Gluma je za mene bila spas od stranputice: Radovan Vujović kaže da ga dobar scenario uvek ponese

RADOVAN Vujović je od serije "Vojna akademija", kojom je skrenuo pažnju publike i stekao popularnost, prošao intenzivan, zanimljiv i izazovan glumački put. Igrao je u nekim od najgledanijih filmskih i televizijskih ostvarenja kao što su "Kralj Petar Prvi", "Državni službenik", "Koreni", "Senke nad Balkanom" i mnogim drugim, uporedo gradeći i stabilnu pozorišnu karijeru. Iskustvo koje je stekao deli sa našim čitaocima, ističući da mu gluma nije na prvom mestu, već život, ali i da ljubav prema umetnosti kojom se bavi nema alternativu, jer kroz nju uvek otkriva i osvaja novi deo sebe.

* Šta je ono najvažnije što ste poneli u sebi kada ste iz Užica krenuli putem umetnosti kojom se bavite i koja vas još uvek određuje i kao glumca i kao osobu?

- Roditelji su me vaspitali da budem pošten, dobar, vredan, skroman, da ne činim drugima nažao da bih stekao korist za sebe, da sačuvam obraz, rečju - da budem dobar čovek. To su bile vrednosti koje su se tada cenile. Trudim se da im ostanem dosledan i da ne obrukam roditelje ni sad. Pretpostavljam da bi to bilo nešto najvažnije što sam poneo iz Užica.

* Koje prednosti nosi dolazak iz male sredine na velike scene i ekrane, a zbog čega je, iz vašeg iskustva, taj put, možda, teži i izazovniji?

- Sa ove distance izgleda mi da odrastanje u Užicu ima svojih čari - bezbrižnost, sloboda, druženje, bliskost među ljudima. To su divne stvari tokom odrastanja i perioda kada se čovek formira kao ličnost, kada stiče samopouzdanje i gradi svoj sistem vrednosti i moralnih načela. Srećan sam što sam odrastao u, sada već nekom prošlom, starom vremenu. A onda sam sa sedamnaest godina došao u Beograd, u kome nikog nisam poznavao. Potpuno sam promenio okruženje, način života i morao sam da nađem svoje mesto u svemu tome. To su bili izazovi, ali lep je osećaj kada znate da ste sve stekli svojim radom i bez ičije pomoći.

* Niste od onih koji su, navodno, odmalena znali čime će se baviti. Gluma vas je osvojila gotovo stihijski. Na koji način ste razvijali svoj talenat?

Serija "Koreni"

- Glumu volim i dosta me zanima sve što sa njom ima veze. O glumi razmišljam neprestano, čitam, gledam filmove, serije, posmatram život i njegove nijanse, ljude oko sebe i stalno učim. Trudim se da što manje definišem sebe sebi. Da se ne držim grčevito nekih uverenja, načela i navika, već da se stalno preispitujem, da budem otvoren i da se menjam. Nastojim da razumem sve i svakoga. Naravno, to nije uvek moguće. Takođe, gledam da što manje govorim o sebi, o tome ko sam ja privatno, jer to je, suštinski, nebitno za publiku koja me gleda.

* Bili ste, uslovno rečeno, buntovnik u periodu rane mladosti. Koliko vas je gluma, možda, odvratila od životnih stranputica?

- U gimnaziji mi nije baš sjajno išlo. Počeo sam da gubim interesovanje, da dobijam loše ocene, da hvatam krivine i nisam imao ideju šta ću dalje sa svojim životom. Mislim da je baš teško u tim godinama doneti pravu odluku i izabrati čime čovek želi da se bavi. U tom smislu, gluma jeste bila spas za mene. FDU je potpuno okupirao moje vreme, pažnju, energiju i dao mi usmerenje.

U seriji "Vojna akademija" sa Tihomirom Stanićem

* "Vojna akademija" je bila prelomna u vašoj karijeri. Ris je bio omiljeni lik. Zbog čega su vam najviše ta serija i uloga otvorile mnoga vrata?

- "Vojna akademija" je došla u pravom trenutku, jer je promovisala neke vrednosti koje su bile malo zaboravljene, a ljudima su bile potrebne. To je serija o mladim ljudima koji vrednim radom žele da učine svoj život boljim, koji su pošteni, odani, požrtvovani i koji vole svoju zemlju. Moj lik je bio jedan od predstavnika svega toga i zato je bio omiljen. Prvi put sam doživeo popularnost, odnosno da je vaše lice prepoznatljivo ljudima na ulici, i sve lepo i ružno što to sa sobom nosi.

* Šta je uslovilo da Vukašina Katića u "Korenima" odigrate tako da ta uloga postane jedna od najzapaženijih u vašoj dosadašnjoj karijeri?

- Kada je scenario loše napisan, bog otac da siđe sa neba ne može da ga odglumi kako valja. Ali, "Koreni" su velika literatura. I kada imate sreću da igrate tako nešto, veliki deo posla je već gotov. Meni je uloga po mnogo čemu bila bliska i nije mi bilo teško da stanem iza Vukašinovih reči i osećanja.

* Gledali smo vas i u ostvarenjima "Kralj Petar Prvi", "Državni službenik", "Senke nad Balkanom". Koje iskustvo vam je posebno važno i zbog čega?

- Uloga u seriji "Kralj Petar Prvi" veoma mi je draga, jer sam, opet, imao priliku da igram lik koji mi je blizak. Taj tip srpskog seljaka koji je neobrazovan a mudar, koji ne mora da jede, ali ne može bez duvana, koji se šali kad je teško, koji muke trpi bez kukanja, koji je požrtvovan, ali voli da uhvati krivinu, hrabar je i duhovit, vrlo dobro poznajem i imao sam mnogo puta priliku da takve ljude vidim u svom detinjstvu. To su moje komšije i rođaci.

* Od početka ste u odličnim glumačkim podelama. Koji je kolega, njegova karijera, ličnost ili životni put, uticao na vas i na koji način?

- Imao sam sreću i čast da igram sa mnogo naših legendarnih glumaca i od svakog sam naučio mnogo. Samo neki od njih su Mrgud Radovanović, Miša Janketić, Ceca Bojković, Renata Ulmanski, Vlasta Velisavljević, Seka Sablić, Voja Brajović, Nebojša Glogovac, Aleksandar Berček, Žarko Laušević...

Foto Nebojša Babić

* Čini se da niste od onih glumaca kojima nadmenost i iskrivljena slika o sebi, stvaraju veštački imidž. Kako ste, u tom smislu ostali svoji?

- Vaspitan sam tako. A i bitan je moj posao, moje uloge, a ne ko sam ja privatno. Biti poznat je jedno, a biti glumac nešto sasvim drugo. Mene zanima da budem glumac, celog svog života. Popularnost je prateća pojava mog posla, ali nije njegova suština. Ona danas može da se stekne na razne načine, a mnogi od njih baš i ne služe čoveku na čast.

* Izjavili ste da vam gluma nije na prvom mestu, već život. Šta je u njemu najbitnije?

- Ostati čovek, uprkos svemu!

* Šta vas emotivno najviše pokreće i utiče na vas, kako u poslu, tako i privatno?

- Ljubav, lepota, samilost, požrtvovanje, poštenje, iskrenost, briga za druge, lepa reč i nesebičnost, utiču na mene i u životu i u ulogama. Mislim da osoba u svakom trenutku može da nađe razlog da bude nezadovoljna ili zadovoljna. Pitanje je samo u kom pravcu će odlučiti da usmeri svoj pogled. I to je izazov. Život danas nije lak, ni kod nas, ni u svetu, i lomi čoveka. Ipak, mislim da razloga za sreću ima svuda oko nas. Samo ih treba pronaći i na njih usmeriti svoju pažnju.

Sa Nebojšom Dugalićem u "Senkama nad Balkanom"

* Šta izdvajate kao svoju najveću pobedu, za sada, a koji porazi ili greške su bili najteži i čemu su vas naučili?

- Ne doživljavam život i karijeru kao mesto borbe gde se beleže pobede i porazi, već kao proces koji traje. Kao vožnju, koja je nekad udobna i glatka, pa možeš da baciš pogled kroz prozor i uživaš, a nekad nemirna, prepuna krivina, zastrašujuća, i čovek mora da napregne sve svoje snage da ne bi sleteo s puta. Naravno da sam kroz život pravio greške zbog kojih sam patio, ali sam uvek gledao da nešto naučim. Da otkrijem i osvojim novi deo sebe. I da idem dalje.

* Kada danas odete u Užice, šta ne propuštate?

- Vratim se kući, posetim babu i vidim se sa društvom iz srednje škole.

VATRU MORATE STALNO DA PODGREVATE

* TRENUTAK u kome radimo ovaj intervju je sve, samo ne lak. Kako sačuvati optimizam i veru?

- Svakodnevnim podsećanjem na lepe stvari koje imamo u životu. I optimizam, i vera, i nada, i sreća su stvari na kojima mora da se radi. Tu vatru čovek mora stalno da podgreva i održava u sebi, ili će se ugasiti.