Znatiželja me je stalno vukla ka različitim instrumentima: Slobodan Trkulja sumira proteklu godinu

MULTIINSTRUMENTALISTA Slobodan Trkulja za naš list kaže da će 2019. pamtiti po tome što je prvi put, posle mnogo godina, nakon završene turneje po Aziji, odvojio dva slobodna meseca i proveo nezaboravno leto sa porodicom. Putovali su i bio im je potpuno posvećen. Čak se rešio i mobilnog telefona, uspešno ga je utopio u Egejsko more, pa je odmor stvarno bio kompletan! Planovi za 2020. su već počeli sami da se nižu. "Balkanopolis" 27. januara nastupa u beogradskoj "Štark areni" na dodeli MAC nagrada, a nominovani su za najbolji koncert u prošloj godini. Istovremeno će u Beogradu i Novom Sadu biti održan novi Kineski festival svetla, čiji je Trkulja inicijator i osnivač, a kojim će biti proslavljena kineska Nova godina. U planu je i turneja "preko bare", dok na leto kreće na regionalnu "Balkanopolis simfoni" turneju.

- Najdraža vest je da 7. i 8. februara držimo koncerte u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu i beogradskom Sava centru - kaže, za "Novosti", Slobodan Trkulja. - Gosti će nam biti čudnovati muzičari koje smo upoznali na proputovanjima širom sveta. Posle toliko putovanja, želeli smo da deo sveta koji smo videli i čuli dovedemo u Srbiju, i jako sam uzbuđen zbog toga! Muzika je zaista neverovatna. Koncerti u Novom Sadu i Beogradu su za prave sladokusce.

* U Kini vas obožavaju, čime ste opčinili Kineze da poslednjih šest meseci čak snimaju i dokumentarac o vama?

- Kinezi su velik, drevni narod koji hiljadama godina čuva i neguje svoju tradiciju. Verujem da zato imaju izuzetno razvijenu naklonost i ka lepoti tradicije drugih naroda. Pogotovu kada ta tradicija ima dozu modernog kao muzika "Balkanopolisa". Ono što je počelo pošalicama i poređenjem sa popularnošću Valtera u Kini, u nekom momentu je samo počelo da se ostvaruje. Momci i ja smo održali veliki broj koncerata širom Kine i na njima doživeli burne reakcije, od vrištanja vatrenih fanova, do pokušaja penjanja na binu i jurenja da se slikaju sa nama. I to nas prati od prvog dana, još od prvih koncerata u Šangaju kada smo ostajali satima posle nastupa da delimo autograme. Generalno, uživamo veliku popularnost, neki momenti čak malo podsećaju na bitlmaniju. Basista Dejan u Pekingu ima ženski klub obožavatelja (smeh) ali sve je to prvenstveno zbog uzbudljive muzike koju stvaramo. Mislim da će prekretnica biti i dugometražni dokumentarni film koji CCTV uporedo snima o "Balkanopolisu" i još jednoj kineskoj grupi, kojim ćemo predstaviti kulturnu baštinu i modernu tradiciju Srbije stotinama miliona gledalaca u Kini! Uzbuđenje je baš veliko.

* Zašto ste naučili da svirate čak 13 instrumenata?

- Bio sam i ostao jako znatiželjno dete koje je prosto moralo da sazna kako se stvara muzika na instrumentima, dok nisam našao one kroz koje sam hteo da se izrazim. Slučajno je ispalo tako da ih ima dosta (smeh). Iskreno, i dalje me drži ta radoznalost i dalje učim, nisam još uvek naučio da ih sviram. Toliko toga još ima da se otkrije. Momci koji sviraju u "Balkanopolisu" su izuzetno daroviti umetnici na svojim instrumentima, i od njih stalno učim.

* Ko je najviše uticao na vas?

- Postoji čitav niz ljudi čija ljubav me je oblikovala, usmeravala i učinila onim što sam danas. Otac Nikola me je učio pozitivnom sagledavanju sveta i radosti života, majka Mirjana kako da promišljam i logički donosim odluke, brat Mladen me je hranio bratskom ljubavlju i pomagao da istrajem u odlukama. Učiteljica Amalija Kučmaš me je prva usmerila ka muzici, dok su Milorad Lonić i Ivan Sabo, koji su vodili folklorni ansambl u kom sam svirao kao dete, rasplamsali u meni ljubav prema tradiciji koja i danas gori. Manastir Kovilj me je prigrlio svojom hrišćanskom i bratskom ljubavlju. Profesor Ben iz Holandije je prihvatio moju nekonvencionalnost i našao način kako da me uči tehnici sviranja a da ostanem svoj. Supruga i tri ćerke su me zaokružile kao čoveka i svojom ljubavlju me svakim danom čine boljim. Ljubav publike koja nam dolazi na koncerte daje smisao našem stvaralaštvu. U svim "uspešnim" ljudima, ostvarenim u svojoj profesiji, naći ćete tragove nečije ljubavi - jer čovek je od ljubavi satkan, i bez nje ne može da ostvari svoj pun potencijal, niti da razvije talenat. Sada je na meni da ljubav kojom sam zadojen, delim sa celim svetom kroz muziku i pesme koje stvaram i izvodim.

* Kako ćete proslaviti Božić?

- Božić je u porodici Trkulja uvek bio najtoplije porodično okupljanje u godini. Na trpezi će biti verovatno isto kao i u svakom domu u Srbiji. Pune zdele osmeha i slatkog kikota dece, vanglice pune toplih reči, uz obavezni prilog - anegdota iz tatinog ili dedinog detinjstva. Biće tu i pregršt toplih zagrljaja, i po koji za poneti za rodbinu i prijatelje koji će proslaviti sa nama. Poslužićemo čaše ispunjene radošću Hristovog rođenja i preliti sve zajedničkom molitvom uz božićni tropar. Neka vam je svima srećan dan roždestva Hristovog, neka vam donese mir i blagostanje u domu i ispuni srca ljubavlju. Ljubav je sve šta nam treba. Volite jedni druge, volite i sebe. Sve drugo je nevažno. I dođite na koncerte u februaru da podelimo radost. Mir Božiji, Hristos se rodi!

UŽIVANjE U SRPSKOm kulturnom blagu

* KOLIKO je zadovoljstvo predstavljati naše nacionalno blago svetu?

- Ogromno, pogotovo kada ga prezentujete u modernom izdanju, u kostimima i sa tako posvećenom grupom muzičara. Obožavam da gledam mlade ljude širom sveta kako uživaju u modernom zvuku "Balkanopolisa", a tradicija unutar zvuka ih potpuno fascinira jer prvi put čuju tako nešto. Preko "Balkanopolisa" upoznaju srpsku drevnu tradiciju, arhaično pevanje, tradicionalne instrumente - upoznaju duh našeg naroda. Postoji veliki deo naše tradicije koji čeka da ga svet čuje i "Balkanopolis" je tu da taj zvuk pokaže svima.

GENIJALNI PROESKI I STOŠIĆ

* ZAHVALjUJUĆI muzici, sa publikom komunicirate putem emocija. Ipak, kako komentarišete titulu "najlepši glas Balkana"?

- To je laskava titula koju mi je dodelio jedan holandski novinar posle koncerta u Amsterdamu, sećam se tačno i kog. Priznajem da mi je donekle pomogla u karijeri jer mediji vole kad je neko u nečemu naj, pa je u Evropi i šire bila medijski poprilično ispraćena. Jedini problem je što, po meni, u muzici ne postoje najbolji i najlepši. Siguran sam da taj novinar nije nikada čuo Tošeta Proeskog, ili recimo nekog od starije generacije pevača poput Staniše Stošića. Genijalni pevači, svaki na svoj način.