Jovana Milovanović je dete filma koje danas pripada generaciji mladih, talentovanih glumaca koji noseći jedinstvenu energiju, emociju i strast prema glumi, ispisuju nove stranice ove umetnosti. Iza nje su odlične uloge u serijama „Moja generacija Z“; „Vojna akademija V“; „Sinđelići“, „Preživeti Beograd“. Pred njom je vreme koje će njen talenat tek obasjati jakim svetlima. Ona ima to nešto potrebno za kadar koji se ne zaboravlja i scenu koja se osvaja. Intervjue ne daje često, ali ih zato pretvara u ispovest koja otkriva mnogo više od očekivanog.

* Tokom poslednje dve godine postali ste jedna od najtraženijih glumica mlađe generacije i igrate u najgledanijim domaćim serijama. Koliki je izazov u isto vreme odgovoriti različitim ulogama, dati svoj maksimum i biti drugačiji?

Izazovno je. Trudim se da u svakom liku nađem šta je specifično za tu osobu, šta se u njoj krije, i kada mislim da sam otkrila sve njene slojeve, tek tada krenem još da kopam. Tako se rađaju najrazličitiji karakteri koji nose vaš lik, a žive potpuno drugačije živote.

* Koji projekat je, za sada, za vas bio najdragocenije iskustvo i zbog čega?

Možda zvuči kao kliše, ali ne bih mogla da izdvojim jedan. Svi projekti u kojima sam učestvovala za mene su bili dragoceni procesi u kojima sam imala priliku da napredujem i učim od najrazličitijih ljudi iz sveta pozorišta, filma i televizije.

* Ko je od tih ljudi na vas ostavio poseban utisak, jer ste odmalena pred kamerama, rame uz rame sa najvećim glumačkim imenima?

Nebojša Glogovac. Njegov dar, znanje, igra, mašta i ono nešto neobjašnjivo, samo njegovo. Koliko sam samo puta vratila scenu, kako bih iznova videla njegov pogled, reakciju, misao. Gledala ponizno istu predstavu bezbroj puta, kako bih prisustvovala njegovoj igri, koja mi je uvek delovala tako laka. Imala sam sreću da me posavetuje takva glumačka veličina.

* Koji saveti, lekcije, ali i lična iskustva, su se do sada pokazali kao najvažniji i predstavljaju temelje na kojima ćete graditi dalju karijeru?

Naučila sam da ću ceo život učiti i da su istinitost i vera za mene jedini put kojim mogu da krenem, a da se ne bojim greške. Shvatila sam da, u stvari, najbolje učim kad posmatram svoje kolege i njihovu igru.

Pročitajte još - Jovana Milovanović: Temperamentna i eksplozivna

* Kako ste prevazišli taj strah od sopstvenih grešaka koji spominjete?

Te stvari dosta pomažu u samospoznaji. Shvatimo svoje slabosti, brige, strahove. Sve to nas čini ljudima. Tako se dosta nauči o sebi, ali i o drugima. Jačamo, sazrevamo, rastemo. Naučimo da oslušnemo sebe, da damo sebi oduška, da se ponekad prepustimo i dozvolimo vremenu da nas demantuje. Ukoliko ne mogu sama da uvidim neke stvari i prevaziđem ih strpljenjem i novim danom, imam pomoć porodice i prijatelja kojima verujem kada sumnjam u sebe. Ipak, ne mogu da se oslobodim svoje samokritičnosti koja me nekada obuzme i ne da mi mira.

* Koliko ste u tom procesu učenja o sebi i drugima, dovoljno stabilni da podnesete i tuđe sujete, nepraštanje uspeha, medijski senzacionalizam?

Sa tim sam se, nažalost, suočila na samom početku, baš zbog senzacionalističkih naslova i priča koje su bile prevelike za mene, tada malu devojčicu. Mislim da su se moji roditelji, zapravo, u tim momentima, najbolje upoznali sa tom stranom medalje ovog posla, a za njima i ja, iako su dali sve od sebe da to ne osetim. Svojom podrškom trudili su se da pobede posledice tuđih odluka zarad tiraža, ali sam jasno shvatila šta znači javni posao i šta sve može da ga prati.


* Velika popularnost će tek doći. Jeste li dovoljno zreli da ostanete svoji?

Previše sam samokritična da bih mogla da poletim. Profesija kojom se bavim ima svoju prelepu stranu, a to je publika koja vas prati, ali to nije sve što gluma u biti jeste. Gluma je poziv koji podrazumeva neprestani rad, igru, kopanje po sebi, preispitivanje, učenje i doživotno usavršavanje. Dozvoljava mi da vrlo često budem neko drugi, zbog čega bih privatno volela da uvek ostanem svoja. Jedino što me brine je da, ako do te velike popularnosti dođe, publika moju potrebu za intimom ne protumači pogrešno. Ne bežim od javnosti, ali ne volim da se pojavljujem u medijima kada za to nemam povod. Odmalena sam imala priliku da vidim kako taj svet izgleda i da shvatim da čar nije u tome. Trudim se da ne rasipam energiju i da čuvam fokus.

* Koliko ste spremni za padove, poraze, neuspehe, ali i nepravdu?

PROČITAJTE JOŠ: Branka Katić me je razmazila

Mislim da osoba mog senzibiliteta, nikada istinski neće biti spremna za to. Težim da naučim da je i to deo života i da je moć u prihvatanju i opraštanju, kako drugima, tako i sebi. Nekada je u redu da stvari ne idu kako smo zamislili, ali treba biti dovoljno mudar da prepoznaš da te posle takvih stvari, možda, čeka nešto bolje. Ne moraš baš sve da znaš i da ti sve bude jasno u datom trenutku, ne treba da te progoni pitanje zašto. Tako ćeš dočekati ono što je, zapravo, čekalo samo tebe.

foto: Emilija Gajić

* Koliko je važno zadržati takav način razmišljanja, posebno danas, kada nas život često obeshrabri? Govorite kao optimista i neko ko veruje u sebe.

U današnje vreme, koje je brzo, ponekad oštro i koje ne dozvoljava, ili jako retko dozvoljava predahe, i u kom je lakše pokleknuti i pustiti da nas sve to preplavi, treba znati sačuvati vedrinu duha, zahvalnost i sposobnost primećivanja lepote života. Trudim se da verujem da mi život nikada neće dati prepreku koju neću moći da pređem ili problem za koji neću imati rešenje.

* Plenite specifičnom harizmom i nosite pomalo tajanstvenu i neobičnu lepotu. Kakva osoba se krije iza nje?

Uvek je teško pričati o sebi, ali rekla bih da se na prvom mestu nalazi jedna brižna ćerka i sestra zaštitnik. Roditelji su nastojali da od brata i mene, pre svega, naprave ljude. Osobe koje prihvataju svoje mane i čuvaju vrline. U to ime, ja sam nervozna noga koja cupka, spavalica a ranoranilac, težak samokritičar, veseljak i emotivac, pravdoljubivi stvor i sanjar.

* Kad smo kod emotivca i sanjara, koliko otvoreno pokazujete svoja osećanja ili, ipak, ne dozvoljavate da drugi vide ono što se, ponekad, dešava u vama?

Ljudi koji me najbolje poznaju kažu da mi se na licu vidi sve što mislim i osećam, čak i kada to najveštije krijem. Volim kada imam hrabrosti da pokažem emociju, ali češće umem da se osamim kada me nešto boli.

* S druge strane, čini se da umete da budete oštri, buntovnik sa izazitim stavom i da ne date na sebe. Da li svesno negujete takve osobine i koliko vam znače?

Roditelji su gajili moju srčanost. Vaspitavali su me da mislim svojom glavom, da se vodim iskrenošću i istinom, ali i da priznam kad nisam u pravu. Zbog brata sam prvo naučila da ne dam na druge, a vremenom sam shvatila da treba zaštititi i sebe.

* Čime se otključava vaše srce i šta je potrebno da budete srećni?

Istinom i dobrotom. Sreću čine porodica i dragi ljudi. To je moja sigurna zona u kojoj sam svoja i slobodna. Njihove priče, sitne i krupne radosti, ožiljci, uspesi, razmišljanja, uopšte prisutnost u njihovim životima me raduje i puni mi baterije.

* Kada osluškujete sebe, u ovom trenutku života i karijere, šta čujete?

Za nemoguće je potrebno samo malo više vremena.

* Kakvu ulogu priželjkujete u budućnosti?

Volela bih ulogu koja će biti potpuno suprotna od mene u svakom smislu, i koja će mi, možda, dati neku boju za koju nisam ni znala da imam u sebi.

* Kakvi su profesionalni planovi za narednu godinu, a koja je najvažnija novogodišnja želja?

Na prvom mestu zdravlje. Što se tiče profesionalnih planova o kojima mogu da pričam, završavam snimanje serija “Neki bolji ljudi” i “Preživeti Beograd”, na kojima sam počela da radim tokom 2019. godine.