Crveno-beli večni sjaj: Zvezda je ritam života, bujica ljubavi, eliksir radosti... (FOTO)

KADA su 4. marta 1945. godine osnovali Omladinsko fiskulturno društvo Crvena zvezda, članovi GO Ujedinjenog saveza antifašističe omladine Srbije nisu ni slutili da pišu istoriju evropskog i svetskog velikana, koji će u sredu proslaviti svoj 75. rođendan.

Hroničani pišu da je Skupština održana u velikoj sali DIF, u Deligradskoj 27, da je prvi predsednik postao Đorđe Paljić, a potpredsednici Zoran Žujović i Slobodan Ćosić...

Tog hladnog 4. marta ostvarena je i prva pobeda, jer su fudbaleri savladali ekipu Prvog bataljona Druge brigade KNOJ sa 3:0. Meč je odigran na igralištu "Studenta" pred 3.000 gledalaca. Pored fudbalske, Društvo je imalo još sedam sekcija: košarkašku, stonotenisku, šahovsku, plivačku, atletsku, odbojkašku i veslačku.

Crvena zvezda danas ima 36 klubova sa oko 5.000 sportista, koji su klubu, ali i državi, doneli mnoštvo trofeja.

- Sportsko društvo Crvena zvezda je jedinstven brend: skup vidljivih i nevidljivih elemenata, skup osećaja, sećanja i obećanja koji se vezuju uz Crvenu zvezdu... Crvena zvezda je ritam života, uskovitlane strasti, bujica ljubavi, eliksir radosti - ističe direktor Marketinga Crvena zvezda Zoran Avramović.

Prvih decenija gradio se imidž Crvene zvezde. U početku se sve vrtelo oko Sportskog društva, kasa je bila zajednička... Tek kasnije klubovi su se osamostalili, a Društvo je preuzelo ulogu koordinatora. Zlatne godine crveno-belih bile su od 1970. do 1992. Tada su osvajane i titule prvaka Evrope: košarkašicama je to pošlo za rukom 1979, atletičarima 1989, a fudbaleri su 1991. bili i svetski prvaci. Uzlet crveno-belih zaustavio je raspad SFRJ, sankcije UN, tranzicija. Ipak, Zvezda se održala i u teškim uslovima, karatisti su doneli dve evropske krune (1997, 1998) uz dve svetske u fudokanu (2013, 2015), a vaterpolisti su 2013. pokorili Stari kontinent...

ZVEZDINE ZVEZDE

FUDBALSKI klub je od početka bio stub crveno-bele porodice. Odmah je privukao veliki broj navijača, a zaštitni znak prve generacije bio je džentlmen u kopačkama Rajko Mitić, koji je proglašen i za prvu Zvezdinu zvezdu. Posle rata, 1946, osvojeno je prvenstvo Srbije, a prvoj tituli prvaka Jugoslavije radovali su se 1951. godine. Crveno-beli su se brzo okrenuli Evropi, želeli su uspehe i van granica svoje zemlje i već 1958. stigli su do polufinala Kupa šampiona, gde ih je zaustavila Fiorentina..

- Zvezda je za sve nas predstavljala svetinju. Velikom željom, upornošću, znanjem hteli smo da našem klubu pružimo maksimim... San mnogih generacija bilo je osvajanje evropske i svetske titule. Generacija predvođena Savićevićem, Pančevom i ostalima to je i ostvarila 1991. - rekao je za "Novosti" povodom Zvezdinog 50. rođendana Rajko Mitić.

BARI 1991. Foto N. Paraušić

Crveno-beli su pre nego što su 1991. pokorili Evropu i svet, nekoliko puta bili blizu evropskog trofeja. U Kupu šampiona su u polufinalu stali i 1971, kada ih je šokirao Panatinaikos (4:1, 0:3), polufinale nisu prošli ni četiri godine kasnije u Kupu kupova (bili slabiji od Ferencvaroša - 1:2, 2:2), a 1979. u finalu Kupa UEFA nesrećno su izgubilu od Borusije Menhengladbah (1:1, 0:1). Ipak, sve su to naplatili osvajanjem Kupa šampiona, 29. maja 1991. u Bariju, kada su posle penala (5:4) savladali Olimpik. U Tokiju 8. decembra pobedom nad čileanskim Kolom kolom (3:0) postali su i prvaci sveta. Klub se diči i sa dva Srednjevevropska kupa, 1958. i 1968. godine.

Zvezda je negovala svoje legende, a posebno svoje zvezde. Posle Mitića druga zvezda postao je mađioničar na terenu Dragoslav Šekularac. Treći je po mnogima najbolje levo krilo Evrope Dragan Džajić. Velikanima su se kasnije pridružili Vladimir Petrović Pižon i Dragan Stojković. Šesta Zvezdina zvezda je generacija 1991, koja je pokorila Evropu i svet.

GENIJI POD OBRUČIMA

KOŠARKA je posle rata polako osvajala srca Jugoslovena, pa i crveno-belih. Entuzijazam Nebojše Popovića omogućio je košarkašima i košarkašicama Crvene zvezde da 50-ih godina dominiraju. Tada su crveno-bele predvodili Gec, Demšar, Kalember...

- Zvezda je bila u ono vreme preteča, pionir svih zbivanja u sportu - evocirao je svojevremeno uspomene Popović.

Košarkaši su osvojili 10 titula zaredom, a dominirale su i košarkašice, koje su plenile igrom i gracioznošću. Redovan gledalac na malom Kalemegdanu bio je i nobelovac Ivo Andrić. Dame su najveći uspeh ostvarile osvajanjem Kupa šampiona 1979, a dve godine kasnije igrale su i finale. Zvezda je bila prepoznatljiva po: Snežani Zorić, Zorici Đurković, Sofiji Pekić, Anđeliji Arbutini, Vladimiru Cvetkoviću, Zoranu Slavniću, Draganu Kapičiću, Ljubodragu Simonoviću, Saši Obradoviću, Igoru Rakočeviću, Stefanu Joviću...

Košarkaši su 1974. trijumfovali u Kupu pobednika kupova. Poslenjih godina osvajali su ABA ligu i igraju Evroligu.

MAJSTORI STAZA

ATLETIKA je uvek u Zvezdi zauzimala značajno mesto. Najuspešniji je Dragutin Topić, evropski prvak u skoku uvis iz Splita 1990, koji je te godine i bio svetski juniorski prvak i rekorder. Neizbrisiv trag ostavio je i Nenad Stekić, evropski rekorder (8,45 m) iz 1975, dvostruki vicešampion Evrope. Tu je i legendarni dugoprugraš Dane Korica. U klupskoj istoriji zlatnim slovima je upisana generacija 1989, koja je na tadašnjoj "Marakani", sada "Rajku Mitiću", osvojila titulu prvaka Evrope.... Pre šest godina Tatjana Jelača je bila srebrna na EP u Cirihu, a danas su uzdanice skakač udalj Strahinja Jovančević i bacač kugle Armin Sinančević.

Dragutin Topić Foto N. Paraušić

TROFEJNI I OSTALI

ODBOJKA je brzo stala rame uz rame fudbalu i košarci. Odbojkaši su prvu titulu osvojili kada i fudbaleri, 1951. Briljirale su i dame, tako da je i igra na mreži opčinila publiku. Rođene su mnoge zvezde naše odbojke... Ipak, zlatne godine srpske odbojke počele su po raspadu SFRJ, a veliki udeo u stvaranju velike reprezentacije dali su: Dejan Brđović, Rajko Jokanović, Maja Ognjenović, Stefana Veljković i ostali. Alfa i omega kluba, ali i Saveza, bio je sadašnji predsednik CEV Aleksandar Boričić.

U ekipnim sportovima značajnu ulogu imali su i rukometaši, koji su iznedrili Lazarevića, Kalinu, Jovicu Cvetkovića, Peruničića, Škrbića, Petra Nenadića... Uspešan je bio i ženski klub, u kojem je slavu stekla jedna Dragana Cvijić.

Maja Ognjenović Foto N. Paraušić

VATERPOLISTI su decenijama bili između Prve i Druge lige. Početkom 90-ih stvoren je šampionski tim, a 1992. je ekipa predvođena treneroma Nikolom Stamenićem i Igorom Milanovićem, Viktorom Jelenićem, Vladimirom Vujasinovićem, osvojila prvu titulu u istoriji. Uspeh je ponovljen i godinu dana kasnije... Na stazu uspeha klub se vratio 2010, a tri godine kasnije ekipa predvođena trenerom Dejanom Savić, Andrijom Prlainović, Duškom Pijetlović, Nikolom Rađenom, Denisom Šefikom... na Banjici je osvojila titulu prvaka Evrope, a pola godina kasnije i Superkup Evrope.

LEGENDE DO LEGENDI

ZVEZDINA porodica je toliko velika da je teško pomenitu sve velikane. U poratnim godinama šah je bio jedan od najvažnijih klubova Društva. Jedan od osnivača SD bio je i legenadarni velemajstor Svetozar Gligorić, koji je kasnije karijeru izgradio u Partizanu. A posebno su se idzvojili Vera Nedeljković, koja je bila treća šahistkinja sveta od 1959. do 1962. i Ljubomir Ljubojević.

STRELjAŠTVO se ne diči samo Jasnom Šekarić, već i Zoranom Arunović, koja je bila svetska i evropska prvakinja. Mačevanje se najviše pamti po Veri Jeftimijades... Teniseri su osvajali titule, ali su najpopularniji bili u vreme Slobodana Živojinovića, koji je 80-ih godina bio prvi reket Jugoslavije. Kasnije je Jelena Janković nekoliko puta dovela devojke do trona.

Stonoteniseri početkom 90-ih, dolaskom Zorana Kalinića u klub, postaju najbolji u zemlji, a crveno-beli dres nosili su i Marko Jeftović, Aleksandar Karakšević...

Briljirali su i bokseri, kik-bokseri, plivači, poslednjih decenija u vrhu su džudisti, koji mogu da se pohvale trećim mestom u Evropi i Nemanjom Majdovim, svetskim prvakom. Sjajni su i tekvondisti, automobilisti, titula je osvojena i u bridžu. Karatisti su osvojili prvo mesto na SP u fudokanu. Šampioni su bili i hokejaši, karatistkinje...

Crveno-bele očekuju mnogi izazovi, vera da će i ubuduće donositi radost ne samo svojim navijačima, nego i celoj naciji.

"DELIJE SEVER"

BEZ navijača ne bi bilo ni Crvene zvezde. Već 1948. osnovana je sekcija "članovi-prijatelji"... Pedesetih godina prošlog veka nastaju prve pesme, a šezdesetih se na stadionima pojavljuju i prve zastave. Kada je 1964. izgrađena "Marakana", najvaterniji zvezdaši se grupišu na Severnoj tribini.

Sedamedsetih godina navijači su sve organizovaniji, putuje se na gostovanja. Prva organizovana grupa osnovana je 1978. godine kao "Klub navijača Crvene zvezde Boško Kajganić", kao uspomenu na golmana koji je godinu dana ranije poginuo u saobraćajnoj nesreći u Turskoj.

Osam godina kasnije osnovane su dve navijačke grupe, "Ultras" i "Red devils", a 1987. i "Zulu voriors". Na kraju su se sve grupe ujedine 7. januara 1989. i nastaju "Delije Sever".

Najvatreniji navijači poznati su po vatrenoj podršci, spektakularnoj koreografiji na stadionu i dvorani i velika su podrška, naročito fudbalerima i košarkašima.

VELIKA PORODICA

CRVENO-BELA porodica u ovom trenutku broji 36 klubova, s tim što neki imaju muške i ženske sekcije, kao odbojkaške, atletske...

Članovi Sportskog društva su: fudbalski, ženski fudbalski, košarkaški, ženski košarkaški, džudo, vaterpolo, ženski vaterpolo, odbojkaški, rukometni, ženski rukometni, atletski, teniski, veslački, streljački, stonoteniski, hokejaški, plivački, šahovski, bokserski, karate, biciklistički, kik-boks, kuglaški, automobilistički, skijaški, rvački klub, kao i klubovi u mačevanju, bridžu, tekvondou, ragbiju 13, ragbiju 15, dizanju tegodva, bodi bildingu, golfu, malom fudbalu i CZ Ginisu.

Oni su, zaključno sa 1. januarom 2020, Društvu doneli 714 trofeja u ekipnoj konkurenciji: 3 svetska, 8 evropskih, 12 regionalnih, 482 nacionalna prvenstva, 200 kupova i 9 superkupova...