Paulina Manov: Na Balkanu „cveta“ memla

- Ovde „cvetaju“ - korupcija, primitivizam, raslojavanje društva, apatija i melanholija. Samim tim, Balkan se oseća na memlu. Prosto, nedostaje mu svežine - svežih ideja, sveže energije, svežih ljudi i svežeg kapitala.

Ipak, ako je pitate o seriji „Cvat lipe na Balkanu“, glumica će vam, vidno oduševljena, ispričati:

- Uživala sam radeći sa ekipom predvođenom rediteljem Ivanom Stefanovićem i gotovo sam sigurna da će ovo biti još jedna u nizu serija sa rekordnom gledanošću, na kakve nas je RTS navikao. Moja uloga nije ni velika, ni mala, ali hajde da ne otkrivamo, već da je sačuvamo kao iznenađenje.

Najveći izazov joj je, kako kaže, bio da uobliči i definiše karakter koji tumači, da pronikne u misli svoje junakinje i sazna kako bi se ponela u nekim od životnih situacija. Ipak, najveće zadovoljstvo za Paulinu je bila mogućnost da sa ovom pričom zaplovi u epohu.

- Glumci vole epohu, bez obzira na to da li je u pitanju bliža ili dalja prošlost. Na taj način uranjate u neko drugo vreme, koje se obično prikazuje kao romantičnije i lepše. Ipak, ja bih ostala verna vremenu u kome živim, jer je posleratni period bio pun turbulencija, stradanja i patnje.

* Načuli smo da ćete glumiti u jednoj od emisija Ivana Zeljkovića. Hoćete li nam otkriti još neki podatak?

- Reč je o formatu koji se dosta oslanja na igranu formu i ima prepoznatljiv i lako pamtljiv naziv - „Samo večeras“. Biće to originalan i jedinstven šou program, ali ako bih morala da ga odredim, definisala bih ga kao jedan fini miks „Top liste nadrealista“ i čuvenog šou programa „Saturday night live“. Ako se gledaoci budu zabavljali kao što smo se zabavljali mi na snimanju, biće to pun pogodak.

* I gde vas još ima trenutno ili će vas biti?

- Družiću se sa najmlađima na TV B 92, kao Vilma iz crtaća „Porodica Kremenko“, na čijoj sinhronizaciji trenutno radim.

* Poslednjih godina smo vas gledali u serijama „Kuku, Vasa“, „Kafanica blizu SIS-a“, „Lift“... Koliko su vas nadahnule ove priče? Šta su vam donele, a šta možda uskratile?

- To su tri potpuno različite serije, i po formi i po sadržaju. Donele su mi neophodno iskustvo, ali ne mislim da dobrom glumcu neka uloga može da uskrati bilo šta.

* Prošle sezone ste u pozorištu blesnuli u predstavama „Buđenje proleća“ i „Sve o mojoj majci“. Da li je to posle porodiljskog odsustva bio povratak na velika vrata?

- Recimo da jeste, ali samo sticajem okolnosti, jer su se baš u prošloj sezoni pojavile dve velike uloge koje mi po senzibilitetu odgovaraju. Ponekad je bilo izuzetno naporno, ali nisam ni pomišljala da se predam. Na taj način sam želela i da se odužim matičnoj kući, Beogradskom dramskom pozorištu, u koje sam primljena kao trudnica, i gde su me čekali sve dok nisam bila spremna da ponovo zaigram.

* Skloniji ste da lakše prihvatate pozorišne, filmske ili televizijske ponude? Kako o sebi razmišljate u glumačkom smislu?

- Rad u pozorištu većini glumaca pričinjava veće zadovoljstvo, dok televizija i film donose veću popularnost i veće honorare, ali lepo je biti ostvaren na sva tri fronta. Iako između filmske i pozorišne igre postoji mnogo razlike, pre svega u izrazu i jeziku kojim se film, odnosno pozorište, obraća gledaocu, glumce delim na dobre i loše. Nadam se da pripadam ovoj prvoj kategoriji.

* A pravite li podelu na publiku, ili vam podjednako vredi sud pozorišne, filmske i televizijske?

- Situacija je takva da jedino tv ima ozbiljnu publiku. Edukovaniji deo te publike posećuje pozorišta i bioskope, mada je sud svakog gledaoca jednako važan. Film je sigurno u najvećoj krizi, što zbog situacije u kinematografiji, što zbog loše mreže bioskopa, a najviše zbog ekspanzije piraterije. TV ekrani su sve veći, zvuk se reprodukuje sve kvalitetnije, a kokice iz domaće radinosti su bolje od kupovnih. Savremen čovek zato nema potrebu za bioskopom, iako bioskop ima nešto nezamenjivo i neobjašnjivo. Nazovimo to magijom filmskog platna. Što se pozorišta tiče, lično priželjkujem brojniju, strožu i mlađu publiku.

* Nagrade i pohvale vas nisu „pokvarile“, i dalje ste, čini se, javna ličnost iz „ofa“. Ne pretendujete na slavu?

- Mislim da je to dobra pozicija. Uživam u popularnosti iz „ofa“, jer nisam izgubila privatnost i mir, a to nema cenu. Za sve ostalo, tu je „masterkard“ (smeh).

* Šta još nema cenu u vašem životu?

- Nemam mnogo oblačnih dana, bez obzira na to što napolju više nije lepo vreme. Kada posle napornog snimanja ili probe dođem kući, osmeh na lice mi vraća porodica. Lepo je kada te čeka neko ko te zove mama, ko se uvek obraduje i nasmeje kada te vidi.