KAO član kikindskog Narodnog pozorišta, kroz različite uloge na "daskama koje život znače" Đorđe Marković pokazao je publici svoju darovitost. Ni Beograđani nisu ostali uskraćeni za njegov talenat, s obzirom na to da ovaj 34-godišnji glumac često zaigra i u prestoničkim teatrima. Oni koji radije provode slobodno vreme ispred televizora imaće priliku da ga bolje upoznaju, jer će nas predvodnik glumačke ekipe igrano-dokumentarnog filma o životu prvog ađutanta kralja Aleksandra Prvog - "Panta Draškić - cena časti", u februaru sledeće godine (na Pinku) uvesti u novu priču. Ovog puta reč je o seriji Radoša Bajića "Šifra Despot", koja prati mladog kompjuterskog programera i vlasnika firme za izradu softvera Despota Despotovića u nastojanjima da sebi obezbedi egzistenciju.

- On je veoma zanimljiv lik, i "sadrži" mnogo toga što svako od nas u sebi nosi. Glavni junak, nesnađen, pomalo smušen i nedovoljno socijalizovan, živi u svetu kompjutera i ne snalazi se najbolje u zamkama današnjeg vremena - priča nam Marković. - Despot je čisto biće, koje živi izolovano u porodičnoj kapsuli. Izlaskom među svet, preko raznih poslova upoznaje, između ostalih, i svoju devojku. Verujem da će se ljudi prepoznati u njemu, jer niko nije do kraja spreman da odgovori na sve izazove savremenog sveta, a Despot pogotovo. Zato često upada u situacije koje, uglavnom, nespretno rešava. Međutim, rođen je pod srećnom zvezdom i nikad ne nastrada do kraja.

* Budući da smo vas retko gledali u glavnim ulogama, da li ste bili iznenađeni kad vam je ponuđena ova rola?

- U TV filmu Petra Ristovskog tumačio sam srpskog oficira Pantu Draškića, ali ta uloga ne može da se poredi sa ovom u "Šifri Despot", jer je u pitanju potpuno drugačiji format. Bio sam zatečen kad mi je ponuđeno da igram Despota, a to je značilo da me je neko video, nekom sam se svideo i da sad treba da opravdam nečija očekivanja. Za rolu sam se spremao vojnički, i fizički i psihički, kako bih bio spreman da sve do kraja dobro iznesem. Kasting je trajao mesec dana i dopao mi se ljudski pristup Radoša Bajića i ljudi iz "Kontrast studija" kojima je bilo stalo do toga da me dobro upoznaju pre nego što mi dodele zadatak. Veoma sam zadovoljan projektom, bez obzira na napor i žestok tempo. Verujem da imamo šansu da napravimo nešto novo i drugačije.

* Očekujete li da vam ova serija donese popularnost?

- Ne kažem da ne bih voleo, ali ne razmišljam o tome. Slava je prejaka reč i ne znam šta ona danas podrazumeva. Ako je to prepoznavanje od strane šireg auditorijuma, onda je to svakako korisno, kao i to da me ljudi i reditelji vide u drugačijem svetlu.

* Koliko ste sebe uneli u lik Despota?

- Došao sam iz male sredine i nisam imao nikog bliskog ko se bavi ovim poslom, pa je sudar sa glumačkim svetom za mene bio nešto potpuno novo. Verovatno sam nekad izgledao kao Despot - začuđeno. Zato ga volim. Često nisam umeo da se snađem u određenim situacijama i mahinacijama, ali čovek s vremenom uči, ogugla i postaje spretniji.

* Kako biste ocenili saradnju sa Tamarom Krcunović, koja u ovoj seriji igra vašu lepšu polovinu?

- Poznajemo se odranije, dobro se razumemo i već smo imali priliku da sarađujemo, pa samim tim priča dobro teče. Ona je veliki profesionalac, glumica sa ozbiljnim iskustvom i velikim ulogama iza sebe. Sve odlično funkcioniše, a ponekad mi se desi da joj u kadru umesto Milena kažem Tamara.

* Ko vam pruža najveću podršku na setu?

- Ovo je odličan tim i teško mi je da nekog izdvojim. Zeka (reditelj Dejan Zečević) i Radoš su kormilari priče, a svi koji rade na njenoj realizaciji - od ljudi iza kamera, rekvizitera, do onih zaduženih za ketering su kao uhodana mašina i svako zna gde mu je mesto.

* Da li vam je ovaj projekat pružio priliku da sarađujete sa svojim uzorom?

- Svi koji imaju nešto što ja nemam a što treba kod sebe da razvijem mogu da mi budu uzori. Idol je prejaka reč i ne volim je. U mom slučaju, oni od kojih mogu da naučim i na koje mogu da se ugledam su Rale Milenković, Branka Šelić, Olga Odanović i sve glumački iskusnije kolege. Važno je da "kradeš" zanat i da naučiš da ga primeniš.

* U kojoj još ulozi biste voleli da se oprobate?

- Ne razmišljam mnogo o rolama, jer kad sam ih zamišljao, nisu mi dolazile i uglavnom sam igrao nešto deseto. Oduvek sam mislio da mi drama više leži, sve do trenutka kad sam se uverio da i u komediji nikom ne smetam. Voleo bih da se oprobam u svim žanrovima, ali nemam spisak želja. Samo da te uloge imaju glavu i rep, biografiju i istoriju, i da budu živi ljudi s kojima gledaoci mogu da se poistovete.


GLUMA U BRATSKOJ RUSIJI

OSIM u domaćim projektima, Marković je imao priliku da zaigra i u ruskoj triler seriji "Začarani", koja se prikazivala na njihovoj nacionalnoj televiziji. Na pitanje koliko se razlikuje saradnja sa srpskim i ruskim rediteljima, naš sagovornik odgovara:

- Oni veoma ozbiljno pristupaju projektu, za njih je to neka vrsta religije. Vide se predanost radu, borba za svaki kadar, ulogu i ostvarenje. Iskustvo koje sam tamo stekao za mene je veoma dragoceno. Njihova produkcija je blizu holivudske i izdvajaju se značajna sredstva za umetničke projekte - kaže Đorđe, koji je odrastao na ruskoj književnosti, muzici i filmovima. - Srbi i Rusi imaju mnogo zajedničkih tema, sličnu istoriju, a faza tranzicije je obeležila oba naroda.