ISTORIJSKI DODATAK - PANIKA U DRŽAVNOM I PARTIJSKOM VRHU: Sukob prve dame Jugoslavije i političkog rukovodstva oko vlasti

Na insistiranje Tita, Rata Dugonjića i Staneta Dolanca da preda kompromitujuće dokumente o najvišim rukovodiocima, Jovanka je dvadeset puta rekla: "Ne dam!"

Objavljeno u istorijskom dodatku 06.06.2022.

KOLIKO god su Jovanki u početku bile namenjene uloge brižne i nenametljive domaćice, koja će svojom pažnjom i staranjem olakšavati državničke napore svog supruga, malo-pomalo, vremenom možda i neprimetno, htela ili ne, morala je da postane ne samo deo državničko-političkog dekora, već i onaj koji učestvuje u suštini same igre.

Negirati bilo kakve političke ambicije Jovanke Broz značilo bi ne poznavati suštinu vlasti i njene opojne privlačnosti. Sve brojniji "hroničari" života Jovanke Broz i njenog braka sa Titom skloni su, međutim, da uz mnoga preuveličavanja, prikazuju njene političke apetite, da je smeštaju u žižu maltene svih političkih zbivanja u periodu Titove vladavine. Ali, ipak se može ozbiljno govoriti o njenim nastojanjima da u poslednjih desetak godina Titovog života i ona sama uzme neke stvari u svoje ruke, i to ponajviše, kako je i sama tvrdila, da bi sačuvala i odbranila Tita.

Objavljeno u istorijskom dodatku 06.06.2022.

Druga je stvar da li je ona dobro procenila svoje snage i sposobnosti. Imala je pred sobom niz primera kako se karijere grade takoreći preko noći i bez mnogo sposobnosti i pameti. Pored nje su godinama defilovali, uz poštene i sposobne, kojih je nesumnjivo bilo, i brojni karijeristi i skutonoše koji su se domogli visokih položaja. Zar to nije dovoljno da se kod nje stvori iluzija da bi i ona mogla, bar ravnopravno, da učestvuje u trci za mesto koje će biološkom neumitnošću jednog dana ostati upražnjeno?

JOVANKA BROZ je sve do 1972. godine vešto vodila domaćinstvo koje se sastojalo od brojnih službenika i radnika različitih profila - lekara, kuvara, sobara, sekretara i sekretarica. Tu su, dakako, bili i ađutanti, ordonansi, šoferi. Povremena nervoza nije umanjivala efikasnost, a njena strogost primana je kao normalna briga za Tita. Možda sa još više veštine, koju je imala od koga da nauči za preko 20 godina braka, gradila je svoje odnose sa Titovim najbližim političkim saradnicima, tadašnjim najvišim rukovodiocima države i partije. Šta je o nekima od njih mislila, to će se videti tek kasnije, kada dođe do otvorenog sukoba između nje i rukovodstva.

Godina 1972. je višestruko prelomna. Tito je te godine napunio 80 godina, dakle ušao je u duboku starost. Konstituisano je novo, ili bar dobrim delom obnovljeno državno i partijsko rukovodstvo, posle obračuna sa "Maspokom" u Hrvatskoj i "liberalima" u Srbiji. Tito je poslednjim trzajima staračkih ruku pokušavao da čvršće drži konce političkih igara koji mu sve više izmiču u državi i partiji. Poučen iskustvima iz bliže i dalje prošlosti, sve više se okreće armiji. Tako dolazi i do reorganizacije službi u rezidencijama u kojima glavnu ulogu dobijaju ljudi iz vojske.

Objavljeno u istorijskom dodatku 06.06.2022.

Jovanka Broz je političke krize s početka sedamdesetih osetila kao pretnju po stabilnost zemlje i doživljavala kao opasnost po samog Tita, zbog čega je nastojala da još više pojača njegovu bezbednost i osigura da službe oko Tita budu podvrgnute permanentnom nadzoru i kontroli. Smatrala je da i njih stalno treba držati na oku, a neke ljude je u samom startu proglasila sumnjivim i neprihvatljivim.

I RANIJIH GODINA Jovanka je imala izvesne nesporazume sa pojedinim Titovim ađutantima (general Milan Žeželj) i sekretarima (Štambuk i Mates), ali nikada nije utvrđeno da li su ti ljudi smenjeni na zahtev Jovanke Broz, ili je to bila i Titova želja, koja je preneta preko Jovanke, što je on koristio da bi se otarasio nekih ljudi. Pouzdano je, međutim, da je dve godine kasnije - 1974, na izričit Jovankin zahtev, smenjen Titov šef bezbednosti general Ivan Mišković.

Između 1972. i 1974. odvijala se tiha borba između Jovanke i brojnog osoblja, čiji su koreni sigurno mnogo dublji od običnog hira svemoćne vladarke. Sve češći su bili, istina pritajeni, glasovi da je jedan od osnovnih problema u funkcionisanju službi oko Tita ponašanje Jovanke. Njihov rad je otežavalo stalno mešanje Jovanke i njeno uporno protivljenje da se popune upražnjena mesta. Titove lične sekretare optuživala je da su "radili za nekog drugog". Do Titovih saradnika stižu i upozorenja da Jovanka stvara oko Tita obruč, da ga izoluje i onemogućava da on bude na zadovoljavajući način, što utiče na njegovo zdravstveno stanje i na sposobnost da obavlja svoje funkcije.

Stvorena je, dakle, atmosfera nesigurnosti i sumnjičenja, a to je izazivalo nezadovoljstvo kod ljudi koji rade u rezidenciji. Bilo je jasno da se mora reagovati na ove pritužbe iz rezidencije, ali nije isključeno da su one bile od nekog inicirane i smišljeno preuveličavane. Pod zagonetnom šifrom "Odluke sa Brda" (Brdo kod Kranja u Sloveniji jedna od Titovih rezidencija) krije se prvi pokušaj ozbiljnije reorganizacije rada i službi u Titovim rezidencijama 1973. godine. Ali nepunu godinu kasnije najviše državno i partijsko rukovodstvo zemlje bespomoćno je konstatovalo da od tih odluka ništa nije sprovedeno. Uloga Jovanke u tome biće otvoreno spomenuta krajem 1973. godine, kada je i sam Tito popustio pritisku svojih najbližih političkih saradnika da se ispita stanje u rezidencijama.

U NAJVIŠEM POLITIČKOM vrhu zemlje se konstatuje: Jovanka Broz se ponaša samovoljno, "vodi neku svoju politiku", pokušava da izoluje Tita, sastaje se sa sumnjivim ličnostima, posebno sa nekim ljudima iz vojske koji su u sukobu sa oficijelnim armijskim rukovodstvom, sve češće su posete zagonetnog Steve Krajačića koji ulazi u rezidenciju kako hoće i mimo ustaljenog reda.

Ne ostaje, međutim, dužna ni Jovanka. Ona sve glasnije optužuje ljude iz svoje okoline da je uhode i špijuniraju, da prisluškuju njene telefonske razgovore, da prate svaki njen korak i da sve to nije upereno samo protiv nje, već i protiv Tita. Ostareli Josip Broz nema mira u vlastitom domu. Pritisnut, s jedne strane, stalnim Jovankinim žalbama na osoblje da je prati i špijunira i, s druge strane, u početku blagim, ali kasnije sve oštrijim i sve češćim upozorenjima najbližih saradnika, na stanje u rezidencijama i čudno ponašanje Jovanke, Tito odlučuje 22. decembra 1973. godine da se formira Komisija Saveza komunista Jugoslavije koja će sve to ispitati. U komisiji je na čelu bio potpredsednik državnog Predsedništva Rato Dugonjić, a u njenom sastavu su tri člana Izvršnog biroa Predsedništva SKJ - Todo Kurtović, Stevan Doronjski i Fadilj Hodža, kao i tri istaknuta generala - Miloš Šumonja, Džemil Šarac i Ivan Kukoč.

Većina fotografija u ovom „Istorijskom dodatku“  objavljuje se ljubaznošću autora knjige „ Tito i Jovanka - Od idile do pakla“  i njegovih kolega foto-reportera i njihovih porodica. Foto-reporteri: Stevan Kragujević, Matija Koković , Ivo Eterović, Jacik Kihlinger, Erik Koh, Milorad Mustapić, Nenad Stojanović. Arhive: Arhiv Josipa Broza Tita, Muzej istorije Jugoslavije, Nacionalni arhiv Holandije, Foto - zbirka Bele kuće Vašington, Arhiva autora i  „Novosti“ i „Borbe“.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije