Vojna akademija: Neukusno je biti zvezda u Srbiji

ŠTA se dešava iza kapije Vojne akademije, ko su ljudi koji su odlučili da život posvete vojsci, da li se i po čemu razlikuju od svojih neuniformisanih vršnjaka - samo su neka od pitanja na koje odgovara serija „Vojna akademija“.

Tajni svet institucije koja školuje buduće vojnike zanimao je i glumce Radovana Vujovića i Tijanu Pečenčić. Da bi se što bolje pripremili za uloge kadeta, razgovarali su sa studentima i psihologom Vojne akademije. Tokom višemesečnog snimanja naučili su kako se obraća nadređenima, strojeve radnje i najvažnije - shvatili da kadeti imaju iste probleme i dileme kao njihovi vršnjaci bez uniforme, da jednako vole i pate.

- Nadamo se da ova serija na pravi način oslikava život na Vojnoj akademiji i da gledaocima vraća veru u vrednosti koje su nažalost zanemarene - kažu Radovan i Tijana.

Čari vojničkog poziva osetili su i sami - plivali su pod punom ratnom opremom, bili u avionu iz koga su profesionalci skakali sa padobranom, prisustvovali polaganju zakletve u Valjevu gde su stajali u istom stroju sa pravim vojnicima. Ipak, ovo snimanje pamtiće po nečem važnijem od adrenalinskih scena.

U nekom smislu ovo snimanje jeste bilo ostvarenje dečačkih snova, jer neko ti je dao mogućnost da se valjaš po livadi, pucaš i igraš se rata. Ali najjači utisak mi je druženje na snimanju. Atmosfera je bila neverovatno prijatna što nije uvek slučaj - kaže Radovan, a Tijana dodaje: - Svakog dana sam se budila orna za rad iako sam znala da me čeka naporan posao. U ekipi je vladao duh zajedništva, ljudi su bili puni entuzijazma i pozitivne energije, a bilo je divno upoznati velikane naše glumačke scene.

Mada nisu debitanti - Tijanu smo gledali u „Ženama sa Dedinja“ i „Grehu njene majke“, a Radovana u „Šejtanovom ratniku“ - ovo su im prve veće TV uloge. Zimče i Ris razlikuju se od njih privatno, i baš zato su ih doživeli kao izazove.

- Zimče je istovremeno preosetljiva i snažna. Najveća razlika između nas dve je što je ona u konfliktu sa svojom ženstvenošću, pa mi je bilo zanimljivo da uđem u kožu jedne muškarače - kaže Tijana, dok je Radovanu bilo najteže što je njegov Ris na prvi pogled savršen: - I sam volim pravdu i red, ali ne verujem da bih do te mere bio disciplinovan kao Ris, i uvek strpljiv i spreman da pomognem svima.

Ipak, za vreme snimanja pomagao je Tijani u nošenju opreme. U pomoći prijatelja i spremnosti na velike napore krije se odgovor na pitanje kako je tako krhka uspela da izdrži sve. A dok se njeni prijatelji smeju kad je tako malu vide u uniformi, njegove bake sa ponosom gledaju unuka koji, priznaje, nije služio vojsku. Inače, popularnost još ne doživljavaju kao teret - poneki komentar dobačen u prolazu ili zagledanja u prodavnici su im simpatični.

Nisam navikla da budem toliko u izlogu, ali prija kad vam neko kaže: „Baš si super u seriji“. Ipak, to nije razlog da bilo ko od nas digne nos. Veoma je degutantno ponašati se kao zvezda u Srbiji - smatra Tijana.

Da je položaj glumaca u Srbiji katastrofalan - slažu se oboje. U situaciji kad je posla premalo, glumaca previše, a mnoge njihove kolege odustanu ubrzo po završetku Akademije, dive se onima koji traju.

- Stariji često kritikuju mlađe da nisu strpljivi, da hoće sve sad i odmah. Naprotiv, mislim da smo suviše strpljivi i da se mirimo s tim kako za nas uvek ima vremena. Pa nema. Dok se okreneš, život je prošao, a nismo uradili ništa od onoga što smo hteli ili mislili da hoćemo. Ipak, želim da verujem da postoji još reditelja kao što je Dejan Zečević koji su spremni da pruže šansu mladima - kaže Tijana.

Optimizam u iščekivanju boljeg ne napušta ih ni kada je reč o stanju u zemlju. A i ono je, primećuju, katastrofalno.

- Trudim se da se ne bavim politikom, ali u Srbiji je, izgleda, politika život. Kad se vratim u Srbiju sa nekog putovanja, uvek u početku budem depresivan. Jer, tamo negde, sve funkcioniše, sve je moguće, a kod nas kao da ne postoji nikakva logika, kao da je neko rešio da se sve uruši. I ljudi su se nekako promenili, svako gleda da sebi prigrabi što više, bez obzira i saosećanja prema drugima, kao da niko osim njih ne postoji na svetu. Mada, negde to i razumem jer ovaj narod se desetinama godina mučio i verovatno ne vidi zašto bi bio fin prema nekom, kad ni prema njemu nisu bili fini - ocenjuje Radovan.

Izlaz je - kažu - u kreiranju sopstvenog sveta. Bez politike i vesti. I u želji da popraviš sebe, ne druge.

GLUMAC KAO VOJNIK

Mada bi se na prvi pogled reklo da su gluma i vojska dva različita sveta, dodirnih tačaka ima mnogo. Ljubav prema poslu, jaka volja, spremnost na odricanje neophodni su i za glumca i za vojnika - primećuju Tijana i Radovan. Ipak, postoji jedna bitna razlika.

- Na Vojnoj akademiji niko ne sme da štrči i svi su deo celine u smislu slušanja komandi i naređenja. Na glumačkoj se, naprotiv, razlike neguju, važno je da svako razvija svoje specifičnosti, da bude individualac - kaže Radovan.