Gugleta: Mladi treneri preskaču razrede

RAT u Libiji prekinuo je uspešnu trenersku karijeru Dragana Guglete (17. 7. 1941, Kragujevac), nekadašnjeg igrača OFK Beograda, Strazbura, Olimpije iz Ljubljane, Borca iz Banjaluke i reprezentativca Jugoslavije, sada već davne 2010. godine. Od tada, popularni Gugi fudbal posmatra uglavnom iz fotelje...

* Da li ste zaista stavili tačku na trenersku karijeru?

- Gotovo je, trajao sam dugo, imao dobre rezultate, a u Libiju sam otišao na nagovor prijatelja, da pomognem.

* Ali, posle odličnih rezultata, pre svega u Aziji, ponuda je bilo?

- Dugo sam radio u tom svetu, ali počeo sam u Tunisu, u La Marsi. Vratio sam se onda u Beograd i Rad uveo u Prvu ligu i u Kup UEFA, a onda je počela moja azijska "turneja" koja je potrajala skoro dve decenije. U Kuvajtu sam proveo pet sezona i Al Džahru doveo do titule prvaka, što je bilo čudo koje se nikada više neće ponovoti. Šampionat sam osvojio i sa Kacijom i sa Arabikom, i to bez reprezentativaca, plus smo bili najbolji i u Kupu - sve ima u glavi Gugleta. - Onda sam se preselio u Ujedinjene Arapske Emirate, proveo prelepih sedam-osam godina, dva puta sam trenirao Šab, pa Šaržu, Rasel Kemu, Dubai, Emirat klub. Nastavio sam u Kataru, radio u Al Sadu i Katar sport klubu, pa otišao u Libiju. Za jedan život dosta.

* Kažu da ste uvek imali svoju cenu ispod koje niste išli?

- To je tačno, ali mogao sam tako da se ponašam jer su iza mene stajali rezultati. Međutim, razumem i one naše stručnjake koji su radili za šaku dolara. Kriza je bila velika i ljudi su se snalazili. Ipak, moram da kažem da su mnogi na taj način devalvirali struku, a bili smo na tim prostorima veoma cenjeni, pogotovo u Kuvajtu.

* Rad u Srbiji vas nije interesovao?

- Ne, trenirao sam svojevremeno Rad, bio prvi trener u OFK Beogradu kada je šef stručnog štaba bio Gojko Zec. Nisu me poštovali i ja sam otišao u Tunis. Sada je kasno za povratak na naše terene, iako bih mogao da radim, vitalan sam i dalje - smeje se Gugleta. - Mladi treneri su zauzeli pozicije i što ih više menjaju, oni su sve traženiji. A kada je tako, onda nije ni čudo što nemamo dobre ekipe i rezultate.

* Problem je, dakle, u ...?

- Nekada je to ovako funkcionisalo: trener je birao igrače, a uprava ih je kupovala. Danas, uprava kupuje a treneri rade. Nelogično, zar ne? Ja sam uvek bio za mlade, i igrače i trenere, ali zameram talentovanim stručnjacima što preskaču razrede. Odmah iz kopački dobijaju da vode prvi tim, bez znanja i iskustva. I brzo se izgube, sagore. Ranije, morao si da pođeš od početka, od rada sa pionirima, kadetima ili omladincima, pa kada ispečeš zanat i dokažeš se, u bilo kojoj kategoriji, dobiješ šansu da radiš kao prvi trener.

* Hajdemo malo u igračke vode, bili ste deo po mnogima najbolje generacije OFK Beograda u istoriji?

- Slažem se sa tom konstatacijom. A uveren sam da je naša pobeda u finalu protiv Dinama 1966. godine (6:2), bila najbolja utakmica koja je odigrana i istoriji Kupa naše zemlje. Samardžić, Santrač i Skoblar su postigli po dva gola, ali je cela ekipa delovala impresivno - ponos izbija iz svake Gugletine reči. - Bili smo zaista "romantičari"!

* Bilo je u to vreme sjajnih igrača?

- Uh, koliko hoćeš. Skoblar bi i danas bio čudo, brz kao munja, igrao je u oba pravca, uvek pozitivan, a bilo je nekih glupih priča o njemu kao čoveku. Pa Milan Galić, fudbalerčina. Zlatko Vujović je prototip igrača ovog vremena, Sani i Pančev su golgeteri koji se rađaju jednom u 100 godina, kao i Vojin Lazarević. Imao je uz sebe i Dragana Džajića i sve što je bilo lepo u fudbalu se videlo, jer su se njihove akcije uglavnom završavale golom. O Jugoviću neću ni da pričam, pa čovek je naš najtrofejniji fudbaler, a Dragiša Binić je imao kosmičku brzinu i vezivao je po tri igrača... A sada slušam priče o taktici. Šta znači posed lopte? Da zadržiš vreme ili da je dodaš u pravo vreme. Danas svi treneri rade isto, a pitam ja vas, da li imaju iste igrače. Posed, tranzicija, dobro smo stajali... to su termini koji ništa ne znače. Ali, da ne pričam više, bolje je da mirno "grickam" penzionerske dane - završava na svoj način ovu priču za "Novosti" Dragan Gugleta.