Gorica Popović: Ne dam se mračnim silama

NIJE rođena na Zvezdari, pa ni u Beogradu, ali je pozvana da bude deo "ispovesti" ovog prestoničkog kraja. I nema to veze sa činjenicom da je u poslednjih nekoliko godina adresa Gorice Popović upravo - zvezdarska. Nije se time rukovodio Dragoslav Lazić kada joj je dodelio ulogu u seriji "Zvezdara", ali glumici je drago što ju je uključio u priču koja joj i više nego bliska.

- Prošle nedelje smo snimali u ulici do moje. Iako nisam dugo na Zvezdari, zavolela sam ovaj kraj. Odatle brzo stignem do svake svoje odrednice. Prošetam do moje druge kuće Ateljea 212, za petnaestak minuta sam u ustanovi "Vuk", u kojoj u poslednje vreme provodim dragocene trenutke...

Obožavam zvezdarsku šumu, za koju se nadam da će još dugo, dugo "živeti" i da nikome neće pasti na pamet da je prisvoji. Kada zvezdarskim ulicama šetam svog psa, mašu nam sve kuce iz komšiluka. Tu, među kućama umesto soliterima, još vlada neka topla, domaćinska atmosfera, što me podseća na moj rodni Kragujevac.

Koliko će biti "topla" i Goričina junakinja iz serije "Zvezdara", saznaćemo kada za to dođe vreme. Snimanje je tek počelo, a glumica kaže da su svi s velikom radošću pristupili ovom projektu, što može da sluti i na radostan završetak. Gorica će nam se tada "pokloniti" kao majka četvoro dece koje vodi kroz život, pokušavajući da ih, onako majčinski, zaštiti od krize koja je sve upornija. Od ćerkinog potencijalnog braka sa političarem mnogo očekuje.

Njena junakinja igra rođenu Beograđanku, tako da, ako je za utehu, nije prolazila kroz "početničke" muke privikavanja na život u velegradu.

- Ipak, kao i svaka žena ovog vremena, i nju more raznorazne brige. Situacije kroz koje prolaze svi junaci "Zvezdare" su i dramatične i komične, a publika će ih sigurno prepoznati u svojoj svakodnevici, jer su vrlo realne i plastično i živo dočarane.

Iako uživa kao "saučesnik" savremenih "predanja", Gorica priznaje da joj je san s početka studija glume bio da igra u epohi. Sanjala je da igra u divnim kostimima iz vremena o kojima je mogla da čita samo u knjigama. Onda je dobila šansu da ostvari svoj san i "zaplovi" u epohu, koja ju je "na licu mesta" još više osvojila. Zato s velikim zanosom priča i o seriji "Jagodići" (nedeljom, na RTS 1) i liku koji tumači.

- Kada sam bila mlada glumica, pitali bi me o kojim ulogama sanjam. Nisam morala da razmišljam, jer sam odgovor znala i u pola noći - želela sam da igram epohe. Zato me je i rad na "Jagodićima" podsetio na davni entuzijazam koji nije utihnuo. Uživala sam na snimanju ove serije, jer je priča sjajna, a lokacija (letnjikovac "Dunđerski") vrlo autentična, lepa i intrigantna.

Osim televizijskih uloga, Gorica je standardno vredna i u pozorištu, ali poslednjih godina svoju kreativnost dokazuje i na nekim drugim "pozornicama". Oduvek je bila vična radu sa iglom, daru koji je nasledila od mame. Rano je naučila da veze, hekla, šije i rano je u tome počela istinski da uživa. Kada se, međutim, okrenula glumi i odlučila da joj se posveti, Gorica je "stopirala" ostale talente, a onda je odlučila da ih ponovo vrati u život. Danas ne može da zamisli dan bez bar jednog urađenog veza.

- Moj jutarnji ritual ponovo je "igra" sa iglom. Svakog dana se posvećujem svojim ručnim radovima, koji su mi melem za dušu. Kada sam shvatila da mi ta umetnost mnogo prija, odlučila sam da joj se ozbiljnije posvetim. Tako su počele da nastaju izložbe mojih suknji, slika na drvetu, zlatoreza... Ponosna sam na svoje žene iz društva "Baština" gde negujemo te zanate.

Jedna njena slika trenutno je na Tibetu, a Gorica priprema i izložbu pačvorka koja bi trebalo da se održi u decembru. Ovo igranje sa krpicama ili spajanje više manjih tkanina u jednu veliku postao joj je jedan od najdražih hobija. A kuća joj je, kaže, ionako puna materijala.

Dok sedi za šivaćom mašinom, Gorica, kaže, ima vremena da razmišlja, razgovara sa sobom, idejno priprema nove aktivnosti... Planira da u radnu sobu najzad "smesti" jedan radio-aparat, jer voli da sluša muziku dok stvara. Na pitanje da li se u njenoj kući više sluša džez ili rok, budući da njen suprug Neša svira džez, a da je ona pevala u čuvenim "Suncokretima", glumica kaže:

- Slušamo i jednu i drugu muziku, zavisi šta nam u nekom trenutku više prija. Meni su vrlo drage francuske šansone i planiram da, dok me još glas služi, snimim jedan CD sa tim zvukom.

Lista njenih talenata i ambicija je predugačka. Nije joj svaki dar podjednako razvijen, ali svakom, kaže, prilazi iz duše. I svaki je napaja energijom, zbog koje joj nijedan dan nije isti.

- Volim život i volim da ga živim s ljubavlju. Klonim se negativne energije, jer sam veliki optimista i neću da dozvolim depresiji i mračnim silama da "čeprkaju" po mom životu.

A kako joj dan traje bar 25 sati, Gorica kaže da vremena za optimizam ima taman koliko treba.