"TI ODVRATNI SRBI" - SVA ZLA MEDLIN OLBRAJT: Zagovarala "Oluju", radovala se bombardovanju Jugoslavije i podržavala krvnike OVK

Novosti online

10. 12. 2020. u 10:58

Ima porodičnu istoriju koja je veže za Beograd, ume da čita i piše naš jezik, ali se potrudila, dok je bila državni sekretar SAD, da je u Srbiji pamte samo po zlu. Medlin Olbrajt je za vreme svog mandata bila jedan od najvećih zagovornika bombardovanja naše zemlje, a ostala najveći zagovornik nezavisnosti tzv. Kosova i stava “odvratni Srbi”.

ТИ ОДВРАТНИ СРБИ - СВА ЗЛА МЕДЛИН ОЛБРАЈТ: Заговарала Олују, радовала се бомбардовању Југославије и подржавала крвнике ОВК

Foto: EPA

Oni koji su pomislili da smo sa duhovima devedesetih raskrstili pogrešili su - jedan od ključnih političkih igrača tadašnjeg predsednika SAD Bila Klintona, Olbrajtova, vratila se u našu svakodnevicu prekjučerašnjim saslušanjem pred Spoljno političkim Predstavničkim domom kongresa.

Pred ovim telom ona je predstavljala vizuju koju bi nova vlast u Americi trebalo da primeni na Zapadni Balkan. Sa njom rame uz rame govorili su najveći zagovornici državnosti tzv. Kosova, predsednik tog doma Eliot Engel i profesor Univerziteta “DŽon Hopkins” Danijel Server.

Tom prilikom se niko od njih nije ustezao, Engel je odmah pozvao Srbiju da prizna lažnu državu Kosovo koje je “već deset godina nezavisno” i poručio da je vreme da Srbija nastavi dalje.

OKUPACIJA JUGOSLAVIJE

- (Tzv.) Kosovo je nezavisno, nikada se neće vratiti. Iskreno, blokirajući priznanje  (tzv.) Kosova, i njegovo članstvo u UN samo smeta Srbiji jer joj ulazak u EU neće biti odobren sve dok ne prizna nezavisnost (tzv.) Kosova. Pozivam Srbiju da nastavi dalje kako bi sve zemlje u regionu nastavili dalje - kazao je Engel.

U sličnom maniru nastavila je i Olbrajtova, porukom da tzv. Kosovo treba da razvija svoju državnost, a Srbija da ne stopira taj proces. Osvrnula se na učinak tokom devedesetih i ocenila da je danas Balkan mirniji nego pre 25 godina i da se zemlje nisu dezintegrisale.

- Moramo da shvatimo da u Srbiji ima snaga koje žele bolje odnose sa SAD. Nije sve u Srbiji negativno. Oni žele da budu tretirani na drugačiji način, a mi imamo ekonomske i diplomatske instrumente da na to utičemo - rekla je Olbrajt.

PODRŽALA OLUJU

Ove poslednje reči bi možda mogle nekog i da prevare da je Olbrajtova promenila mišljenje o Srbima, ali ne i onog ko poznaje događaje koji su ispunili njenu biografiju. A malo je onih koji ne poznaju. Obrajtova se žučno zalagala za agresiju na Srbiju, pravdajući da je u pitanju “humanitarna misija”

Mnoge i u SAD je ta žestina iznenadila da su rat nazvali “Medlin rat”. Ključnu ulogu imala je u Mirovnim pregovorima u Rambujeu o Kosovu i Metohiji 1999. godine. Tada je praktično presekla pregovore, obećavši Albancima referendum za tri godine, a Srbima čuveni Aneks B, za koji su i strani političari govorili da je predviđao okupatorski status za Jugoslaviju. Nedugo zatim, usledilo je bombardovanje.

Na njenu ulogu podsetili su pre četiri godine profesori američkog koledža “Skrips” koji su kritikovali bombardovanje SR Jugoslavije.

- Olbrajtova je bila ključni zagovornik bombardovanja Jugoslavije, što se smatralo “humanitarnom misijom”. Međutim, bombardovanje je bilo povezano sa naporima SAD da se suprotstave Rusiji u Evropi, a Jugoslaviji je dat izbor između prihvatanja mirovnog ugovora koji je dozvoljavao okupaciju zemlje i američkog bombardovanja. Hiljade su ubijene i veliki deo infrastrukture je uništen, što ishod NATO agresije na čelu sa SAD - napisalo je nastavno osoblje američkog koledža.

Zalagala se za agresiju ne samo oko Kosova i Metohije, već i u sukobu Hrvatske i Srbije 1995. O tome svedoče i poverljiva američka dokumenta sa kojih je nedavno skinuta oznaka tajnosti, iz perioda nekoliko meseci pre nego što se došlo do sporazuma u Dejtonu 1995. godine. Svedoče o njenom viđenju mogućeg sukoba između Srba i Hrvata, jer je sve “mirisalo” na to da će se Hrvati odlučiti na vojnu akciju protiv Srba iz tadašnje Republike Srpske Krajine.

- Hrvatska vojska bila je osnažena i bilo je pitanje koju ulogu bi mogla da odigra u regionalnom sukobu. Kada smo o tome razgovarali sa predsednikom (Klintonom, op. aut.), ja sam bila stava da Hrvati rade ono što žele i da ne mogu da budu zaustavljeni. Bilo je i onih koji su bili veoma nervozni zbog činjenice da bi Hrvati i Srbi mogli da uđu u sukob, i da bismo tako dobili početak trećeg svetskog rata. Nisam mislila da će se to desiti. Mislila sam da je bilo vredno rizika. Bila sam zabrinuta u vezi s tim kako će prići ljudskim pravima, i bilo je u redu biti zabrinut zbog toga. Ali nisam to videla kao nešto apokaliptično - svedoče poverljiva dokumenta.

KUPOVINA TZV. KOSOVSKOG OPERATERA

U toku svog mandata tražila je i da se nikako ne odustane od Tribunala u Hagu, jer “žrtve zverstva zaslužuju pravdu”. U jednom od dokumenata, od 25. maja 1995. godine, ona piše tadašnjem američkom zvaniniku Toniju Lejku i zalaže se za da SAD ne odustane od toga da skidanje spoljnih sankcija Srbiji, to jest zabrane zaduživanja u MMF-u, bude povezano sa saradnjom sa Tribunalom u Hagu.

Bližio se dogovor u Dejtonu, Tribunal je formiran osamnaest meseci ranije, ali predsednik Slobodan Milošević nije pokazivao da je spreman na saradnju.

- Nastavljam da verujem da je saradnja sa Tribunalom kao uslov za skidanje “spoljnog zida sankcija” ispravna stvar. Žrtve zverstva zaslužuju pravdu. Uklanjanje osoba koje su podsticale nasilje ukloniće moguće uzroke konflikta u budućnosti - navodi Olbrajtova.

Ispostavilo se da je bombardovanje i otrovni diplomatiju kasnije dobro naplatila. Praški portal “Parlamentarni list” objavio je prošle godine da se Olbrajtova vodila isključivo ličnim razlozima u svom zalaganju za bombardovanje SRJ 1999 godine, kao i za stvaranje tzv. nezavisnog Kosova. Objavili su da je zahvaljujući svojim bliskim vezama sa liderima terorističke OVK, pre svega sa Hašimim Tačijem, posle dolaska međunarodne uprave na Kosovo i Metohiju, privatizovala telefonsku kompaniju “Ipko”, a koju je njena kompanija kasnije prodala slovenačkom operateru “Telekom Slovenija”.

Ispostavilo se da je preplaćen 20 miliona dolara, a na direktno pitanje čeških medija da li posle 20 godina misli da je bilo u redu da NATO snage bombarduju Srbiju i pobiju više hiljada ljudi, među kojima i mnogo žena i dece, Olbrajtova nije pokazala ni trunku kajanja.

- U Jugoslaviji, Bosni i na (tzv.) Kosovu dogodilo se da je umrlo mnogo ljudi i moram da kažem da je to bila tragedija, kao i da smo dugo pokušavali da pronađemo diplomatsko rešenje. Mi nismo hteli da koristimo bombe, ali stvarno tamo su Srbi na Kosovu ubijali ljude. Koliko puta smo vodili diplomatske pregovore, dali smo sve od sebe, ali Srbi su ubijali ljude samo što su bili muslimani... - rekla je Olbrajtova.

Kasnije je htela da kupi tzv. kosovski Telekom PTK, ušla je u trku za ovaj posao, ali je iz njene kompanije saopšteno da je odustala jer “ima drugih planova u svetu”.

"ODVRATNI SRBI"

A šta zaista mrzi o Srbima pokazala je ponovo 2019. godine na promociiji autobiografije “Praško proleće” u Ćeškoj. Istina, ovaj događaj je prekinut pošto su demonstranti u publici uzvikivali da je autorka ratni zločinac, ističući i plakate sa sličnim porukama. Kako su preneli mediji i prema snimku na “jutjubu”, grupa prosrpski orijentisanih Čeha je isprovocirala Olbrajtovu i ona u jednom trenutku povikala: “Izlazite, izlazite” i “Odvratni Srbi”.

Ostaje da se vidi šta će od preporuka novoizabrani predsednik SAD DŽo Bajden usvojiti, a politički analitičar Dimitrije Milić podseća da je za njega tzv. Kosovo nezavisno a da je pitanje koliko će ko pritisnuti Srbiju da prizna tzv. Kosovo.

- Ništa što su govorili Olbrajtova i Engel se ne razlikuje drastično od stavova Trampove administracije. Takođe njihovi stavovi nisu stavovi Bajdena i njegove administracije, s obzirom da niko od navedenih neće biti u njoj. Ni Olbrajtova, ni Engel, ni Server nemaju nikakvu ulogu u Bajdenovom timu. U pitanju je bio savetodavni sastanak u organizaciji Engela, te je preterana važnost data ovom događaju u domaćem javnom mnjenju. I Tramp, i Bajden i gotovo svi političari na američkoj sceni Kosovo već podrazumevaju kao nezavisno. Ono što je pitanje je, koliko će ko pritisnuti Srbiju da Kosovo prizna. Od Bajdenovog tima se može očekivati nešto manje fleksibilan stav. Takođe, veliku razliku u odnosu na prethodnu administraciju možemo očekivati u koordinaciji Bajdena sa EU. Dok je Tramp bio u sukobu sa Briselom, Bajden će se truditi da politiku prema Srbiji i regionu uskladi sa evropskim saveznicima - ocenio je Milić.

(Blic.rs)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (5)