"NOVOSTI" ISTRAŽUJU: Da li bi ubrzanjem evrointegracija naše zemlje Brisel imao geostratešku investiciju

D. R. Đ.

03. 12. 2020. u 09:00

IDEJA da se što pre otvori mogućnost da Srbija postane članica Evropske unije, zbog sve većeg uticaja Rusije na nju, koju je izneo bivši visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Havijer Solana, mogla bi ozbiljno da se razmotra unutar Unije.

НОВОСТИ ИСТРАЖУЈУ: Да ли би убрзањем евроинтеграција наше земље Брисел имао геостратешку инвестицију

Foto A. Stanković

Do sada se EU sa jačanjem ruskog uticaja u našoj zemlji obračunavala tako što je spočitavala Beogradu da ne usklađuje svoju spoljnu politiku sa Briselom, dok Solana rešenje za ovo pitanje vidi u aktivnijem pristupu same EU.

Na debati povodom obeležavanja 10. godišnjice Evropske službe spoljnih poslova, na kojoj su govorili aktuelni i bivši šef evropske diplomatije, Đozep Borelj i Federika Mogerini, njihov nekadašnji kolega Solana rekao je i da "Kosovo danas ima mnoge probleme, ali da Srbiju moramo uvesti brzo u EU".

- Rusija bi vrlo volela da Srbija bude u njenoj orbiti. Moramo zato brzo postupati sa Srbijom i ponuditi joj mogućnost ulaska u EU, to je osnovna stvar - naveo je on.

Saradnik Instituta za evropske studije Slobodan Zečević kaže, za "Novosti", da je Solanin stav i dalje marginalan unutar EU ali da počinje da dobija na snazi. Apsolutno je jasno, navodi on, da Rusija na Balkanu ostvaruje politički i ekonomski, a Kina ekonomski uticaj, što je za EU nepovoljno, pošto to tretira kao ulazak na njenu teritoriju. Zečević podseća da se EU, kada je primala Rumuniju i Bugarsku, vodila geostrateškim momentom, iako se procenjivalo da one nisu bile sasvim spremne za članstvo.

- Sada se to geopolitičko pitanje postavlja i za Balkan i Srbiju kao najveću zemlju na ovom prostoru. Mislim da Makronov plan iz 2017. godine, po kome treba sačekati sa novim članstvima, odlazi u drugi plan - kaže Zečević.

Saradnja sa SAD

KONTINUIRANO partnerstvo Evropske unije i SAD i bliska koordinacija na Zapadnom Balkanu je od suštinske važnosti, posebno u dijalogu između Beograda i Prištine kome posreduje EU - navodi se u agendi "EU - SAD agendi za globalnu promenu" koju je juče usvojila Evropska komisija.

Kako se ističe u dokumentu, EU je dala Zapadnom Balkanu perspektivu članstva, a Brisel i Vašington moraju da rade zajedno kako bi podržali pomirenje, poboljšali upravljanje i pokrenuli ključne reforme u regionu.

Što se tiče Solanine opaske oko Kosova, naš sagovornik kaže da je kosovski problem toliko kompleksan i da ne može brzo da se reši, zbog čega smatra da EU treba da primi deo naše teritorije koji mi kontrolišemo, a da se problem rešava kasnije:

Obračun Vladimir Putin, Foto AP

- EU bi svakako najviše odgovaralo da Srbija prizna Kosovo, i njihova je procena da mogu da pritisnu Beograd po tom pitanju, ali Srbija to ne može da uradi. Na kraju krajeva, čak i ako bismo priznali Kosovo, ono bi postalo deo Albanije.

NEOPHODAN SPORAZUM

SRBIJU apsolutno treba što pre primiti u EU, a onda i ostale zemlje Zapadnog Balkana. A, što se tiče "Kosova", ono kao prvo, nije država, drugo - ne priznaje ga pet članica EU i da bi napredovalo u evrointegracijama, Priština mora da postigne sporazum sa Srbijom - ukazuje Grubješićeva.

O ruskom uticaju koji "žulja" Brisel, Suzana Grubješić, iz Centra za spoljnu politiku, kaže da ako EU želi da ga eliminiše, da bi najbolji način bio da nas odmah prime u EU:

- Čisto sumnjam da će to tako biti, pa ipak, dobro je da postoji svest u EU da na Zapadnom Baaknu ima i drugih aktera osim njih. Svaki put kada se EU povuče odavde, u ovaj prostor kroči neko drugi - Rusija, Kina, Turska...

Taktika Oliver Varhelji i Đozep Borelj, Foto AP

Ako nova Evropska komisija želi da bude geopolitička, kao što je najavila, ona mora da redefiniše svoje prisustvo na Zapadnom Balkanu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (4)