Politika

KOME SMETA RED U BEOGRADU? Gradonačelnik Šapić poručuje: Nema odustajanja, uvešćemo red u Beogradu, po svaku cenu.

Novosti onlajn

25. 07. 2023. u 16:29

KOME smeta uređenje obala beogradskih reka? Ovo pitanje ponovo je postalo aktuelno nakon što su se vlasnici nelegalnih splavova na Savskom šetalištu još jednom pobunili i pokušali da spreče gradske vlasti u sprovođenju odluke o uređenju keja.

КОМЕ СМЕТА РЕД У БЕОГРАДУ? Градоначелник Шапић поручује: Нема одустајања, увешћемо ред у Београду, по сваку цену.

Vlasnici splavova koji nisu učestvovali na licitaciji i kojima je naloženo da svoje objekte sami uklone gotovo godinu dana odolevaju i sprečavaju Grad da sprovede odluke, a pitanje koje se nameće jeste ko im i, još važnije, zbog čega pomaže u toj nameri? Gradonačelnik Aleksandar Šapić poručuje: nema odustajanja, uvešćemo red u Beogradu, po svaku cenu.

I zaista, čini se da je odmah po objavljivanju da će konačno uvesti red na beogradske obale, gradonačelnikova namera naišla na otpor, ne samo vlasnika nelegalnih objekata, već i određenih interesnih grupa i društvenih struktura kojima aktuelno stanje očigledno odgovara, ali i dela medija za koji često nije jasno kakav stav zapravo zastupaju i da li se zalažu za uređenje Savskog šetališta ili misle da nelegalni objekti treba da nastave da postoje u ovom delu grada, ugrožavajući interes stanovništva koje tu živi, ali i svih Beograđana. No, krenimo redom.

Beograd - grad splavova

U prethodnih duže od tri decenije Beograd je postao prepoznatljiv i van granica naše zemlje po velikom broju splavova. Pored noćnih klubova, obale Save i Dunava bile su povoljno mesto i za vlasnike restorana, kafića i dugih ugostiteljskih objekata, koji su preplavili obale dveju reka. Usled povoljniih prirodnih uslova i sporijeg toka reke Sava je bila povoljnije mesto za splavove pa je njihov broj poslednjih godina toliko porastao da su među stanovnicima blokova 70, 70a, 44 i 45 retki oni koji se sećaju kada su poslednji put videli reku, a da to nije bilo dok su bili posetioci nekog od splavova, a ruženje nekada najlepšeg keja u Beogradu samo je jedan od probema.

Za postavljenje splava na Savi ili Dunavu decenijama unazad dovoljan je bio samo novac, odlučna namera, poznanstvo sa nekim ko izgovara čuvenu rečenicu: "imam ja nekoga ko to može da ti završi",jedna ili više „koverti". Ispunjenje ovih nekoliko uslova otvaralo je mogućnost postavljanja splava na određenu lokaciju, a ona je zavislila isključivo od dobre volje i "debljine" koverte.

Kako su godine prolazile splavova je bilo sve više, a taložili su se i problemi. Budžet Grada Beograda značajno je oštećen jer niko od vlasnika nije plaćao bilo kakvu taksu za korišćenje vodnog zemljišta, svi splavovi su nelegalno priključeni na vodu i struju, a priključci su sprovođenjeni kako je ko hteo, bez plana i procene o bezbednosti nasipa, ozbiljno je narušen komunalni red, estetika keja, ali i kvalitet života više od 100.000 ljudi koji žive u ovom delu Beograda. Ugroženi su izvori pijaće vode, a najveća prirodna bogatstva Beograda, Sava i Dunav, zagađivana su feklanim vodama, usled nedostaka prečišćivača na splavovima.

Red na obalama

Smenjivale su se gradske vlasti prethodnih decenija, ali sistemskog rešanja za probleme na obalama nije bilo, već su se oni, čini se, nagomilavali, sve do prošle godine i trenutka kada je, tada novoizabrani, gradonačelnik Aleksandar Šapić odlučio da se uhvati u koštac sa problemima i uvede red na beogradsko priobalje, ali i stvori apolutno jednake uslove za sve one koji budu želeli da imaju splav na Savi ili Dunavu.

Određene su pozicije na kojima mogu da budu postavljeni objekti, uzimajući u obzir bezbednost, komunalni red, ali i estetiku priobalja, propisani uslovi koje vlasnici splavova moraju da ispune kako bi uopšte imali mogućnost da svoje objekte postave, propisana minimalna udaljenost između splavova, da svaki mora da ima prečišćivače otpadnih voda, određeno kolike mere splava mogu da budu, te koliko ljudi na njemu može da se nađe. Splavovi na Savskom keju ubuduće ne mogu da budu noćni klubovi, radno vreme im je ograničeno do ponoći, a iz Grada je naglašeno da će nivo buke biti strogo kontrolisan.

Sprovedena je javna licitacija na kojoj su vlasnici objekata izlicitirali najvišu cenu za zakup 28 lokacija vodnog zemljišta na levoj obali Save. Trenutno se Savskom keju nalazi 110 splavova.

- Nisam saglasan s tim da splav treba da ima onaj koji je tamo došao prvi i zauzeo mesto. Ako je to princip, onda moram da kažem da se ne slažem s njim. To funkcioniše nekoliko desetina godina, pa i više. A mi smo licitacijom postavili uslove jednake za sve, nema velikih ili malih - rekao je, između ostalog, gradonačelnik Šapić tom prilikom.

Licitacija je uspešno sprovedena, vlasnici splavova koji su zakupili nove pozicije na Savi potpisali su ugovore sa Gradom Beogradom, onima koji nisu izlicitirali neku od lokacija dat je rok da svoje objekte sami uklone, kako bi izbegli dodatne, ne male, troškove, ukoliko bi uklanjanje vršile gradske službe, a Grad je ušao u proces sprovođenja legalnih priključaka za vodu i struju za splavove koji će se naći na 28 lokacija. I tu nastaju problemi.

Ko i zašto blokira radove?

Krajem marta ove godine, nakon dobijanja dozvola i rešenja za radove, gradske službe započele su postavljanje legalnih priključaka za vodu i struju na Savskom šetalištu, paralelno uklanjajući stare, nelegalne priključke koji su postavljani decenijama unazad.

Međutim, u sprečavanju uređenja Savskog šetališta vlasnicima nelegalnih objekata, koji su na sve načine pokušavali da prolongiraju sprovođenje odluke Grada, priključilo se i nekoliko desetina aktivista lokalnih inicijativa i udruženja. Paradoksalno zvuči da se sva ova udruženja i građanske inicijative zalažu za uređenje Savskog šetališta i da su sva nastala na ovoj ideji. Ovog puta protestovali su tvrdivši da radovi ugrožavaju Sasvki nasip, govoreći da će u slučaju poplava biti ugroženi deovi grada koje nasip brani. Iz javnog preduzeća "Srbijavode" naglašeno da radovi na Savskom keju, ukoliko se izvedu na dokumentacijom predviđen način, ne ugrožavaju stabilnost odbrambenog nasipa, niti remete njegovu funkcionalnost.

Gradski čelnici pokazali su sve neophodne dozvole, a protiv onih koji su, između ostalog, govorili da će Novi Beograd biti poplavljen, podnete su krivične prijave za širenje panike.

Nekoliko dana trajali su protesti na Savskom šetalištu, radovi su ometani, uklanjane zaštitne ograde, a lokalnim aktivistima priključili su se i pojedini opoziconi prvaci. Vrhunac protesta bio je napad na glavnog gradskog urbanistu Marka Stojčića koji se pojavio na keju kako bi okupljenima pokazao sve neophodne dozvole za radove koje su protestanti prethodno zahtevali.

Postavlja se pitanje zbog čega je izostala reakcija policije, kako bi se zaštitili radnici i sproveli legalni radovi? Sagu je razrešio Upravni sud, naloživši obustavu radova do konačne odluke po žalbi građana.

"Morate da ih oterate, budite grubi!"

Nakon ovoga, vlasnici nelegalnih splavova zadovoljno su trljali ruke, dobivši još malo vremena, ali novi incidenti nastaju nakon što su gradske službe, do konačne odluke Upravnog suda o postavljenju legalnih, krenule u isključivanje nelegalnih priključaka za vodu i struju, što predstavlja jedan od neophodnh uslova kako bi bilo koji objekat bio uklonjen sa Save.

Vlasnici nelelegalnih splavova napali su radnike gradskih službi, a u javnosti se pojavio audio snimak koji je na društvenim mrežama objavio gradski menadžer Miroslav Čučković, na kome se čuje kako pravna zastupnica vlasnika nelegalnih objekata Vesna Josić savetuje vlasnike splavova šta treba da rade da im komunalne službe ne bi isključile struju. Na snimku se čuje kako Josić savetuje vlasnike splavova da budu grubi i da ih bude što više, da blokiraju šahte, psuju radnike i oteraju ih sa šetališta.

- Kad budu krenuli ka vama, ponovo je instrukcija da morate da budete grubi i da ih opsujete, nekog uniformisanog, on je šef i on je tu na nekoj vašoj strani. Nemojte da budete sami, grupišite se, jer idu sa dve ekipe. Slobodno parkirajte kola na šahte i skinite tablice. Ne dajte da vam isključe struju, a posle ćete dobiti instrukcije za dalje - rekla, između ostalog, Josić.

Šapić: U Beogradu mora da se uvede red, od toga neću nikada odustati

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić poručio je da on nije protiv splavova, te da su oni u godinama iza nas postali svojevrstan brend Beograda i nešto po čemu je naš grad prepoznatljiv, ali da red u Beogradu mora da se poštuje i da dok je na funkciji gradonačelnika od uvođenja reda neće odustati ni po koju cenu. Još jednom je pozvao je vlasnike nelegalnih splavova da sami uklone svoje objekte kako bi izbegli dodatne troškove.

- Mora da se zna koliko splavova može da bude na određenom prostoru, splav ne može da ugrožava životnu sredinu i ljude koji žive u okolini, ne može da radi do 5 ujutro ukoliko je to naseljen deo grada, splav ne može da nema prečišćavače otpadnih voda, moraju da budu dovoljno udaljeni kako ne bi ugrožavali pogled na reku - rekao je Šapić i dodao:

Svi oni koji nisu dobili novu poziciju, to jest koji nisu učestvovali na licitaciji, ja ih molim da sami uklone svoje splavove, zato što kad mi krenemo da ih uklanjamo, onda će im to biti još i fakturisano. Oni koji nemaju gde da budu, naći ćemo neki privremeni smeštaj dok se ne snađu ali ih samo molim da shvate da, jednostavno svemu dođe kraj, pa je došao kraj i nelegalnim splavovima na obalama reka. Nek dožive tih 30 godina kao, eto neko im je nešto poklonio što im objektivno nikad nije ni pripradalo To je prostor koji pripada svim Beograđanima i mi ćemo po istom principu krenuti i od Brankovog mosta na levo. Teško je uvesti red preko noći, ali ja od toga neću odustati dokle god budem bio ovde - zaključio je gradonačelnik.