Mihajlović prvi put o tome kako je otkrio strašnu bolest: Probudim se i ne mogu da stanem na nogu, doktor mi je rekao da takav nalaz nije video 40 godina

Siniša Mihajlović, trener Bolonje i proslavljeni srpski fudbaler bio je gost u emisiji "Veče sa Ivanom Ivanovićem" gde je otkrio neke detalje svoje bolesti koju je pobedio.

On je otkrio da mu je karantin i izolacija zbog korona virusa došla kao odmor, jer je prethodno bio u najgorim mogućim uslovima.

Dva meseca karantina najbolji period života

- Ja sam proveo dva najlepša meseca u životu, nekim ljudoma je teško palo, a gledajući sa moje tačke gledišta gde sam četiri meseca proveo u sobi koja je tri sa tri, gde nisam otvarao prozore, nisam mogao da udahnem vazduh, niko nije mogao da mi dođe u posetu, ili samo jednom nedeljno.

- Vidim da je mnogima teško palo, jer su navikli da rade drugačije, rade po ceo dan, dođu prespavaju i opet na posao. Sada su po 24 sata bili sa ženama, pa je bilo
dosta nasilja u porodici razvoda i slično - objašnjava Mihajlović.

Na pitanje kolikoga je bolest osvestila i da li je pre toga imao strahove da će možda da se razboli Siniša je rekao

- Nisam imao strahove, bio sam zdrav stalno, jer ja treniram svaki dan, mislio sam da meni ne može da se meni desi. To sam otkrio na Sardiniji.

Igrao sam padel (igra sa reketima prim aut.) bio sam okej. Kad dobiješ leukemiju kažu brzo se umoriš, izlaze ti neke tačke na nogama, krvare ti desni.

- Nisam imao ništa od toga osećao sam se dobro. Ceo dan sam se bavio sportom. Igrao stoni tenis sa sinovima. I kad sam ustao sledeće jutro ne mogu da stanem na nogu. Ja mislio da sma uklještio neki mišić.

Javim se doktoru Bolonje, on me poslao na magnetnu rezonancu, a tamo dokrtor mi kaže "Vi morate da imate veliki otpor za bol" Nisam video ovakav nalaz u 40 godina. Ja sam mislio da osoba sa ovakvim nalazom ne može da stoji, a vi ste došli na nogama" Ja mu kažem, "doktore, ja sam sad trčao 10 kilometara"
Nijednog trenutka nisam sumnjao da ću da pobedim bolest

Inače, ja sam svaka tri meseca radio nalaze krvi jer mi je otac imao tumor pluća.

- Posle nekoliko dana, ja se brijem zove me doktor, kaže "Ajde dođi da ti kažem nešto" Počne nešto da okoliša, ja mu kažem "šta okolišaš kaži"...

- On mi kaže "imaš leukemiju". Odradili smo još neke dijagnostike i kada smo utvrdili počeli smo lečenje.

Usledilo je pitanje da li je čitav proces gledao kao na još jednu utakmicu i pobedu koja mora da se ostvari, Mihajlović kaže:
Morao sam da pokažem ljudima da ne treba da gube volju za životom.

- Kao što kaže jedan novinar u Italiji sad je leukemija u problemu jer je došla kod Siniše. Kad mi se desilo ja sa od prvog momenta jedva čekao da krenem da se lečim ali nisam sumnjao nijednog momenta da ću ja to da pobedim. Tako sam se ponašao i taklo sam radio.

- Imao sam sreću da odem u Bolonju u bolnicu gde su najbolji leakari. Ja sam im rekao samo recite šta treba da radim ja ću to da radim, ja ću to da pobedim.

- Nikad ne treba da izgubiš volju za borbom volju za životom. Imao sam obavezu prema drugim ljudima ne samo prema familiji, jer su i drugi sportisti pratili situaciju i morao sam da dam primer.

- Ne mislim da svi moraju da se bore kao ja sa takvom hrabrošću nego da imaju tu volju za životom.

- Ja sam takav i u životu kad imam neki problem idem da ga rešim. Dosta sam prošao u životu tako da sam posle ove bolesti, evo prošlo je 7 meseci i rezultati su dobri..

- Postao sam bolji čovek od toga. Četiri meseca nisam udahnuo čist vazduh. Tek kad sam izašao video sam koliko je to velika stvar. Te male stvari na koje pre nisam obraćao pažnju.

- Zahvalio bih se svim ljudima u Srbiji prijateljima, poznatim i nepoznatima koji su slali poruku podrške. Navijačima Zvezde i svima ostalima koji su mi dali snage da izdržim i pobedim - rekao je Mihajlović.