BOLjEG golmana Partizan nije imao u svojoj istoriji. Mnoge legende su oblačile bordo-plavi i crno-beli dres, ali čovek koji je zbog prirode posla uvek imao drugačiju opremu i danas se izdvaja svojim stavom o muci koja je stigla celu planetu. Milutin Šoškić i sa pune 82 godine prkosi činjenici da smo svi odjednom u svoja četiri zida. Priča o virusu korona je sa čika Šoletom kao priča o protivniku koji se mora pobediti!

- Tolike sam godine proveo na pripremama i po karantinima, ali nijedan ne može da se uporedi sa ovim. Vidim da se ljudi baš teško navikavaju na izolaciju. Stigla nas je velika muka, ali nemam ni trunku dileme da ćemo da izađemo iz ovoga. Pamet i disciplina su najvažniji - poručio je legendarni Šoškić iz svog stana sa Karaburme.

I na muci se poznaju prijatelji, oni iskreni i odani ljudi koji su ostali isti, čak i danas, kada svako u vanrednom stanju, kao u snegu, može da pokaže svoj trag.

- Davno je prošlo vreme kada su ljudi brinuli jedni o drugima, kada je bilo važno biti čovek, biti gospodin. I u vreme ove muke sa mnogo ponosa mogu da kažem da moji iz Partizana zovu skoro svaki dan, pomažu kao klub, javlja se Vlada Vermezović... Zovu i zvezdaši Stane Karasi i Duda Maravić, dobri i odani prijatelji. Svi oni dokazuju da zemljom i dalje hodaju veliki ljudi. Takvi su sportisti. Posebna sorta ljudi. Ali nedostaje mi onaj koji sa kojim sam se se "zvrckao" svaki dan. Moj Šeki - kaže setno Šoškić i priseća se legendarnog Šekularca.

Legendarni golman, koji je u karijeri 177 puta stajao između stativa Partizanovog gola, pa 65 puta čuvao mrežu Kelna i 50 puta branio za Jugoslaviju, osvojio olimpijsko zlato 1960. godine u Rimu i evropsko srebro 1960. u Francuskoj, danas pažljivo prati svaku vest koja ima veze sa svakodnevnim životom u vanrednim uslovima.

- "Novosti" su mi svakog dana na stolu, a i još pokoje novine. Svako na svoj način prati sve što nas je snašlo. Verovali ili ne, čitam svako slovo iz novina - priča Šoškić.

Svakakve izazove imao je Milutin u svojoj prebogatoj karijeri. Nikada se nije suočio sa virusom ili zarazom koja je ispraznila ulice i stadione, a na ovako ružan način napunila bolnice.

- Bilo je svakakvih ružnih stvari u mojoj karijeri, teških izazova i iskušenja. Ali ovo nikada u životu nisam doživeo. Ove dane mogu da uporedim samo sa bombardovanjem moje zemlje 1999. godine. Tada sam bio u selekciji SAD i bilo mi je najteže u životu. Tu brigu za porodicu i prijatelje i tu nervozu ne mogu rečima da opišem. Nešto slično osećam i sada. Sve mi se čini da je ovo jedan mnogo ružan san. A opet, ne mogu da se otrgnem utisku da nam je sve ovo namešteno - kaže Šoškić.

Legendarni golman je još slikovitiji i jasniji kada kaže:

- Pokušali smo globalno da se poigramo s prirodom i Bogom. Ovo je sada Božija opomena za sve što radimo jedni drugima. Živimo u vreme kada ni brat brata ne poznaje. To mi bi se smeta od muke koja je i mene snašla jer sam bolestan. Voleo bih da ljudi u vreme ovog virusa više slušaju stručnjake. Doktoru, koji je pre nekoliko dana onako napustio konferenciju za medije, bilo je mnogo teško. Nervira me što se i takve, iskrene i ljudske stvari politizuju- kaže Šoškić.

BRAVO, SPORTISTI
MILUTINA Šoškića raduju gestovi vrhunskih srpskih sportista:
- Ono što rade Ana Ivanović, Novak Đoković, fudbaleri Partizana i Crvene zvezde i mnogi drugi je za svaku pohvalu. Tako dokazuju da su sportisti posebna vrsta ljudi. Kada vidim ovakve stvari, one mi ulepšaju dane, koji su se u izolaciji zbog policijskog časa svima mnogo odužili.