Primož Dolničar: DŽejmi Oliver je samo šoumen

KOJE povrće goveđoj supi daje divnu žućkastu boju? Kako pripremiti kopuna (mladog kastriranog petla), čije je meso skuplje ali i sočnije od svakog drugog živinskog? Uz koja jela je majčina dušica nezaobilazna? Ova pitanja su samo naznaka za to šta možete da saznate ako petkom od 14 časova ostanete uz kanal 24 kičn i emisiju "Od bašte do trpeze: najbolje iz Slovenije", čiji je autor i voditelj Primož Dolničar. Uz priču s poljoprivrednim proizvođačima i stočarima Slovenije i dragocene kulinarske savete, on nam, u prirodi, pokazuje kako da pripremimo jednostavna jela karakteristična za zemlju u kojoj je rođen. Recepte nije "zakomplikovao" začinima ili namirnicama koje se teže pronalaze, mada bismo, s obzirom na to da je reč o nesuđenom filozofu ("Fale mi samo tri ispita do diplome, ali sigurno neću diplomirati", rekao nam je), mogli da očekujemo upravo suprotno.

Pred sam kraj studija Dolničar je putovao po Južnoj Americi, a po povratku u domovinu plesao je u pozorištu, profesionalno se bavio fotografijom... Nakon toga vodio je TV emisije, imao je bar koji je potom prerastao u restoran u kojem je celokupan drveni nameštaj bio njegovih ruku delo. Danas ima stolarsku radionicu, kulinarski studio, bavi se TV produkcijom i, ponovo, fotografijom.

* Šta je bilo tako čarobno u svetu gastronomije da ste odlučili da se tu i zadržite?

- Volim da kreiram. A kada je reč o hrani, tu svakoga dana mogu da stvaram nešto novo. Iz istog razloga se bavim i stolarijom. Sam dizajniram nameštaj koji pravim.

* Sećate li se prvog kompletnog jela koje ste sami napravili?

- Moje prvo jelo bilo je kinesko - piletina sa kikirikijem. Pravio sam je kod prijatelja, za večeru. Stavio sam kikiriki i, kako je on već bio slan, celo jelo je na kraju bilo preslano.

* Stajali ste uz majku i učili da kuvate, što baš nije uobičajeno za mušku decu. Niste bili "levo smetalo" u kuhinji?

- Uvek sam joj pomagao u kuhinji. Radila je kao farmaceut, svakoga dana do 16.00. Kako sam stizao iz škole oko 13.00, ona bi mi rekla, na primer, da do njenog dolaska skuvam krompir. Ali u vreme srednje škole i fakulteta, zaboravio sam na kuvanje. Bavio sam se drugim stvarima, bio sam igrač, fotograf... Tek nakon studija sam počeo ozbiljnije da kuvam, imao sam i svoju prvu emisiju "Kulinarika". Sada mogu reći da se kuvanjem bavim 15 godina.

KOLEVKA KOJA PUTUJE DEŽELOM * POSTOJI li neki komad nameštaja koji ste napravili, a ne biste ga prodali ni za kakve pare? - Imam jedan takav. Kolevku. U njoj je trenutno petnaesta beba. Ta kolevka putuje po Sloveniji. Mnogi za nju znaju, ili su je videli kod prijatelja, pa kad se neko dete negde rodi, traže mi da im je pozajmim na pola godine.

* Kada se ne pridržavate recepata, već začine dodajete po osećaju, događa li se da promašite ukus?

- To se ne dešava, jer uvek govorim da su prilikom kuvanja važne tri stvari: da umeš da spojiš sastojke, da znaš koliko dugo se neke namirnice kuvaju, recimo meso ili krompir, a treća je - da budeš brz. Sve ostalo je prepušteno mašti.

* U tom eksperimentisanju, postoji li jelo koje ste, da kažemo, vi izmislili?

- Skoro sva (smeh). Nedavno sam napravio kiš, što je francuski naziv na našu pitu. Na testo sam stavio slatki luk i čvarke. Ja sam ga prvi degustirao i mogu vam reći da je odličan.

* Koje slovenačko jelo je, po vama, na samom vrhu onih koja biste svakome preporučili? Šta je za vas "najbolje iz Slovenije"?

- Doktor Janez Bogataj, koji mi je bio profesor na fakultetu, napisao je knjigu o tome. Zabeležio je da imamo 48 glavnih jela koja su zaštićena. Poređao ih je u piramidu, na čijem vrhu je - kranjska kobasica.

* Šta mislite o srpskim specijalitetima?

- Roštilj je sinonim za vašu kuhinju, a i sarmice su super.

* Kako ste dospeli do 24 kičn?

- Ovu emisiju sam radio za nacionalnu televiziju Slovenije. Kako je nastala u mojoj produkciji, dogovorio sam se sa čelnicima televizije da mogu da pokušam da je prodam još nekome. U 24 kičn su bili zainteresovani. Odlučili su da kupe jednu sezonu. Emisija je kod nas baš bila gledana, imala je dobre rejtinge. Mnogo se razlikuje od ostalih u kojima se kuva, a koje su pretvorene u rijaliti šou- programe. Moja se bavi isključivo kulinarstvom. U njoj pričam o hrani, poljoprivredi, začinima...

* Tokom rada na kulinarskim emisijama, da li ste imali neke strane uzore?

- Svima prvo na pamet padne Džejmi Oliver. Smatram da on nije naročito dobar kuvar, ali mu odajem priznanje da je šoumen, među prvima je od kuvanja napravio zabavni program. Mene je pre neki dan kritikovao jedan kuvar u Ljubljani rekavši da pravim jednostavnu hranu. Kazao sam mu da je koncept emisije takav i pozvao ga da, ako hoće da vidi kako kuvam, dođe kod mene u studio da mu to i pokažem. Cilj moje emisije je da podstakne ljude da počnu da jedu svežu hranu iz prirode, sezonsku.

* Za savršenu večeru sa dragim ljudima na vašoj trpezi neizostavni su...

- Čaša dobrog vina. Komad premalo pečenog mesa. I - to je to.

* Šta je danas sa plesom i fotografijom? Zaigrate li barem u stolarskoj radionici ili kraj šporeta?

- Da, dosta plešem. Kad radim stolariju obavezno imam slušalice u ušima, a i kad kuvam veoma su mi važni muzika i pokret. Kada je reč o fotografiji, nedavno sam kupio nove fotoaparate, da bih mogao da slikam jela koja pravim. Pre sam radio za agencije, bio sam i urednik nekih novina, ali to me više ne interesuje.

*-Iz vaše biografije naslućuje se da su velike šanse da u drugoj polovini života otkrijete još neke svoje talente. Čime biste još mogli da iznenadite?

- Sada razmišljam o tome da idem da polažem ispit za pilota.