JELE PADAJU KAO POKOŠENE: Ekspanzija gradnje ugrožava Kopaonik - staza sve više, drveća sve manje

J. Subin

10. 02. 2021. u 12:00

NELEGALNOM i legalnom gradnjom, nekontrolisanim korišćenjem podzemnih voda i sečom šuma, jedna od najlepših srpskih planina Kopaonik - uskoro bi mogla da postane golet, prekrivena kamenjem i stenama.

ЈЕЛЕ ПАДАЈУ КАО ПОКОШЕНЕ: Експанзија градње угрожава Копаоник - стаза све више, дрвећа све мање

Foto Infokop

Najugroženiji je i najkomercijalniji deo planine - Ski-centar.

Naime, četinari na Kopaoniku su već dve decenije teško oboleli. Drveće su, kako kažu stručnjaci, napali lišajevi, ono se suši i uglavnom zimi, pod teretom snega, pada.

Nedavno su tako jele pale na bob šine i puteve na Kopaoniku. Na sreću, nije bilo povređnih ali je pitanje kada će se i to desiti.Nadležni u Srbiji, kako kažu meštani, ne mare mnogo, jer na terenu deluje da se svaki put, na mestu gde jele popadaju, napravi "odlično" mesto za gradnju kafića, ski-barova, apartmana, hotela...

Osim, divljanja gradnje po Kopaoniku, koji je postao pretesan i za posetioce i za objekte, sve češće stižu i upozorenja da je povećan bezbednosni rizik po turiste na ovoj planini.

Sve službe su se angažovale da uklanjaju stabla koja gotovo svakodnevno padaju.

- Čim "načnete" četinarsku šumu, ona je izloženija vetrovima i snegovima, pa stabla češće padaju - rekao nam je Bojan Milovanović, direktor Nacionalnog parka "Kopaonik". -

Rađene su studije o tome šta najviše utiče na uništavanje ovog drveća. Tu su klimatske promene, kisele kiše, gljivična oboljenja, deficit podzemnih voda, starost, naročito kod stabala u prvoj zoni zaštite. S druge strane, gradnja je uvek usko povezana sa šumom.

Tamo gde se gradi, nažalost, trpi šuma.

Kako objšanjava Milovanović, čak i tamo gde se dobije građevinska dozvola, u trećoj zoni zaštite, odmah sledi onaj najružniji deo, a to je da se uklone stabla. Zlatibor i Kopaonik, kako tvrdi, imaju svoj aspekt uništavanja biodiverziteta.

- Kopaonik je prava blagodet u onim predelima mimo urbanog i građevinskog dela - kaže Milovanović.

SVAKODNEVNO UKLANJAJU STABLA

NA Kopaoniku je ove sezone, do sada, uklonjeno sa trase četvoroseda "Pančić" šest stabala, sa "Krsta" pet, sa "Karaman grebena" četiri, a isto toliko sa "Malog karamana".

Na "Malom jezeru" su pala tri stabla. Bob na šinama nije u funkciji jer je stablo palo na njega i oštetilo šine. Stabla su visoka i više od 15 metara. A, prilikom pada, jele su oštetile nekoliko automobila i krov kafića, a u jednom momentu bio je blokiran magistralni put Jošanička Banja - Kopaonik.

- Šume se seku u jednom delu planine, a u drugom, zvanični podaci pokazuju da se one obnavljaju. Ali, kad neko napravi skijalište, da bude reda veličine razvijenih centara u Evropi, onda mora da poštuje i međunarodne propise za izgradnju ski-staza, a to podrazumeva krčenje šuma. I kad projektuju stazu, gondolu ili žičaru, ona mora da prolazi kroz šumu. Trudimo se da razvoj planine ne pobedi prirodu, jer ako napravimo ovde "pustinju", to neće biti suština života. Kapital, međutim, vuče na svoju stranu.

Prema rečima našeg sagovornika, "Skijališta Srbije" finansiraju pošumljavanje, da kompenzuju taj deo gde su staze. Ipak, na ovoj planini sve je više skijaša, kapaciteti su porasli, veliki je pritisak i prostora za skijanje više nema.

- Onda jednu šumu, koja celovito štiti od vetrova i snegova, svedete na oazu, na male jele koje su opterećene i samo padaju - ističe Milovanović.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)