Izgubili prijatelje, dobili gledaoce

PRE tačno dve godine, 29. novembra, Jugoslav Pantelić i Irena Jovanović prvi put su se obratili gledaocima Studija B u novom popodnevnom programu "Beograde, dobar dan". Želeli su samo da gledaocima ponude opušten, ali pristojan razgovor sa poznatim i manje poznatim gostima, o jednoj temi, u atmosferi dnevne sobe.

Dobili su mnogo više - nagradu Grada Beograda za novinarstvo, gledaoce van prestonice, ali i popularnost koja ponekad zahteva maskiranje da bi stigli do pijace.

U duhu krize, rođendan će proslaviti skromno ali... Saznali smo da pripremaju iznenađenja za gledaoce, a sa nama su podelili utiske o prethodne dve godine.

- Kad smo počeli da radimo, nismo imali predstavu o tome dokle emisija može da ode. Profesionalno, ljudski i emotivno smo ušli u veoma zahtevan projekat. Radimo svakog dana, dva sata uživo i imamo obavezu da uvek ponudimo nove teme i goste. Fascinantno je da smo stigli do treće sezone u vreme kada se programi menjaju na dva meseca - kaže Irena.

Primitivizam, golotinja i podilaženje niskim vrednostima nisu jedini recept za gledanost, primećuje Jugoslav:

- Naša publika je neverovatno šarolika - od ljudi po klubovima koji kao da nemaju TV prijemnik u svojim domovima, do penzionera, od Beograđana, do žitelja bivše Jugoslavije, pa i u inostranstvu - otkriva Jugoslav i objašnjava šta je njihova misija. - Mi smo samo jedna mlada žena i polusredovečni muškarac koji rade u skladu sa svojom savešću. Ukoliko skrenemo pažnju nekome na nešto čime ova zemlja treba da se diči, presrećni smo. A čini mi se da su ovde i dalje dobrodošli osrednji.

Irena podseća da je 29. novembar rođendan Duška Radovića, čoveka kome svi koji rade na Studiju B imaju želju da se bar malo približe po britkosti misli.

- Jedna od njegovih izreka koja mi se najviše dopada odnosi se na vaspitanje dece. Neki roditelji biju, drugi razgovaraju, a Duško kaže: "Ima i jednih i drugih, ali svako radi sa onim čime raspolaže." Tako i mi, raspolažemo sa našim sistemom vrednosti i interesovanjima. Drugo nemamo - kaže Irena.

U njihovoj dnevnoj sobi zato nema mesta za svakoga, ali oni koji se smeste umeju toliko da se opuste da izgube pojam o vremenu.

- Mi jesmo želeli da budemo kao dnevna soba u koju gledaoci žele da uđu, baš kao kad ih animira neka dobra serija. I često nam gosti kažu: "E super vam je bila prošla epizoda", što nam je kompliment, jer nas doživljavaju kao igrani program. S druge strane, ima nekih koji kao da nikad ne bi otišli - primećuje Irena, a Jugoslav dodaje: - Maltene se nekad naljute kad im se zahvalimo. Promene pogled u stilu: "Zar već da odem?", a sedeli su tu 45 minuta. A onda nam gledaoci zamere prekidanje sagovornika, ne shvatajući da mi moramo da vodimo računa o ritmu, reklamama, zbog čega je nekad potrebno i "brutalno" prekidanje gostiju.

Da ih ljudi gledaju kao seriju, shvatili su i kada su na društvenim mrežama formirane grupe za zaštitu Irene od Jugoslava i obrnuto. Prepirke, peckanja, ironija - sastavni su deo njihove komunikacije pred kamerama. I ne samo tu.

Ipak, da dvogodišnji bilans emisije nije samo pozitivan, potvrđuje njihov privatni život koji, ne kriju - ispašta.

- Tempo je ubitačan. Nas je dvoje, nemamo tim ljudi kao neke naše kolege. Pored toliko obaveza oko realizacije emisije, neverovatnog broja izgovorenih rečenica u toku programa, kad se kamere ugase nemam ni želju ni snagu da vidim bilo koga, jer se pripremam za novu avanturu koja će uslediti već sutra. Rezultat - izgubio sam pregršt prijatelja i hronično sam umoran - kaže Jugoslav.

Napetost, ipak, ne znači da će se "Beograde, dobar dan" završiti krvavo, kao poznatiji projekat s kojim dele rođendan.

- Sad smo negde u vreme Olimpijade u Sarajevu. Znači, imamo još šest godina, ali sukoba, verujem, neće biti - kaže Jugoslav, a Irena, kroz osmeh upozorava: - Osim ako se strane sile ne umešaju.