I ZAGAĐENA REKA "POTAPA" EVROPSKI PUT: Amandmani na izveštaj EP pokazuju izuzetnu maštovitost komšija koji Srbiji postavljaju prepreke

Goran Čvorović - stalni dopisnik iz Pariza

12. 01. 2021. u 08:00

И ЗАГАЂЕНА РЕКА ПОТАПА ЕВРОПСКИ ПУТ: Амандмани на извештај ЕП показују изузетну маштовитост комшија који Србији постављају препреке

Zgrada EP u Strazburu / Foto AP

SRBIJA je, u pripremama novog godišnjeg izveštaja Evropskog parlamenta, ponovo naletela na komšijsku "minu". U moru amandmana, našao se i ogroman broj onih koje su sastavili evroposlanici susednih zemalja i gde se bilateralna pitanja duboko ugrađuju u pristupni proces.

Tako je, na primer, bugarski poslanik Angel Džambaski zvanično izrazio žaljenje što rudnici zagađuju reku Dragovišticu! Takođe, poziva na jače akcije u podršci bugarskoj manjini u Bosilegradu, smatrajući ključnim obezbeđivanje kontinuiranog pružanja odgovarajuće medicinske zaštite u ovom regionu.

Prednjače, naravno, Hrvati, koji nam traže sve i svašta - od povratka umetnina i stvaranja najviših standarda za nacionalne manjine, preko otvaranja arhiva, do promene rečnika u posmatranju na sveža istorijska događanja. Sad i Bugari zahtevaju od Srbije da ubrza proces sukcesije i sprovođenja obaveza oko podele zajedničke arhive bivše Jugoslavije, posebno Udbe i KOS-a, kako je to sročio Andrej Kovačev!

Pritiskali su nas susedi i ranije, a pre svih Hrvati, svačim: od striktne saradnje sa Hagom, preko zahteva za priznavanje genocida u Srebrenici, odricanja od Zakona o univerzalnoj jurisdikciji po optužnicama za ratne zločine, do vraćanja otetog blaga i odricanja od četništva. U tome je prednjačila čuvena Ruža Tomašić. Sada su tu ulogu, na neki način, preuzeli Željana Zovko i Tonino Picula, koji između ostalog, traži da nam se više ne otvaraju poglavlja dok se ne ispune zahtevi, a pristupna pomoć uslovi evropskim napretkom Kosova.

Imala bi Srbija štošta da traži zauzvrat i od Hrvatske, počev od imovine i položaja Srba u ovoj zemlji koji su nekada u njoj bili konstitutivni narod. Srbi su danas u regionu konstitutivni samo u BiH, dok u Sloveniji nisu ni nacionalna manjina! Ali, pristupni proces je nepravedan, i zahteve mogu da ispostavljaju samo oni koji su već u EU. Kandidati mogu samo da ćute, slušaju i trpe. Zato je Ruža Tomašić i mogla da izjavljuje da "Srbija rehabilituje četništvo", dok Hrvatskoj niko ništa ne može kad povampiruje ustaštvo.

NIŠTA OD PROMENE SISTEMA GLASANjA

I SAMI evropski zvaničnici ističu neophodnost da se sva bilateralna pitanja sa susedima rešavaju dijalogom. Ali, EU je nedorečena, jer je istovremeno poručila da više ne želi da "uvozi" bilateralne sporove i u svoju strategiju uvrstila obavezu da sve zemlje kandidati pre pristupanja EU moraju da ih razreše. Tome je umnogome trebalo da pomogne predlog da u novoj strategiji proširenja važi princip kvalifikovane većine prilikom odlučivanja, ali to se još nije dogodilo.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)