BORELJA "ŽULJA" AMBASADA U JERUSALIMU: Umesto odluke o otvaranju pregovaračkih poglavlja, iz EU nam stižu nove pretnje

D. MILINKOVIĆ

23. 11. 2020. u 09:00

БОРЕЉА ЖУЉА АМБАСАДА У ЈЕРУСАЛИМУ: Уместо одлуке о отварању преговарачких поглавља, из ЕУ нам стижу нове претње

Đozep Borelj / Foto EPA

IZ Brisela već mesecima nema nikakvih naznaka o odmrzavanju procesa naših evropskih integracija i skorom otvaranju novih pregovaračkih poglavlja, ali zato evropski zvaničnici gotovo svakodnevno dižu lestvicu našeg prijema u članstvo i šire spisak uslova koji se stavljaju pred Srbiju.

Tako je šef diplomatije EU Đozep Borelj zamerio Beogradu što se u Vašingtonskom sporazumu potpisanom početkom decembra u Beloj kući, obavezao da preseli ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim. Borelj je "zapretio" poglavljem 31, koje se odnosi na usklađivanje naše spoljne i bezbednosne politike sa EU:

- Od Srbije se u okviru procesa pregovora o pristupanju Uniji očekuje postepeno usklađivanje zakonodavstva i politike prema trećim zemljama sa pravnim tekovinama i politikama EU, što uključuje i pitanje preseljenja ambasade Srbije u Jerusalim. To je u suprotnosti sa politikom Brisela. A svi diplomatski koraci koji bi mogli dovesti u pitanje zajednički stav EU o Jerusalimu, predstavljaju ozbiljnu zabrinutost i žaljenje.

Ministar za EU Jadranka Joksimović objašnjava, za "Novosti", da je poglavlje 31, jedino za koje još nismo dobili Izveštaj sa skrininga, zbog rezervi koje su iskazale neke članice. Ona podseća da se potpuno usaglašavanje očekuje do momenta stupanja u članstvo, jer zemlja kandidat ne učestvuje u kreiranju i donošenju odluka zajedničke spoljne politike:

- Ipak, poslednjih godina pristup ovom poglavlju znatno se politizovao, i očekivanja su izoštrenija prema svim kandidatima, pa i Srbiji. Sa druge strane, Srbija značajno doprinosi zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici EU kroz učešće u vojnim misijama, a i prva smo pristupajuća zemlja koja je otpočela pripreme za civilne misije.

Međutim, primetno je da članice EU sve teže postižu konsenzus oko pojedinih pitanja iz domena spoljne politike, pa je čak provejavala ideja o izmeni donošenja odluka u ovoj oblasti, tj. uvođenje kvalifikovane većine umesto konsenzusa. Politička očekivanja i pozivi Srbiji će se nastaviti kako proces bude odmicao, ali svakako da postoje jasne obaveze iz pregovaračkog okvira i da ćemo mi ići postepeno u susret svojim obavezama.

Suzana Grubješić, iz Centra za spoljnu politiku, kaže nam da su reakcije iz EU očekivane i dobro poznate:

- Preseljenje ambasade u Jerusalim jeste tačka Vašingtonskog sporazuma, ali pre nego što se to desi treba uzeti u obzir sva kretanja i promene na međunarodnom planu, kao i zaštitu sopstvenih nacionalnih interesa. Dobri odnosi sa SAD su takođe važni, a od nove američke administracije se očekuje da ostane privržena sporazumu o ekonomskoj normalizaciji između Beograda i Prištine.

I Igor Novaković iz Isak fonda objašnjava, za "Novosti", da je politika Brisela prema Jerusalimu definisana odlukama Evropskog saveta pre deceniju, a da je premeštanje ambasade sada politička obaveza Srbije prema SAD:

- DŽozef Bajden, koji bi trebalo da preuzme funkciju predsednika SAD, rekao je da on neće vraćati američku ambasadu u Tel Aviv. Prema Vašingtonskom sporazumu, imamo rok od godinu dana da to uradimo, što nam ostavlja određeni manevarski prostor. Nije isključeno ni neko međurešenje, da recimo u Jerusalim prebacimo neke sektore naše ambasade, ili da tamo otvorimo diplomatsku kancelariju.

MEĐUVLADINA KONFERENCIJA

KADA je reč o pregovaračkim poglavljima, ministar Jadranka Joksimović naglašava da se Srbija opredelila za novu metodologiju pregovora, kao i da je zvanično tražila da se po pravilima nove metodologije do kraja godine održi Međuvladina konferencija. Na njoj bi se razgovaralo o nastavku pristupnog procesa, primeni nove metodologije na pregovarački proces Srbije, kako bismo u 2021. mogli da idemo na otvaranje čitavih klastera poglavlja.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)