Borka Tomović: Neizvesnost daje lepotu

IAKO mlada glumica, svojim ulogama, kako na televiziji i filmu tako i u pozorištu, Borka Tomović je pobrala simpatije publike. Kada je televizija u pitanju, prve korake napravila je u seriji „Košarkaši“, zatim se kratko, ali zapaženo, pojavila u hit seriji „M(j)ešoviti brak“, a onda je uskočila u „Ljubav, naviku, paniku“, i tu, pored Mirke Vasiljević, postala omiljeni lik među tinejdžerima. Dok čeka na premijeru filma „Jelena, Katarina, Marija“, reditelja Nikite Milivojevića, i poklanja se publici Beogradskog dramskog pozorišta i Pozorišta „Boško Buha“, već od sledeće nedelje „procvetaće“ i u seriji nastaloj prema romanu Gordane Kuić - „Cvat lipe na Balkanu“.

* Kakav je lik koji tumačite u seriji?

- Glumim Didi Valic, ćerku jedne od sestara, Klare. Didi već dugo živi u inostranstvu, tako da nju muče nostalgija i želja za toplinom i bliskošću, što nema sa svojim mužem. Ona je oformila svoju porodicu u Bejrutu, udala se za Amerikanca i čini se da joj je sve potaman u životu. Ipak, u njoj postoji velika praznina.

* Da li ste i vi procvetali na snimanju ove serije?

- Nažalost, nisam imala toliko veliku ulogu da bih bila stalno na snimanju, ali povratak u epohu i saradnja sa sjajnim kolegama i rediteljem mnogo su mi značili, pa u tom smislu jesam procvetala.

* U seriji se ističe porodica kao stub svega. Da li je i vama porodica najveće utočište i oslonac?

- Naravno, mislim da ljubav i podrška koju dobijemo u porodici nas izgrađuju kao ličnosti, i ja sam joj na tome beskrajno zahvalna.

* Sestre Salom su živele ispred svog vremena i uspele da ostvare izabrane ciljeve. Tada je to bila hrabrost, da li mislite da je i za današnje vreme to odvažno?

- Svaka od njih je različita, svaka od njih je jaka žena, koja nije dozvoljavala da joj društvo i okolina diktiraju kako bi trebalo da žive svoj život. Mislim da je to normalno i prirodno i da u svakom slučaju mogu da budu primer kako se treba boriti za svoje želje i snove.

* Da li se i vi trudite da idete izabranim putem i da li je gluma taj put, ili maštate o nekom drugom poslu za nekoliko godina?

- Vidim se u glumi, ali kuda će me život odvesti, ne želim da pretpostavljam. Ta neizvesnost ipak daje lepotu svemu.

* Nedostaje li vam serija „Ljubav, navika, panika“, u kojoj ste stekli naklonost televizijske publike?

- Žao mi je što je završeno snimanje te serije, mislim da je bila jedan sjajan sitkom kakvih kod nas na televiziji nema trenutno. Naravno, za uspeh te serije bila je neophodna dobra kreativna i stvaralačka atmosfera, tako da mi to svakako nedostaje.

* Već dugo se priča o filmu „Jelena, Katarina, Marija“, kada možemo da očekujemo premijeru?

- I ja se slažem da se dugo priča, ali ne smem još da najavim premijeru, jer je to i za nas glumce stalno promenljiv datum. Nadam se da će premijera biti početkom sledeće godine, ali možda su to samo moje nade.

* Kada ste pročitali scenario za ovaj film, odnosno svoj lik, kakav je utisak ostavio na vas?

- To je priča o odlasku mladih, obrazovanih ljudi u dekadi devedesetih, o tri devojke od kojih se svaka iz svog ličnog motiva našla upravo u Njujorku, ali one su predstavnice jedne generacije kojoj je najveći motiv za odlazak iz zemlje u tom periodu bila želja za normalnim životom. To je priča o njihovom životu tamo, o lomovima, o onome što ih i dalje neraskidivo veže za Srbiju, tako da im je i život U Americi u nekom stalnom rascepu.