POVRATAK STARE ČASTI I DOSTOJANSTVA: Pisma ukazuju da su ustanici preduzimali mnoge korake kako bi ostvarili ujedinjenje svih Srba

KADA je pod Karađorđem, 1804. godine, počeo Prvi srpski ustanak, počela je, u isti mah, i borba za obnovu srpske države, a ideja vodilja je bila da se u jednoj zajednici objedine svi Srbi i, povrh svega, stvore uslovi za zajednički život Srba sa drugim Južnim Slovenima.

Fotografije: Arhiv Srbije, Arhiv Vojvodine, Arhiv Beograda, Arhiv Sanu, Printscreen /RTS, Andre-Adolfe-Eugeni Disderi ( Knez Mihailo Obrenović), Narodni muzej Srbije, Muzej Aranđelovac

U ovom smislu pisao je i Svetozar Marković, ističući da su ideje srpske revolucije, 1804-1813, bile oslobođnje i ujedinjenje srpskog naroda, to jest, u pitanju je bila "misao" koja je išla za tim, da "stvori srpsku narodnu državu koja bi obuhvatila ceo srpski narod...

Prema jednom austrijskom dokumentu iz 1807. godine, nastalom u Zemunu, znameniti junak iz Prvog ustanka, Stanoje Glavaš, tražio je tada od Karađorđa da mu dozvoli da pređe u Ugarsku i tamo digne bunu. Ovaj mu je, međutim, odgovorio: "Hajduče, malo nam je turskog cara, treba još ćesara da navučemo sebi na glavu; pričekaj dok oslobodimo Bugarsku i Bosnu!"

Dok se, vođen rezonom državnika, ustručavao da 1807. godine pošalje svoje čete u Ugarsku, Karađorđe, već kako je i rekao Glavašu, nije oklevao da prebrodi Drinu i tamo zapali vatru ustanka... Jedna od prvih četa koja je krenula na Turke u Bosni bila je četa prote Smiljanića, koja je 1807. godine bila stigla do same Tuzle...

Fotografije: Arhiv Srbije, Arhiv Vojvodine, Arhiv Beograda, Arhiv Sanu, Printscreen /RTS, Andre-Adolfe-Eugeni Disderi ( Knez Mihailo Obrenović), Narodni muzej Srbije, Muzej Aranđelovac

Sve ovo činjenično dokazuje, da je Srbija, još u vreme Karađorđevo, sebe smatrala nosiocem misli za sveukupno narodno oslobođenje, "glavnim stožerom nacionalne akcije".

Zbog čega su ustali na oružje, i zašta se bore, kakav im je ratni cilj, Srbi su potanko opisali zapovedniku ruske vojske u Vlaškoj, generalu Prozorovskom. Naglasili su da im je cilj ujedinjenje svih srpskih zemalja, kako onih pod Turskom, tako i onih pod Austrijom.

SLEDEĆI SVOJE interese, Rusija će još mnogo puta potom, skoro kroz ceo 19. vek, zatvarati oči pred težnjama i interesima srpskog naroda. U leto 1854. godine, tako, ona će zajedno sa Engleskom, Francuskom i Austrijom biti čak spremna da Srbiju ponovo stavi pod neposrednu vlast sultana u Carigradu...

Postoje brojna pisma, iz vremena Prvog ustanka, iz kojih se jasno vidi da su ustanici preduzimali mnoge korake kako bi ostvarili ujedinjenje svih Srba kroz zajedničku borbu protiv Turske. U pismu Karađorđa i drugih starešina pivskom arhimandritu Arseniju u Hercegovini od 27. avgusta 1804. godine, na primer, govori se o povezivanju srpskih ustanika sa Hercegovcima i Bosancima, o osvajanju Sarajeva i zapleni nebrojenog blaga koje se u njemu nalazi, a koje su "Turci ugrabili od predaka naših", uz naglasak, da "mi nismo tuđega žudni već onoga samo što je od vekova naše".

U Karađorđevom pismu Petru I, crnogorskom vladici na Cetinju, iz aprila 1806, ukazuje se na nužnost zajedničke borbe Crnogoraca, Bokelja, Dalmatinaca "na obščeje sviju Serba izbavlenije", a od čega zavisi povratak "serbskim zemljama" stare časti i dostojanstva, kao i ostvarenje "nerazrešivog sojuza graždanstva". U pismu Božidara Grujovića Srbima u Trstu od 7. avgusta 1806. godine, opet, govori se o iščekivanju časa kada će i Srbi moći reći: "I mi imamo otečestvo naše - nezavisimo, samostojašče, mi nismo više sluge turske... nego smo slobodni Srblji, gdi god smo, jerbo imamo slobodno otečestvo svoje..." (Božidar Grujović, 1778-1807, profesor Univerziteta u Harkovu. U Srbiju prešao 1805. i postao sekretar Praviteljstvujuščeg sovjeta. Bio, kako je rekao Vuk Karadžić, i "pretsjednik i sekretar i pisar i sve".)

"NAČERTANIJE" PRVI PROGRAM NACIONALNE POLITIKE

PRVI PISANI i sveobuhatan program srpske nacionalne politike, i politike srpske države, formulisan je, međutim, tek 1844. godine. To je bilo delo Ilije Garašanina, sina marvenog trgovdža Hadži-Milutina Savića iz sela Garaša pod Bukuljom, ubijenog po nalogu kneza Mihaila. Mudar i spreman državnik, Garašanin je imao da se rve sa mnogim teškoćama. Imao je velikih problema i sa knezom Milošem, koji ga je optuživao da se "nosi preterano ambicioznim planovima" i da mu je cilj - "da postane knezom Srbije. Taj Garašaninov program bio je znamenito "Načertanije", onaj tajni spis kojim je udaren temelj srpskoj državnoj misli, zasnovanoj na ideji ujedinjenja srpskog naroda a po mogućnosti i ujedinjenja svih Južnih Slovena. Na ovo upućuje i letak koji je rasturan u martovskim danima 1848. godine, kada je Srbija bila zahvaćena revolucionarnim vrenjem zbog vesti o zbivanjima u Austriji. Tim letkom, Srbi su pozivani da zbace tursku vlast i osnuju jugoslovensku kraljevinu sa Srbijom, Bosnom, Bugarskom, Hrvatskom, Slavonijom, Sremom, Dalmacijom i južnom Ugarskom. Za Garašaninovo "Načertanije" politički mislilac, gimnazijski profesor i diplomata Vladimir Karić je rekao da ono predstavlja "prapočetak" srpskog nacionalnog programa, a istaknuti savremeni istoričar Mihajlo Vojvodić da je u pitanju program oslobođenja i ujedinjenja srpskog naroda, program nacionalnih zadataka Srbije. Kako je pouzdano utvrđeno, "Načertanije" je nastalo u vreme kada su poljski emigranti, pripremajući zaveru protiv Rusije, stigli i do, tada, vazalne Srbije. Nastalo je ono, dakle, pod njihovim direktnim, ali ipak ne i presudnim uticajem. Pojavi "Načertanija" prethodila su dva dokumenta - "Saveti" kneza Adama Čartoriskog, vođe poljske emigracije, i plan Čeha Františeka Zaha - "Slovenska politika Srbije". Valja istaći da je Ilija Garašanin prihvatio samo osnovne ideje poljskih emigranata.

Fotografije: Arhiv Srbije, Arhiv Vojvodine, Arhiv Beograda, Arhiv Sanu, Printscreen /RTS, Andre-Adolfe-Eugeni Disderi ( Knez Mihailo Obrenović), Narodni muzej Srbije, Muzej Aranđelovac

SVOJE "SAVETE" Srbiji Adam Čartorski je napisao u januaru 1843. godine, pri čemu mu je bilo glavno - da Srbiju odvrati od Rusije. Osnovno u "Savetima" bila je poruka Srbiji, kako to kaže i Dragoslav Stranjaković, da se ona "mora truditi da svoje položenije poboljša" ako ne želi da doživi "skoru propast i konac svoga savremenog biti". A da bi to postigla, Srbija mora raditi na svom uvećanju - na račun turskog carstva koje propada, ali ne ulazeći, pritom, u otvoreni sukob sa Portom.

Austriji i Rusiji, Srbija ne sme da veruje, Austriji i manje nego Rusiji, jer ona odavno ima želju da prvom prilikom pripoji sebi i Srbiju i ostale zemlje na Balkanu.
Po Adamu Čartoriskom, za Srbiju bi bilo najbolje da se što više osloni na Francusku i Englesku.

Svoj plan "Slovenske politike Srbije", František Zah, agent kneza Čartoriskog, koji je došao u Srbiju 1843. godine, napisao je, prema Ljubomiru Durkoviću, upravo na zahtev Ilije Garašanina.

Kad se "plan" dobro razmotri, ne bi se nikako moglo reći da se Zah striktno držao "Saveta" Čartoriskog. Prvo i glavno kod Zaha bilo je to da je on smatrao da "osnovna crta i temelj srpske politike" mora biti politika jugoslovenska, a da će se jugoslovensko pitanje "samo črez oružje i rat rešiti i okončati moći".

Prema Vasi Čubriloviću, Garašanin se sa "nekim stvarima " u Zahovom planu nije slagao. I to treba upravo da je bilo ono što je i navelo Garašanina da formuliše svoju koncepciju državne politike Srbije, da napiše "Program spoljne i nacionalne politike", kraće rečeno - "Načertanije", koje je u svakom slučaju delo za se, a nikako neki prepričani sadržaj misli i ideja Františeka Zaha, ili pak nekog drugog.

Preporučujemo

Politika

0 1

SAMO DA NAM TRAKE PODELE, KO ĆE ŽUTE, KO PLAVE! Vučević oštro reagovao na postupke Kleutove i Đokića

29. 01. 2026. u 21:26

Politika

0 13

PREMIJER SPAJIĆ BEZ KOMPASA, AFERE JEDU DRŽAVU: Sve se raspada, a kriv je naravno – Vučić!

29. 01. 2026. u 18:46

Politika

0 19

Demonsko obeležavanje Svetog Save

29. 01. 2026. u 18:03

Politika

0 0

"NIKADA MRŽNjA NIJE POBEDILA DOBRO"Mesarović o sramnoj proslavi hrvatskih rukometaša: Mi smo odabrali da se takmičimo po rezultati

29. 01. 2026. u 14:02

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije