"NOVOSTI" ISTRAŽUJU: Da li bi ubrzanjem evrointegracija naše zemlje Brisel imao geostratešku investiciju

D. R. Đ.

03. 12. 2020. u 09:00

НОВОСТИ ИСТРАЖУЈУ: Да ли би убрзањем евроинтеграција наше земље Брисел имао геостратешку инвестицију

Foto A. Stanković

IDEJA da se što pre otvori mogućnost da Srbija postane članica Evropske unije, zbog sve većeg uticaja Rusije na nju, koju je izneo bivši visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Havijer Solana, mogla bi ozbiljno da se razmotra unutar Unije.

Do sada se EU sa jačanjem ruskog uticaja u našoj zemlji obračunavala tako što je spočitavala Beogradu da ne usklađuje svoju spoljnu politiku sa Briselom, dok Solana rešenje za ovo pitanje vidi u aktivnijem pristupu same EU.

Na debati povodom obeležavanja 10. godišnjice Evropske službe spoljnih poslova, na kojoj su govorili aktuelni i bivši šef evropske diplomatije, Đozep Borelj i Federika Mogerini, njihov nekadašnji kolega Solana rekao je i da "Kosovo danas ima mnoge probleme, ali da Srbiju moramo uvesti brzo u EU".

- Rusija bi vrlo volela da Srbija bude u njenoj orbiti. Moramo zato brzo postupati sa Srbijom i ponuditi joj mogućnost ulaska u EU, to je osnovna stvar - naveo je on.

Saradnik Instituta za evropske studije Slobodan Zečević kaže, za "Novosti", da je Solanin stav i dalje marginalan unutar EU ali da počinje da dobija na snazi. Apsolutno je jasno, navodi on, da Rusija na Balkanu ostvaruje politički i ekonomski, a Kina ekonomski uticaj, što je za EU nepovoljno, pošto to tretira kao ulazak na njenu teritoriju. Zečević podseća da se EU, kada je primala Rumuniju i Bugarsku, vodila geostrateškim momentom, iako se procenjivalo da one nisu bile sasvim spremne za članstvo.

- Sada se to geopolitičko pitanje postavlja i za Balkan i Srbiju kao najveću zemlju na ovom prostoru. Mislim da Makronov plan iz 2017. godine, po kome treba sačekati sa novim članstvima, odlazi u drugi plan - kaže Zečević.

Saradnja sa SAD

KONTINUIRANO partnerstvo Evropske unije i SAD i bliska koordinacija na Zapadnom Balkanu je od suštinske važnosti, posebno u dijalogu između Beograda i Prištine kome posreduje EU - navodi se u agendi "EU - SAD agendi za globalnu promenu" koju je juče usvojila Evropska komisija.

Kako se ističe u dokumentu, EU je dala Zapadnom Balkanu perspektivu članstva, a Brisel i Vašington moraju da rade zajedno kako bi podržali pomirenje, poboljšali upravljanje i pokrenuli ključne reforme u regionu.

Što se tiče Solanine opaske oko Kosova, naš sagovornik kaže da je kosovski problem toliko kompleksan i da ne može brzo da se reši, zbog čega smatra da EU treba da primi deo naše teritorije koji mi kontrolišemo, a da se problem rešava kasnije:

Obračun Vladimir Putin, Foto AP

- EU bi svakako najviše odgovaralo da Srbija prizna Kosovo, i njihova je procena da mogu da pritisnu Beograd po tom pitanju, ali Srbija to ne može da uradi. Na kraju krajeva, čak i ako bismo priznali Kosovo, ono bi postalo deo Albanije.

NEOPHODAN SPORAZUM

SRBIJU apsolutno treba što pre primiti u EU, a onda i ostale zemlje Zapadnog Balkana. A, što se tiče "Kosova", ono kao prvo, nije država, drugo - ne priznaje ga pet članica EU i da bi napredovalo u evrointegracijama, Priština mora da postigne sporazum sa Srbijom - ukazuje Grubješićeva.

O ruskom uticaju koji "žulja" Brisel, Suzana Grubješić, iz Centra za spoljnu politiku, kaže da ako EU želi da ga eliminiše, da bi najbolji način bio da nas odmah prime u EU:

- Čisto sumnjam da će to tako biti, pa ipak, dobro je da postoji svest u EU da na Zapadnom Baaknu ima i drugih aktera osim njih. Svaki put kada se EU povuče odavde, u ovaj prostor kroči neko drugi - Rusija, Kina, Turska...

Taktika Oliver Varhelji i Đozep Borelj, Foto AP

Ako nova Evropska komisija želi da bude geopolitička, kao što je najavila, ona mora da redefiniše svoje prisustvo na Zapadnom Balkanu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (4)

zoki

03.12.2020. 11:12

Geostrateški Rumunija i Bugarska su veoma značajne za NATO kao i EU jer izlaze na crno more a crnomorska oblast je jako bitna zbog blizine Rusije. Ako vidite sve zemlje koje izlaze na crno more ili jadransko su ili članice EU ili NATO-a ili su članice obe organizacije ili su pod direktnim uticajem SAD i EU. Srbija sa druge strane ne izlazi na more i stoga ruska mornarica ne može da ima svoju luku u Srbiji kao što ima recimo u Siriji. Sa te strane ne postoji opasnost pa stoga i ne postoji jak pritisak da Srbija postane članice NATO-a. Da Srbija izlazi na more morala bi postati članica NATO-a. No Srbija je sa druge strane interesantna Kini zbog toga što je njezina teritororija ta preko koje prolazi novi put svile. Ekonomski EU želi da kontroliše taj novi put svile i da ograniči ekonomsku ekspanziju Kine. Srbija zbog toga prema EU mora postati njezina članica. Sada prolazi gasovod preko Srbije ili krak turskog toka tako da je i to jedan od razloga zašto Srbija iako ne izlazi na more jeste geostrateški interesantna. Najkraći put iz Azije do srednje Evrope prolazi upravo preko Balkana i Srbije. Kinezi su kupili najveću luku u Grčkoj i ulažu u modernizaciju željeznice koja protiče kroz balkanske države koje se nalaze na tkzv. novom putu svile. EU stoga želi da ima sve pod svojom kontrolom pa tako bi bilo poželjno da "uvale" Srbiju pod svoju kontrolu. NATO nije toliko bitan zbog toga što je Srbija kontinentalna država ali zato EU jeste zainteresovana svakako. Zato će u narednom periodu biti veliki pritisci zbog Kosova a zapadnjaci žele da Srbija prizna Kosovo i da jednim udarcem "ubiju" 2 muve. S jedne strane bi stabilizovali Balkan a s druge strane bi uveli Srbiju (i Makedoniju) u svoj savez i bar evropski (kineski) novi put svile stavili direktno pod svoju kontrolu.