena, sa više od 84 odsto glasova u anketi Svetske rukometne federacije, proglašena je 2010. godine, a profesionalnom sportu zbogom je rekla tek u 50. godini!

- I dan-danas redovno posećujem Zvezdarsku šumu i bazene na "Olimpu", a plivanje i trčanje neizostavni su deo mog života. Rekreativno igram i tenis, tako da sam zadržala crtu vrhunskog sportiste, koja me prati još od tinejdžerskih dana - u dahu, za "Novosti", priča Ceca Kitić. - Iz svog jelovnika sam izbacila testo, hleb i slatkiše, tako da mi je ishrana bazirana na belom mesu i povrću.

Kolika je Ceca sportska veličina, pokazuje podatak da je u 13. godini počela da trenira rukomet, da bi već sa 14 ravnopravno igrala sa devojkama starijim od sebe i po dve decenije. I na samom zalasku karijere, u Prvoj ligi Srbije igran je "flaster" na njoj. Žrtva uspeha koji ju je vinuo do sportskog Olimpa bila su ozbiljna odricanja nepojmljiva običnom smrtniku. Zato sada pokušava da deo propuštenih zadovoljstava iz mladosti nadoknadi i uživa u svim blagodetima koje joj život pruža.

- Putovanja su mi jedini hobi, a hvala bogu, po čitavom svetu stekla sam prijatelje, koje često posećujem. Na svim meridijanima rado sam viđen gost i vrata su mi širom otvorena - kaže najbolja rukometašica sveta svih vremena.

Ne beži ni od "ženskih" poslova, pa tako u slobodno vreme, koga sada ima mnogo više nego ranije, usavršava nove recepte, a nađe vremena i za čitanje knjiga. Medije redovno prati, jer voli da bude informisana o dešavanjima u zemlji i svetu. Međutim, sport koji ju je proslavio izbegava da gleda preko malih ekrana. Sve je dala rukometu, a na pitanje da li je ovaj sport ispoštovao nju, potvrdno odgovara:

- Da, omogućio mi je dosta toga, učešće na najvećim svetskim takmičenjima, mnogobrojna poznanstva i velika prijateljstva, popularnost, zdrav način života, a uz sve to posetila sam mnoge svetske destinacije... Na kraju krajeva, bavljenje tim sportom i vrhunski rezultati u njemu obezbedili su mi neku vrstu egzistencije, nacionalnu penziju, od koje danas živim. U moje vreme primanja igračica u ženskom rukometu bila su, blago rečeno, skromna, tako da nam je ovo sjajna satisfakcija za promociju države i uspeh koji smo postigle preko ovog divnog sporta.

Velika dama i još veći šampion je sa 14 godina bila najbolji strelac Druge lige bivše Jugoslavije nastupajući za Jedinstvo iz Tuzle, grada u kom je rođena, što ju je afirmisalo i vinulo u sam svetski vrh.

Njeni kvaliteti odmah su zapali za oko veštim skautima Radničkog iz Beograda, koji su nameravali da naprave ekipu za najveće svetske domete. I ona je sa nepunih petnaest godina prešla u velikana sa Crvenog krsta. Tu je provela najveći deo briljantne karijere, a ovom klubu iznova se vraćala nekoliko puta. I to ne samo kao igračica, već i kao direktorka, kada je pokušala da ispravi nepopravljivo.

Sa Radničkim je od 1980. do 1985. godine igrala finala u svim takmičenjima u kojima su nastupali, a osvojila je i dvaput Kup evropskih šampiona i igrala četiri finala.

- Imali smo sve moguće uslove kojih se ne bi postideo nijedan klub na svetu - seća se Ceca. - Sve devojke koje su dolazile iz unutrašnjosti, a svega dve-tri su bile iz glavnog grada, držane su kao malo vode na dlanu. Za nas je u to vreme dolazak u Beograd predstavljao ostvarenje svih snova. Tada su i ambicije klubova bile mnogo veće nego danas, a kvalitet lige vrhunski, možda i najbolji u Evropi. Nekada su devojčice upravo zbog nas počinjale da se bave rukometom.

Pored neverovatnih uspeha na sportskom planu, svakako najveću radost i zadovoljstvo Svetlani pričinjava i troje dece, sin i dve ćerke.

- Oni su mi najveće blago i ništa ne može da se meri sa ulogom roditelja - izričita je Kitićeva. - Ponosna sam što sam decu izvela na pravi put i što su postali vredni i odgovorni ljudi. Pre deset godina sin i snaja su mi podarili unuče, tako da sam se ostvarila i u ulozi bake.

PET BRAKOVA IZA SEBE

SVETLANA Kitić iza sebe ima pet brakova, a kako kaže, životnog saputnika nema već sedam godina. Prvo je u braku bila sa čuvenim fudbalerom Hajduka iz Splita Blažom Sliškovićem, zatim sa kolegom Draganom Dašićem, kulturologom Goranom Bogunovićem, biznismenom Zoranom Kovačevićem i pravnikom Milanom Magićem.

OPROBALA SE I KAO POLITIČARKA

Vrsna rukometašica je 2007. godine, na poziv Milutina Mrkonjića, uplovila i u političke vode, koje je posle godinu dana u poslaničkoj klupi napustila. Borila se za prava sportista i isticala usvajanje Zakona o sportu i formiranje nadležnog ministarstva, koje tada nije postojalo.





Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)