Momčilo Otašević: Zbog uloge sam i orao i kopao

MLADI i talentovani glumac sa Cetinja Momčilo Otašević (21) imao je retku sreću da prve velike glumačke korake stekne igrajući glavnu ulogu u (TV) filmu „Led“, u produkciji „Kontrast studija“ Radoša Bajića. Rediteljka Jelena Bajić-Jočić imala je težak zadatak da među neafirmisanim glumcima nađe onog pravog za tako veliku i tešku ulogu. Ona veruje u svoj izbor, a koliko Momčilo veruje u sebe, kako je dobio ulogu i šta ga je sve sačekalo pre i za vreme snimanja, otkriva za „TV novosti“:

- Na meni je ceo film. Milivoje, glavni junak kojeg ja igram, odrasta kroz ovaj film, postaje muškarac u svakom smislu. Odrasta bez oca i celo imanje je na njemu. Deda (Bata Živojinović), baka (Olga Odanović) i majka (Nela Mihajlović) suviše su stari za poslove oko kuće. Zato je Milivoje silom prilika domaćin, mora da održava imanje, da ide u žetvu, hrani porodicu, jer oni žive od svoje zemlje. A ključna scena filma je kada njihovu žetvu „ubije“ led.

Nedavno ste snimili tu scenu?

- To je velika scena, naporna za snimanje. Napolju je bilo oko 15 stepeni, pa su „pravili“ kišu, helikopterom „pravili“ nevreme, gađali su me ledom, kvasili me, nosio sam Batu preko ramena... Veoma teško, ali i uzbudljivo. Do sada nisam snimio i ne znam kada ću ponovo snimati toliko tehnički i glumački zahtevnu scenu.

Ovo vam je prva uloga u filmu. Kako ste se snašli?

- Tačnije, druga u filmu, ali prva glavna uloga. Fenomenalno su me dočekali. Na glumačkim probama učio sam da jašem konja, radio sam na tekstu, pričao mnogo sa Jelenom, sa Radošem... Razgovarali smo o filmu, planirali, razmišljali... Oni su došli do mene preko agencije. Tražili su da snimim dve scene i da im pošaljem snimak, da vide kako to izgleda, kako glumim. Dopalo im se, pa su me pozvali da dođem u Beograd na kasting.

Da li ste imali probleme na Akademiji zbog uloge, s obzirom na to da ste tek na drugoj godini studija?

- Dozvolili su mi da radim. Profesor mi je zaista izašao u susret i bio je srećan zbog mene. I Milan Karadžić, kod kojeg sam igrao glavnu ulogu u jednoj predstavi, bio je srećan, iako sam mu rekao da treba da izađem iz predstave. Rekao mi je samo da to dobro odradim.

Dolazite s Cetinja, a igrate Šumadinca. Da li vam je bilo teško da usvojite novi akcenat i da se prebacite na ekavicu?

- Nije. Lakše mi je kada treba da dočaram nešto što je potpuno suprotno od mene. A i imam sluha valjda.

Ispravljaju me kada pogrešim. I van snimanja, dok pričam sa ekipom, trudim se da govorim ekavicu, da bi mi bilo lakše da ispoštujem to na filmu. A i živeo sam sedam dana pred snimanje filma u Donjim Grbicama, na selu, gde i snimamo film. Pre prve klape stanovao sam u kući porodice Smiljanić i saživeo se sa njima, ustajao rano ujutru da kosim travu, hranim svinje, pomažem oko sena... Nije mi ništa bilo teško, jer sam želo da se upoznam s tim životom, da steknem radne navike, kako bi sve izgledalo što prirodnije na platnu.