Herojstvo spasavanja dece na putu života

Scenom pogibije komandanta Vujića počeo je drugi deo snimanja dokumentarno-igranog filma o operaciji "Koridor 92". Ratni poduhvat koji je počeo u Posavini 24. juna 1992. tačno 28 godina kasnije "ponavlja se" u rumskoj kasarni. Film autorke Slađane Zarić nastaje u koprodukciji RTS, RTRS i Vojnofilmskog centra "Zastava film", a premijera je planirana za početak sledeće godine.

Na prvoj klapi u Rumi bila je ekipa "TV novosti". Svaki pedalj napuštene kasarne "Brilo" podseća na uslove u kojima su se vodile borbe za probijanje "puta života", kako je 1992. nazvan koridor kroz Bosansku Posavinu.

- Ovo je najkomplikovaniji projekat koji sam radila. Skoro u svakoj akciji imamo tenkove, minobacače, artiljeriju, a biće i amfibija, "migova" 21 i 29 - kaže, za "TV novosti", Slađana Zarić, koja je autorka i "Ratnih priča sa Košara" i "Ratnih priča sa Paštrika". - Na čudan način su ta dva filma povezana sa ovim projektom. Kada je pre godinu dana bila premijera filma "Ratne priče sa Košara" u Banjaluci, rodila se ideja da napravim film o Koridoru. Priča o njegovom proboju možda nije toliko poznata u Srbiji, ali ta bitka bila je pitanje opstanka za Republiku Srpsku.

Radnja filma počinje, priča nam Zarićeva, u martu 1992. godine, kada su hrvatske trupe prešle granicu na reci Savi i zajedno sa snagama HVO osvajale deo po deo Posavine. Usledili su formiranje logora, stradanje Srba u Odžaku i Derventi i pogibija 32 vojnika iz Vojne pošte Vranje.

Kada su Hrvati zauzeli veći deo teritorije, nastavlja priču autorka filma, Banjaluka je ostala odvojena od Bijeljine, odnosno razdvojeni su zapadni i istočni deo Republike Srpske. Istovremeno, Jugoslaviji su uvedene ekonomske sankcije. U zapadnom delu Republike Srpske nastala je humanitarna katastrofa: nije bilo struje 42 dana, ponestajalo je hrane, a bolnice nisu imale lekova.

- Zbog nedostatka kiseonika, u Banjaluci je umrlo 12 beba. Njima je oduzeto pravo na život. Razgovarala sam s majkama te dece kojoj je uskraćena šansa da ostanu živa - ističe Zarićeva. - Ukupno 40.000 vojnika krenulo je u akciju proboja, odnosno spajanja dvaju delova Republike Srpske i povezivanja sa Srbijom.

Film je zasnovan na svedočenjima ljudi koji su učestvovali u borbama, i snimljene su ispovesti skoro 80 boraca s Koridora.

- Dominantan je bio moral koji su vojnici imali, svi opisuju da se odlazilo odlučno, iako su znali da se mnogi neće vratiti. Na primer, od punog kamiona vojnika, samo trojica su preživela rat - priča nam autorka dokumentarca, uz napomenu da je koristila i izvore iz Hrvatske - od filmova, knjiga i emisija do izveštaja i dnevnika njihove vojske.

Uz svedoke, u filmu će biti mnogobrojni glumci iz Republike Srpske i Srbije. Pored Vuka Kostića, igraće i Aleksandar Stojković, Zlatan Vidović, Ljubiša Savanović, Stojša Oljačić, Siniša Vučićević, Slobodan Perišić, Željko Erkić, Goran Jokić...

Igranje u filmu Slađane Zarić ima posebnu težinu za Vuka Kostića, koji, kako kaže, pažljivo gaji rodoljubivi deo svoga bića.

- Naša je dužnost da oživimo likove koji su u današnjem svetu polumitska bića. Komandant Trivo Vujić je moderni junak, koji je dao lični primer neustrašivosti vodeći i hrabreći svoje momke. Svako ko kaže da se neplaši, verovatno laže, ali strahom možeš sam da upravljaš. Ovim filmom ćemo ispričati priču i o Obiliću 20. veka. Ne postoje male priče o plemenitosti, to su velike priče o junaštvu - ističe, za "TV novosti", Vuk Kostić.

Glumac Slobodan Perišić, iako je bio veoma mlad kada se odvijala akcija na Koridoru, seća se kakva je atmosfera je tada vladala:

- Znalo se da je to od životne važnosti, i svi su uložili maksimalni trud da uspe. Dok smo putovali iz Banjaluke u Rumu, vozač je nama glumcima pričao svoje ratne uspomene. Učestvovao je sa 20 godina u proboju Koridora. Svi mi koji smo ga slušali, saglasili smo se u jednom: ne ponovilo se nikada. Sa one strane Drine tako posmatramo čitav rat, pa tako i ovu bitku. Gledali smo kako se ljudi menjaju, kakve su posledice tih ratnih strahota i kako se vraćaju kući u sanducima. "Koridor" je bila ogromna akcija u koju su se svi upustili srcem, jer je bio ugrožen život dece u bolnici u Banjaluci, kada je nestalo kiseonika. Ta priča podigla je moral ljudima koji su zbog naše dece probili taj koridor, odnosno "put života".

NAJZNAČAJNIJA BITKA

SCENE jedne od najznačajnijih bitaka VRS biće snimane na vojnim poligonima u Sremskoj Mitrovici, Nikincima i Pasuljanskim livadama, u naselju Laudonovac kod Vršca, kao i na reci Savi u blizini Šapca.

- Da te bitke nije bilo, pitanje je šta bi bilo sa srpskim narodom u BiH. Njima je to najčistija bitka, jer ne postoji pred sudom nijedan zločin koji se tiče Koridora i opština Derventa, Brod, Modriča i Odžak kojima se bavim u filmu - kaže njegova autorka Slađana Zarić.

PREPOZNALI SE PO PSOVKAMA

POZNATO je da su u akciji poginula 273 borca Vojske Republike Srpske, a da ih je ranjeno 1.918.

- Manje nam je poznato kako su se borci sa istočnog i zapadnog dela spojili. Vojnici Prvog krajiškog i Istočnobosanskog korpusa, koji su stvarali "put života", prilikom susreta su pucali jedni na druge. Nisu znali ko je ko, dovikivali su se i na kraju se prepoznali po identičnim psovkama - objašnjava Slađana Zarić.