Luis: Beograd opasan za oženjene; Matea: Obožavam “Tri šešira”

LUIS Ibanjez je naprečac osvojio srca svih simpatizera Crvene zvezde. Argentinac zrači neverovatnom pozitivnom energijom, njegov optimizam i elan, ali i prkosni latino karakter, postali su važan deo u mozaiku crveno-belih jesenjih pobeda i rekorda. A taj isti Luis ili "Lučo", posle samo šest meseci tvrdi da letos nije mogao da napravi bolji potez.

- Kad sam se vratio iz Krškog, rekoh ženi Matei: "Idem u Zvezdu da karijeru vratim na pravi nivo!" Istog je mišljenja bio i moj tast, ujednoi menadžer Darko Alegić. Znao sam da ćemo postati dobar tim, osetio sam da je Božović čudo od čoveka i trenera, a da Zvezda kao klub, i sa neverovatnim navijačima, mora da probudi strast. Mnoge kockice su se poklopile, osim novca, ali vam sada kažem da ne bismo imali ovakve rezultate da je isplata bila redovna. Pare će doći, svi imamo ugovor, ali ovakvo uživanje u fudbalu je neponovljivo - tvrdi Lučo, dok mu se krupne crne oči šire.

Zaljubili su se u Zagrebu na prvi pogled, ne kriju to ni Luis, ni Matea, a pogotovo sin prvenac Tijago koji je napunio dve godine 22. decembra.

- Zanimljivo je da pre dolaska u Zvezdu nikad nismo bili u Beogradu, iako je Zagreb tu na četiri sata vožnje - kaže Luis. - Spletom okolnosti, činjenicom da sam bio sa Mateom, a inače sam porodičan tip, nisam ovde dolazio u provod iako su mi pričali bajke o splavovima, klubovima. Sada, kad sam upoznao kakav je Beograd noću, mogu reći da je neverovatan grad za provod.

Kroz život koračaju zajedno, ali i odvojeno. Kad muško društvo iz kluba krene u provod, onda postoje neki uslovi, pogotovo zbog starleta koje uklizavaju žešće nego rivali na terenu.

- Uh, nije lako jer ima nas i oženjenih. Onda se trudimo da se obezbedimo da nam niko ne smeta da ne bismo osvanuli sutradan u novinama. Srećom, imam prijatelja u Beogradu koji mi je od prvog dana vrlo dobro objasnio šta me sve čeka, gde mogu, a gde ne bi trebalo da idem... On mi je i savetovao da rentiramo stan na Vračaru jer je ovde živo, sve nam je nadohvat ruke, a na stadion mogu i peške ako zatreba.

Da nije Matee, familija Ibanjez ne bi upoznala sve čari Beograda.

- Luis je malo lenj, zato sam ja turistički vodič. Videli smo uglavnom sve što Beograd nudi, vreme nas je služilo pa smo mnogo šetali, Kalemegdan je zaista divan, Skadarlija božanstvena...

Ulica boema ima dušu, nastavlja Matea, a hrana je po meri cele porodice:

- Obožavam "Tri šešira", roštilj, pa kad još zasviraju harmonika i violina na uvce, nema većeg uživanja...

Za Luisa nema roštilja bez Argentine.

- Nedostaje mi taj naš, argentinski roštilj. Jedem ja i ovaj, ukusan je, ali kod nas je meso drugačije, nekako ukusnije, a i seku ga na drugi način. Ali kad odem u Moreno, to vam je kvart gde sam rođen u Buenos Ajresu, onda tražim od mojih da prave samo roštilj.

Nostalgiju za rodnim gradom, ocem, majkom, tri sestre i drugom koji je odrastao s njim kao brat ne mogu da nadomeste ni moderne tehnologije.

- Čujemo se i vidimo preko "Skajpa", ali mi fali da smo češće zajedno. Familija smo velika, nema vikenda kad se ne okupimo nas 15-20, dođu i komšije, drugovi pa pravimo roštilj kraj bazena. Tetke ugnjave Tijaga, ja zujim po ceo dan sa društvom. Kratak mi dan da bih video sve prijatelje i bivše saigrače. Gaitana, recimo, nisam video jer se on vratio u Lisabon kad smo mi stigli u Argentinu. To je deo života koji mi nedostaje, mada je, iskreno, u Zagrebu i Beogradu daleko sigurnije za život nego u Argentini.

Gde će ga karijera voditi posle Crvene zvezde,niko ne zna, ali Ibanjez zna gde će okačiti kopačke o klin.

- Definitivno u Argentini, ako bog da, u mojoj Boki. Znate, ja sam fan kluba, kum mi je navijač, na "Bombonjeri" sam fudbalski prohodao. Bilo bi idealno da okačim kopačke o klin u svojoj kući. Ali do tog momenta će proći godine i godine...

Buenos Ajres, Zagreb, Beograd. Poređenja nema za familiju Ibanjez, koja ume da uživa...

PRODAVAO RUŽE NA SEMAFORU

U ŽIVOTU, Luis priznaje samo rad. Dete je razvedenih roditelja, život u opasnom kraju Moreno nosio je svoje rizike, a kao "ultras" Boke radio je sve i svašta da bi pristojno živeo.

- Tačno je da sam prodavao ruže na semaforu sa 14 godina, ali sam uvek želeo časno da zaradim novac. Fudbal mi je dao sve, zato ga pošteno igram. Imao sam cilj i uspeo da pomognem porodici u Argentini, da ih sve skućim. Brinem o svima i srećan sam zbog toga.

PROČITAJTE JOŠ:

Nadal: Niko nikada nije ovako igrao, mogao sam samo da aplaudiram

Đoković: Ovaj trofej me podseća na nekog...

Grujić o razgovoru sa Klopom, strahu, teškom stanju u Zvezdi...

Đoković oduvao Nadala kao nikad pre: Igrao sam perfektan tenis

Iliev: Brešan nije u priči da dođe u Partizan

Pavić: Drago mi je što Deki nosi sliku Hrvata na majici; Savić: Tesla je naš

Smene trenera u srpskom fudbalu: Traju malo duže od jogurta