KATARINA JOVANOVIĆ, Kruševljanka moćnog glasa, strastvene energije i snažne, izrazito emotivne interpretacije jedna je od trenutno najaktuelnijih pevačica „Grand produkcije“, koja je tokom cele prošlogodišnje sezone takmičenja „Zvezde Granda“ bila među glavnim favoritima, skrenuvši pažnju publike kako svojim pevanjem, tako i spontanošću i šarmom.


Njena prva pesma „Fališ za medalju“ objavljena je neposredno pre epidemije korona virusa, što nije uticalo na njen uspeh, ali je Katarina prošla kroz nimalo naivno iskustvo o kome govori za naš portal. Putovanje na Kubu neočekivano se pretvorilo u neizvesnu borbu sa vremenom, a sve što je usledilo posle toga uslovilo je da mnoge stvari u životu posmatra na drugačiji način.


*Da li je na Kubi, u vreme vašeg boravka, počela epidemija?


- Na Kubi sada raste broj zaraženih, ali je znatno manji nego u svetu. Prvi potvrđeni slučaj se pojavio dok smo mi bili tamo, ali su ljudi svesni stanja i poštuju pravila ponašanja. Ne izlaze na ulice, čuvaju se, na ulasku u svaki objekat ste dužni da dezinfikujete ruke. Daju lep primer kako se treba ponašati u ovakvoj situaciji. Uprkos tome, divno smo se proveli i imali prilike da doživimo Kubu kao pravi Kubanci i veoma sam zahvalna na tom iskustvu.


*Kako je na vas uticala činjenica da će biti teško vratiti se u Srbiju?


- Na Kubi smo bili dvadeset dana, otputovali smo kada je sve bilo normalno u našoj zemlji. Da smo znali šta će se događati, ne bismo ni krenuli, tako da nas je vest o vanrednom stanju zatekla tamo. U međuvremenu, u svetu dolazi do zatvaranja granica, pa smo imali problema, ali i sreće pri povratku u Srbiju. U jednom trenutku smo se maltene pomirili sa činjenicom da će Havana biti naš dom u narednom periodu, jer je bio haos na aerodromima i nismo imali informacije da li će se realizovati čarter letovi za Srbe koji su po svetu. Sve je bilo prepušteno višoj sili, ali smo iz četvrtog pokušaja uspeli da se ukrcamo u avion za povratak kući.


*Kako ste se vratili u Srbiju i jeste li tada već znali da ćete morati da budete testirani na virus, da vas čeka karantin, a onda i samoizolacija?


- Preko Pariza smo došli u Beograd. Zahvaljujemo se našoj ambasadi na Kubi, kao i našoj državi što nam je to omogućila, u dogovoru sa Francuzima. Na kubanskom i francuskom aerodromu smo prošli kroz standardne procedure vezane za putnike, dok su na našem aerodromu mere bile rigoroznije. Popunjavali smo određene formulare neophodne za praktičniji put do karantina, za koji smo znali da nas čeka, ali smo zahvalni što su preduzete mere i što smo testirani.



Foto Jelena Jeremić


*Kako ste se osećali u tim trenucima? Da li je bilo straha i panike?


- Vodili smo računa da ne dolazimo u kontakt sa ljudima, imali smo maske i brinuli o ličnoj higijeni, ali u ovakvim vremenima vam je neophodno i malo sreće, tako da smo bili svesni da je nemoguće sačuvati se od celokupne situacije. Bilo je trenutaka kada smo bili veoma uplašeni, u iščekivanju rezultata testa na virus, ali nam je uteha bila to što smo se dobro osećali i nismo imali nikakve simptome.


*Kakvi uslovi su bili u karantinu i sa kim ste tih dana komunicirali?


- Naš karantin je bio u Srednjoškolskom domu “Patrijarh Pavle”, na Zvezdari. Uslovi su bili veoma pristojni, imali smo obroke, a komunicirali smo sa vojnicima i medicinarima koji su nam uzeli uzorke za rezultate. Strpljenje je bilo neophodno, ali smo redovno dobijali sve informacije, kada su ih nadležni ljudi imali. Osećaj je često bio nestvaran, ali u jednom trenutku se pomirite sa činjenicom da ste tu gde jeste i da morate da prođete kroz ovu proceduru za dobrobit vas i svih ljudi.


Foto privatna arhiva


*Ko vam je bio najveća podrška u tim trenucima?


- Nas petoro, koji smo stigli sa Kube, držali smo se zajedno i vodili računa da ni sa kim ne dolazimo u kontakt. Ozbiljnost situacije smo shvatili još u toku putovanja i to je jedino bilo bitno u tom trenutku - voditi računa i pratiti uputstva stručnih lica u cilju suzbijanja bilo kakve opasnosti od zaraze. Srećom, imali smo internet u karantinu, tako da smo stalno slušali muziku, šalili se, smejali i od muke i od sreće što smo napokon došli kući. Redovno smo se čuli da porodicom, prijateljima i kolegama i jako sam zahvalna što su nas svi bodrili i brinuli za nas.


*Kada ste saznali da ste negativni na virus, kakva je bila dalja procedura?


- Čim su stigli rezultati pustili su nas u samoizolaciju.

Foto Jelena Jeremić



*U samo nekoliko dana doživeli ste vrlo neuobičajeno iskustvo. Kako sada gledate na sve što ste prošli i koja je vaša poruka za sve ljude koji ovo čitaju?


- Ovo je bilo jedno životno putovanje i neverovatno iskustvo kroz koje sam ojačala i dosta toga naučila o sebi. Događa nam se život i moramo naučiti da se snalazimo u raznim situacijama! Moj apel za sve je da budemo strpljivi i da se čvrsto pridržavamo pravila ponašanja koja trenutna situacija nalaže. Ako ne sačuvamo sami sebe, niko drugi neće.


*Kako, posle svega, provodite vreme kod kuće i šta vam najviše pomaže da zadržite vedar duh i pozitivne misli?


- Muzika naravno, filmovi i knjige, počinjem da učim španski jezik. Ovo vreme treba iskoristiti na najbolji mogući način i posvetiti se sebi u svakom smislu.


*Vaša pesma „Fališ za medalju“ je objavljena neposredno pre nego što je ova situacija uzela maha. Jeste li zadovoljni reakcijama publike?


- Veoma sam zadovoljna kako je pesma prihvaćena. Izašla je u nezgodno vreme, ali je uprkos tome ljudi pevaju i vole, svakodnevno mi se javljaju, hvale pesmu i spot i to me čini jako srećnom.


*Kako sa ove vremenske distance gledate na iskustvo u takmičenju „Zvezde Granda“ gde ste bili jedan od glavnih favorita. Šta je najvažnije u celoj priči?


- Najvažnije je da budete sigurni u sebe i iskreni prema sebi, da gledate svoj put i poštujete druge. Ovo takmičenje me je navelo da razmišljam o svojoj prvoj pesmi, podizanju posla na profesionalniji nivo, transformaciji na sceni, kako muzičkoj, tako i fizičkoj. Bilo je to veliko iskustvo za mene i moj profesionalni put. Sklona sam eksperimentisanju, tako da ni sama ne znam šta je sledeće, ali sam sigurna da će biti drugačije od ovog projekta. Moj odlazak na Kubu je takođe bio inspiracija za mnoge stvari za koje se nadam da će se realizovati u mojoj karijeri.


Foto Jelena Jeremić



*Uvek zračite pozitivnom energijom, nasmejani ste, srdačni, neposredni, temperamentni. Koliko vas te osobine suštinski određuju?


- To sam ja, drago mi je da smeh sam izlazi iz mene, kakva god da je situacija u pitanju. Priznajem da sam luckasta, ali nemam skrivene namere. Volim život i slavim ga svakodnevno. Opuštena sam i uvek spremna za zabavu.


*S druge strane, veliki ste emotivac. To se oseća u vašem moćnom glasu, čuje u pesmama i načinu interpretacije. Otkuda tolika tuga u vama?


- Jako sam emotivna, ali ne volim to da pokazujem, pa me glas odaje. Kada pevam, muzici se predajem maksimalno i tada sam najranjivija, ali i najjača. Sva životna tuga i sreća spajaju se u jednoj pesmi.


*Ko vam u životu uvek fali za medalju?


- Osoba koja će mi zauvek nedostajati je moj otac.


*Šta imate u planu kada sve ovo prođe?


- Trenutno mi je samo bitno da budemo živi i zdravi i da sve ovo što pre prođe na najbezbolniji mogući način, a kada se to dogodi - nebo je granica.