FILMSKA kritičarka i urednica Sandra Perović oduvek je bila fascinirana televizijom i velikim platnom. Svoju ljubav prema pokretnim slikama pretočila je u ekskluzivne priče i intervjue sa najvećim svetskim zvezdama. Pre tri godine, poveren joj je novi izazov. Postala je autorka specijalizovane emisije "Velika iluzija" (RTS), koja je nedavno obeležila jubilarno izdanje.

- Posle 300 filmskih preporuka i oko 200 intervuja sa najeminentnijim domaćim i stranim rediteljima i glumcima u Studiju 10 i pred kamerom RTS, došla sam do stote emisije - kaže za, "TV novosti" Sandra Perović - Od 29. oktobra, kada je prikazano prvo izdanje, govorimo o zabavnim, strašnim, hrabrim, tužnim, uzbudljivim, drskim, crno-belim, u boji, domaćim, stranim, komercijalnim i umetničkim filmovima. Jubilarna epizoda je protekla bez posebnog obeležavanja, tačnije u njoj sam se, kao i u prethodnim, osvrnula na recentnu domaću i stranu produkciju i istoriju pokretnih slika.

PROČITAJTE JOŠ - Sandra Perović: I u Kanu počeli da štede

* Gledate li na stare emisije kritički ili sa setom?

- Više kritički i uvek razmišljam o tome da može još bolje i ambicioznije. Uprkos protoku vremena, ipak ne bih menjala iskustvo i saznanja koja sada imam.

* Šta publika može da očekuje u narednim izdanjima?

- Isto što i do sada. To su birane filmske preporuke iz aktuelne bioskopske ponude, kritički osvrti na domaću i inostranu filmsku i televizijsku produkciju, ekskluzivni intervjui sa respektabilnim srpskim i svetskim autorima i glumcima, i naravno neizostavan segment "Premotavanje", koji nas vraća u istoriju kinematografije i podsećana to da postoje naslovi koji ne praštaju da budu zaboravljeni. Zagovornik sam i toga da je svaki novi televizijski projekat, nakon što se postavi, podložan nadgradnji i promenama. Iz ugla autora oduvek osluškujem reakcije, rado prihvatam sugestije i primenjujem ih.

Sandra sa Itanom Houkom i Amandom Sajfred

PROČITAJTE JOŠ - Sandra Perović: Ni Oskar mi nije daleko

* Koliko je bio trnovit vaš put od mlade novinarke do autorke emisije koja redovno donosi ekskluzivne priče i intervjue sa "crvenog tepiha"?

- Bio je postepen i temeljan svakako, sa mnogo odricanja, uložene energije, stresa. Ali s druge strane, zadovoljstvo koje osećate nakon dobro obavljenog posla, svih tih filmskih susreta i izazova koje donose razgovori sa ljudima do kojih se ne dolazi prečicom, svakako je profesionalni vrhunac koji jedan televizijski autor i filmski kritičar može da ostvari. Naravno, opseg profesionalnog delovanja treba širiti, shodno godinama i iskustvu i u nekim drugim pravcima.

* Odakle potiče vaša ljubav prema televiziji i filmu?

- Ljubav prema televiziji datira od najmlađih dana. Za početak, moj otac se često pojavljivao na malim ekranima, i to je za mene u detinjstvu bila svojevrsna fascinacija. Iako su se afiniteti menjali s vremenom, televizija je kao izazov ostala konstantna. Sve je počelo ponudom koja se ne odbija. Slobodan Novaković mi je poverio da pratim Festival autorskog filma, čiji je bio osnivač. Radila sam tada hronike festivala. Brzo nakon toga Ksenija Stojanović mi je ukazala poverenje da radim i hronike Festivala kratkog metra, a kao vrhunac početničkog izazova usledilo je i praćenje Festa. Shvatila sam da me to profesionalno inspiriše i ispunjava.

* Kada se setite svog prvog odlaska na Kanski festival, šta biste, sa današnjim iskustvom, poručili sebi tada?

- Sve je urađeno kako treba. Ništa ne bih menjala. Odabran je pravi put.

* Kako ste, kao novinar iz Srbije, tretirani na svetskim događajima? Koliko je teže doći do sagovornika?

- Moj sistem je razrađen. Poznanstva, kontakti, minuli rad, činjenica da novinarsku i kritičarsku radoznalost isključivo fokusiram na filmske teme, otvaraju vrata. Naravno "veličina teritorije", u tržišnom smislu, ume nekada da pokvari planove, ali trudim se da toga bude sve manje.

* Koliko je glamurozan, a koliko surov svet filmske industrije?

- Više je surov nego glamurozan, o čemu svedoče sve intenzivnija saznanja.

* Imate li listu zvezda sa kojima biste voleli da radite intervju i ko je broj jedan na tom spisku?

- Ostala su, po mom mišljenju dvojica najvažnijih predstavnika "novog Holivuda" - Martin Skorseze i Brajan de Palma.

U društvu sa Majklom Šenonom

* Kako gledate na domaću filmsku scenu?

- Imamo hiperprodukciju. Država izdvaja ozbiljan novac, veliki broj filmova se snima i to je dobro i za esnaf i za konzumente. Kao najsvežiji utisak, stečen na nedavno završenom 25. festivalu autorskog filma, nameće se mlada generacija hrabrih autora, beskompromisnih u stvaranju filmova koji govore srcem, a ne kroz prizmu novca. Signalizirali su nam da su iskreno, sigurnim korakom zakoračili na domaću i nadam se inostranu scenu. Radujem se što nas već početkom naredne godine čekaju novi filmovi autora uspešnih i nagrađivanih van granica Srbije - Srdana Golubovića i Gorana Paskaljevića, koji će imati ozbiljnu međunarodnu maršrutu.

* Vaša procena naredne svetske filmske sezone i predstojećih festivala?

- Franšize, rimejkovi, filmske adaptacije su nešto što se ne može zaobići. Kada je o festivalskoj ponudi reč, to još ne znaju ni njihovi čelnici poput Tjerija Fremoa, selektora Kana, Alberta Barbere, sa Mostre, i novoizabranog prvog čoveka Berlinala - Karla Šatrijana. Videćemo sa čim će nas iznenaditi ili razočarati.

ZVEZDE NA ŽURKAMA

SAMO POZIRAJU

* STIŽETE li da pored posla posetite i čuvene "afterpartije" na festivalima? Kako se zvezde ponašaju na ovakvim okupljanjima?

- Nemam vremena za to. Takve stvari su vam obično zanimljive na početku, a onda shvatite da su pomenuta okupljanja u službi promocije filma suštinski isprazna i da svim tim zvezdanim imenima služe samo za poziranje i fotografisanje, nakon čega se i oni vrlo brzo povuku.