Kalinić: Ili jesi ili nisi...

Da to nije nemoguće, videli smo u prvoj emisiji, kada je voditelja porazio izazivač - Siniša Štetin, grafički inženjer iz Novog Sada. Kalinić je popravio skor u narednoj, a za koga će ova treća epizoda biti sreća, videćemo u nedelju od 21 čas na Prvoj.

Mada je ulog veliki, Kalinić se nije specijalno pripremao.

- Nema tu priprema, ili si spreman ili nisi. Mislim da sam u ove dve emisije pokazao da sam težak protivnik, bez obzira na ishod. Ako sad pobedim, nagrada u sledećoj emisiji biće 75.000 evra - ističe Kalinić.

* Vaš izazivač ima barem 50.000 razloga da vas pobedi. A šta vas motiviše?

- Ja sam predložio ovakvu emisiju, jer sam gledao originalnu nemačku verziju. Kad su u produkciji prepoznali moj entuzijazam, želju za igrom i pobedom, shvatili su da sam prava osoba za to. U mnogim zemljama ova emisija nije dobro prošla, jer domaćin nije bio dovoljno takmičarski nastrojen. A igra gubi draž kad vidiš da je nekom svejedno da li pobeđuje ili gubi. I Nemci su nas pohvalili, rekli su da je ovo možda i najbolja licenca koju su prodali. Kažu da smo ih u nekim segmentima čak i prevazišli.

* U kojim disciplinama ste nepobedivi, a gde vam je slaba tačka?

- U svemu što je bilo u vezi sa nekom vožnjom - kolima, bagerima, kombijima - do sada sam pobeđivao. Dobar sam, neću da kažem nepobediv, ali ipak najbolji u pravim sportskim igrama - one mi najviše leže. Slaba tačka su mi sve one discipline gde je potrebno strpljenje, a ko za inat stalno stavljaju te igre da budu poslednje i odlučujuće. Po prirodi nisam strpljiv, ali radiću na tome.

* Kako komentarišete priče da je emisija nameštena?

- Više se ne nerviram zbog toga, jer u Srbiji izgleda misle da sve mora da bude namešteno. Kad bih gubio u svakoj emisiji, rekli bi - eto, namerno ih je pustio da bi se ljudi navukli. Kad bih pobedio, usledili bi komentari - neće Prva da da pare, hoće malo da uštedi. A nema tu štednje, jer se u narednoj emisiji nagrada povećava za 25.000 evra ukoliko pobedim. Svako ko ima minimalan koeficijent inteligencije to može da shvati. Nameštanje bi imalo smisla jedino da dobijam sve protivnike do kraja, a to je nemoguće. I šta više da komentarišem? Evo, ko dokaže da je ijedan sekund emisije namešten, od mene dobija 25.000 evra.

* Pošto se „Izađi na crtu“ emituje jednom mesečno, kako provodite slobodno vreme?

- Nikad ga više nisam imao. Mnogo više vremena provodim sa decom, dosta čitam. Samo u poslednjih mesec dana pročitao sam pet knjiga. Ne pamtim kad sam toliko čitao, a volim knjige. Ta pauza je dobra i zato što se uželim takmičenja. Uživam u ovom poslu, ne mogu da dočekam sledeću emisiju i mislim da se to i vidi. Bilo je nekih komentara da emisija „ide“ jednom mesečno, jer je rejting loš, ali to nije tačno. Razlog je licenca koje moraš da se pridržavaš. Naša gledanost je sjajna, iznad svih očekivanja, pogotovo za emisiju koja traje četiri sata. A to nije ni čudno ako uzmete u obzir sve faktore - zanimljive igre, veliku nagradu i dva odrasla muškarca koja se raduju, bore i nerviraju kao deca. Skoro sam gledao neki film o gladijatorima i shvatio sam da smo mi moderni gladijatori. Dobro, tamo se takmičenje završavalo smrtnim ishodom, ali publika isto reaguje - ako vidi dva neravnopravna takmičara, negoduje, a kad gledaju dva dobra borca, uživa.

* Uživate li vi u popularnosti ili vam ona smeta?

- Biti poznat, ne samo u Srbiji, nego bilo gde, dobra je stvar. Ko priča drugačije, izmišlja i pravi famu od toga. Ima, naravno, negativnih strana, recimo što svako daje sebi za pravo da te komentariše i daje neki sud o tebi iako te zapravo ne poznaje. Ali, to smeta u početku. Posle se čovek navikne. Uostalom, prednosti su takve da ove mane ostaju gotovo neprimetne.

* Koliko ste se promenili od „Letećeg starta“ gde smo vas upoznali kao duhovitog i otvorenog mladića? Jeste li godinama postali ciničniji?

- Umem da budem i ironičan i ciničan, ali ne osećam se dobro kad sam takav. To jednostavno nije moja priroda. Otvoren sam, veseo, volim da se šalim, pre svega na svoj račun, a onda i na tuđi, ali na zdrav način.

* Ni sve ove godine života u Srbiji nisu uticale na vas da postanete ogorčeni?

- Mnogo stvari me u Srbiji nervira, ali gledajući ljude oko sebe, shvatio sam da od ogorčenosti, ljutnje i traženja greške u drugima, nema ništa. To ne pravi problem nikom drugom, sem tebi, jer samo tapkaš u mestu. Na svu sreću, to sam shvatio odavno. Kad sam tek počinjao da se bavim glumom, stalno sam slušao priče o klanovima, ali uvek sam govorio - čekaj, ako nešto vrediš, ako si dobar, što ti ne bi neko dao šansu? Ko bi Mesija i Ronalda izbacio iz ekipe? Svi hoće dobre igrače koji daju rezultate svom timu. Ako ne glumim, znači da nisam dovoljno dobar, ali ajde da probam da se popravim, da pokažem da vredim, da čekam svoju šansu. To bih savetovao i mladim ljudima, jer kad tako razmišljaš, nekako ti se i život osmehne, dobiješ vetar u leđa, slože se neke kockice i sve krene svojim putem. Kao što se desilo i meni.