STARI TRAKTOR JOŠ NIJE ZA OTPAD: Mirko Paunović u dvorištu stvara neobičan muzej poljoprivredne mehanizacije

TRAKTORI oldtajmeri i druge poljoprivredne mašine stare i po gotovo dva veka, parna mašina, automobili, "kineski policajac", ali i figura smrti...

Foto Z. Gligorijević

Svi ovi eksponati u dvorištu Mirka Paunovića (60) iz Proštinca kod Svilajnca prava su atrakcija, pa mnogobrojni prolaznici svraćaju da bi se fotografisali. "Popis" kaže da ima osam traktora oldtajmera, pet-šest automobila marke "opel olimpija", petrolejski motor, ali i kolekciju starih radio-aparata, tv prijemnika, emajliranih tabli... Iako zasigurno nema najviše ovih vrsta starina, Paunovićevi eksponati se, od ostalih, izdvajaju  se po raznovrsnosti i godini proizvodnje.

- Najdraži mi je traktor "lanc buldog", koji je moj otac Nikola u Nemačkoj kupio prvi u Pomoravskom okrugu, daleke 1939. godine. Njega su partizani konfiskovali, iako je deda Joksim Ćosić Janković, koji je preko špekulativne radnje u Svilajncu otkupljivao poljoprivredne proizvode, plaćao i veći otkup nego što je država tražila. Traktor je bio kod zadruge u Markovcu, pa u Starom Selu. Na kraju sam ga pre 28 godina pronašao kod trgovca iz okoline Žabara. Iako je stajao na đubrištu, pa je amonijak učinio svoje, otkupio sam ga za 4.200 ondašnjih nemačkih maraka. Takav traktor danas, zavisno od stanja, košta od 700 do 70.000 evra - priča nam Paunović, koji napamet zna karakteristike gotovo svih traktora.

Tvrdi i da je traktor "lanc buldog" kao spomenik i vajarsko delo, da je neuništiv, jer je napravljen livenjem gvožđa pod pritiskom. Predviđeno je da radi od 15.000 do 20.000 radnih sati, dok današnji "mercedes" bez generalnog remonta može najviše 12.000. Ovaj stari traktor, kaže, nikako nije za staro gvožđe.

- Fasciran sam tehnikom koju su Nemci razvili za vreme Drugog svetskog rata. Ono što je njihov čekić uradio, nema zamenu, niti će moći da se ponovi. "Lanc buldog" je dvotaktni motor, bez ulja u motoru. Kad se usija, može da upali na benzin i naftu, a posle može da troši prerađeno ulje, mazut, tešku naftu, svinjsku mast, petrolej, parafin, sve vrste tečnih goriva. Moj je radio 12.000 sati. Koristili su ga i kao pogon za strugove i generatore, jer nije bilo struje - veli naš sagovornik.

AUTOMOBIL ZA INVALIDE

PAUNOVIĆEVIM dvorištem "patrolira" i dežura kineski policajac, a figura smrti svakog podseća da će jednog dana umreti. Zanimljivo je i da je jelku ispred kuće okitio emajliranim šerpama, simbolom dugotrajnosti, jer poštuje Lunarni kalendar.

Foto Z. Gligorijević

- Posedujem i "BMW" 1957. godište, koji su izumeli Italijani, a Nemci otkupili licencu i napravili bolju kopiju od originalnog auta. Zanimljivo je da je volan pričvršćen za vrata. Auto je mogao da se vozi i sa "a" kategorijom, a poklanjali su ga ratnim invalidima - objašnjava Paunović.

Foto Z. Gligorijević

S obzirom na to da su ovoj vrednoj i veoma bogatoj predratnoj porodici, po okončanju Drugog svetskog rata konfiskovani i volovi i konji, radnici su prilikom setve vukli parnu mašinu niskog pritiska iz 1913. godine. Ali, kako je Paunović odrastao uz te mašine, on ih je zavoleo i nastavljao da ih kupuje po raznim zemljama. Možda je, veli, ljubav nasledio i od oca Nikole, koji je u Nemačkoj kupio "opel-olimpiju" 1959. godine, kad niko nije imao ni bicikl. Platio ju je 2.700 nemačkih maraka. Mogao je da kupi 15 hektara zemlje i dva nova traktora, ali je bilo zanimljivo imati taj auto.

KOLEKCIONAR Mirko Paunović čuva i davnašnje kase, Foto Z. Gligorijević

Foto Z. Gligorijević

- Imam i englesku parnjaču, koja ima "proktor linkoln" sistem i koja je poslednji put 1968. godine kao stacionarni motor pokretala vršalicu, mlinove i generator za struju, kao i petrolejski motor "hofner šranc", star više od 120 godina, proizveden u Beču, koji je imao istu namenu - ponosno nam govori Paunović.

On sam se, kako nam je kazao, raznim poslovima. Bio je mehaničar i instruktor vožnje, konzularni službenik, koordinator-administrator zajednice Rumuna iz Vršca... Ne skriva ni da bi mnogo voleo da na svom placu ili u Vršcu napravi mali muzej, ali za to je, veli, potrebno mnogo više od njegove dobre volje.

Foto Z. Gligorijević

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije