EMOCIJE, žar i želja, koji su ga krasili u debitantskoj seniorskoj sezoni u dresu Partizana (2004-2005), nisu se promenili ni danas. Kapiten crno-belih Novica Veličković (33) sa gotovo identičnim izrazom lica svaki put izlazi na teren, prezentujući publici i saigračima karakter kakav u sportu može samo da se poželi.

Uvek je sa klubom iz Humske bio povezan na neobičan način, a od subote uveče ta nit je dobila specijalni sjaj. Iskusni krilni centar je prestigao legendarnog Petra Božića i postao rekorder Partizana sa 472 odigrane utakmice.

- Osećam se ponosno i srećno, jer ovo nije mala stvar - kaže Veličković u razgovoru za "Novosti". - Do pola noći sam odgovarao na poruke. Klub me je, takođe, iznenadio sa čestitkama Vujoševića i Božića. Javljaju se saigrači, navijači... Stvarno mi mnogo znači, jer sam u Partizan prvi put stigao sa nepunih 15 godina. Tad sam samo sanjao da uđem u prvi tim, a nisam mogao ni da zamislim koliko bi bilo lepo da budem igrač sa najviše utakmica.

Kao poklon za ovo istorijsko veče dobio je pobedu protiv FMP u dvorani u Železniku - 87:57.

- Pre utakmice nisam razmišljao o rekordu, ali kako se približavao kraj, sve je bilo rešeno što se rezultata tiče, počeo sam da mislim i o tome. Domaći igrači su znali, stranci nisu toliko bili upućeni, ali sam im rekao pre nego što se završio meč... Svi su se radovali. Stvarno jedna lepa stvar za mene. Ali opet, želim da naglasim da je bitno to što smo pobedili i odigrali timski.

Iako je kapiten vraćao priču na ekipu, centralna tema se, ipak, vrtela oko njega i velikog dostignuća.
KLUBOVI2004-2009. Partizan 2009-2012. Real Madrid
2013. Mega Vizura
2013-2014. Bamberg
2014. Mega Vizura
2014-2016. Trabzonspor
2016- Partizan

- Toliko godina sam proveo ovde, toliko toga mi je dao Partizan - emotivno je objašnjavao Novica. - On me je izgradio kao ličnost. Pored porodice, mojih roditelja, dece, žene, sestre, Partizan je nešto najveće što imam u životu. Poslednjih nekoliko godina budim se i razmišljam samo o treningu i kako ćemo da dobijemo utakmicu. Ostaće zauvek neizbrisiv trag u mom životu. Još kad sam igrao za Zemun kao klinac, tražili su me mnogi klubovi, ja sam želeo samo ovde. A kad sam stigao u Humsku, ljubav se samo pojačavala... Potpisao sam, otišao na prvu utakmicu da gledam, mislim da je Partizan - Barselona, i od tad sve traje.

Posle prve epizode u Partizanu, Novica je svoj put nastavio u Real Madridu (2009-2012), pa Megi, Bambergu, Trabzonsporu... Povrede su ga sprečile da napravi karijeru kakvu su mu prognozirali, ali da je njegov put išao drugim tokom, teško bi doživeo ovaj istorijski trenutak.

- I pored svega toga, ja sam na sebe najponosniji. Mislim da bi 90 odsto igrača odustalo da im se desilo ono što i meni. Nije lako prihvatiti saznanje da ne možeš da daš ni upola od onoga što si nekada mogao. Vraćam se u Partizan 2016, imam 29 godina u tom trenutku i svi zbog mog stanja već govore da sam mator. Bile su u jednom trenutku 50-50 odsto šanse da li ću nastaviti da igram košarku. Izvukao sam sa ovakvim telom i više od očekivanog i zato sam ponosan.

Pred početak svake sezone se licitira da li će Novica potpisati novi ugovor ili ne.

- Pa uvek razmišljam da li ću moći da izguram godinu punu uspona i padova. Ali, uzeo sam tu košarkašku loptu sa 10 godina u ruke i evo već 23 godine sam opterećen njome. Znaju moji roditelji da nisam ulazio u kuću, samo sam bio na terenu. Neće biti lako rastati se jednog dana s njom. Jedina želja u basketu koju imam je da vratim Partizan na mesto gde pripada, da bude ponovo pravi i tad ću biti zadovoljan - završio je razgovor Veličković.

U UTORAK SA DARUŠAFAKOM
VEĆ u utorak košarkaši Partizana igraju meč trećeg kola top 16 faze Evrokupa sa Darušafakom u Istanbulu (18.15).

- Bitno je mnogo da se to dobije, jer bi start sa 3-0 bio izuzetno značajan. Ako budemo igrali kao u poslednje vreme, sigurno da možemo to i da ostvarimo. Vrlina tima je da ostane na mestu i kada se pobeđuje i da ne diže euforiju. To uspevamo posle svakodnevnih razgovora... Komentari na društvenim mrežama i po medijima da smo sada favoriti za osvajanje takmičenja, ne treba da nas dotiču. Moramo da živimo svaki dan zajedno, kao i do sada, samo tako ćemo napraviti nešto.