EKSKLUZIVNO Istoričar Žan-Pol Bled: Iz ovog haosa u svetu rodiće se novi poredak

Goran Čvorović - stalni dopisnik iz Pariza

24. 10. 2021. u 12:00

SRBIJA nije moja otadžbina, ali se s vremenom izrodio čvrst i prisan odnos sa vašom zemljom. Osećam kao da joj, na neki način, pripadam. Između Srbije i Francuske postoje jake veze, koje su izgrađene kroz zajedničku istoriju. Kao istoričaru, i kao Francuzu, to za mene ima veliku važnost.

ЕКСКЛУЗИВНО Историчар Жан-Пол Блед: Из овог хаоса у свету родиће се нови поредак

Foto G. Čvorović

To u, ekskluzivnom razgovoru, za "Novosti", ističe profesor emeritus sa Sorbone, istoričar Žan-Pol Bled, inostrani član SANU kome je ambasadorka Srbije Nataša Marić ove sedmice uručila Zlatnu medalju za zasluge kojom ga je na Sretenje odlikovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić zbog izuzetnih zasluga u razvijanju odnosa između Srbije i Francuske.

- Izuzetno sam dirnut ovim visokim odlikovanjem. Mnogo mi znači. To doživljavam i kao nastavak mog prijema u SANU - ističe Bled.

* Kako se to dogodilo, da vam Srbija priraste srcu?

- Tokom mračnih i komplikovanih devedesetih osetio sam potrebu da doprinesem tome da se nepravda ispravi, pa makar to bilo i na ličan, skromni način. Morao sam da uradim nešto što bi pokazalo da i dalje postoje Francuzi koji vole Srbiju. To nešto nije napravilo revoluciju, ali je započelo organizovanjem kolokvijuma u Strazburu. Na njemu su učestvovali Čedomir Popov, Dušan Bataković, Slobodan Šoja, Mihailo Vojvodić i Vojislav Pavlović. Sva petorica postala su mi veliki prijatelji. Popov i Bataković su, u međuvremenu, nažalost, preminuli.

* Svoje prijateljstvo ste osvedočili i odlaskom u Beograd tokom bombardovanja.

- Hteo sam na taj način da iskažem svoju solidarnost sa građanima Srbije. Tokom mog trodnevnog boravka na centar Beograda nije pala nijedna bomba, ali je bombardovan Niš. Neprestano su se, u daljini, čule detonacije. I danas se toga dobro sećam. Osećao sam među ljudima veliku smirenost. Bili su veoma dostojanstveni. To ne znači da iznutra nije bilo straha, ali niko ga nije ispoljavao.

* Ističete da vaše odlikovanje predstavlja prirodni kontinuitet u kulturnim odnosima dve zemlje?

- Odnosi su jaki, a posebno su se razvijali od ustanovljavanja diplomatskih odnosa pre 180 godina. Naročito su ojačali tokom Prvog svetskog rata. Veliki broj srpskih studenata se između dva rata školovao u Parizu. Zvali su ih "parizlije" i mnogi od njih su ostvarili značajne karijere u politici, administraciji, umetnosti. Francuska je tako imala veliki uticaj na način na koji se Srbija u to doba razvijala. To je ostavilo trajni i specifičan trag. Politika je kasnije krenula različitim pravcima, ali su kulturni odnosi do danas ostali veoma čvrsti.

* Kako objašnjavate ulogu Francuske devedesetih, što je veoma razočaralo Srbe?

- Te sumorne godine su se suprotstavile razvoju međusobnih odnosa. Bila je to nepravedna i nesrećna situacija. Kod Žaka Širaka je prelomnu ulogu odigralo uzimanje dva francuska oficira za taoce. To je isprovociralo interevenciju posle koje se odnos promenio. Iz tih teških vremena ipak izdvajam i to što je Širak sačuvao mostove u Beogradu.

* S druge strane, taj neslavni period je doprineo da se vidi koliko neki Francuzi vole Srbiju?

- Izašlo je u to doba mnogo knjiga sa velikim brojem autora koji su pokazivali ljubav prema Srbiji. Takođe, mnogi francuski vojnici su se iz misije sa Balkana vratili kao veliki prijatelji Srba.

* Vraćaju li se, danas, stare veze?

- Postoji obostrana želja da se odnosi obnove. Znatno su se poboljšali poslednjih godina. Tome dosta doprinose i aktivnosti Ambasade i Kulturnog centra. Obeležavanje stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata tome je dalo dodatni doprinos, kao i poseta francuskog predsednika Srbiji, kada je govorio na srpskom, što je mnoge iznenadilo i, verujem, obradovalo. Francuska vrlo dobro shvata da je Srbija veoma važna zemlja na jugoistoku Evrope. To što je Francuskoj pripalo da izgradi metro u Beogradu ima i politički značaj.

* Srpska istorija je nabijena događajima koji se prepliću sa sadašnjošću. Šta će, iz vašeg ugla, biti s Kosovom i kakav je francuski stav o tome?

- Siguran sam da francuska diplomatija u traženju rešenja neće imati neprijateljski stav u odnosu na poziciju Srbije. Jeste priznala nezavnost Kosova, ali pitanje Kosova nije rešeno. Diplomate traže rešenje za ovo izuzetno kompleksno pitanje i Francuska daje svoj pun doprinos tome.

* Svet je u velikm previranju, od pandemije i klimatskih promena, do pregruprisavanja velikih sila, stvaranja bloka protiv Kine u Pacifiku, emancipacije Evrope od Amerike... Idemo li ka novom konfliktu?

- Svakako se nalazimo u periodu velikih mutacija. Ali, iz haosa može da se izrodi novi svetski poredak. Možda bismo ulog mogli da stavimo i na tu pozitivnu alternativu. Dodao bih tome i da krize kojima prisustvujemo opravdavaju želju Francuske da se ide u pravcu stvaranja evropske suverenosti. O tome često govori predsednik Makron. I general De Gol je govorio o "evropskoj Evropi".

* Gde je mesto Srbije u toj Evropi i takvom svetu?

- Mesto joj je unutar te evropske suverenosti, kao članice EU, iako datum ulaska nije poznat. Srbija je evropska zemlja, sa svojim duhom, kulturom i nasleđem. Biti deo EU ne znači negirati svoje poreklo, tradiciju i identitet.

POSETA MATICI SRPSKOJ

* KADA ćete ponovo posetiti Srbiju?

- Nadam se sledeće godine. Pandemija je mnogo toga poremetila. Trebalo je da budem gost Matice srpske u Novom Sadu. Nestrpljivo iščekujem tu posetu.

SIMBOLIKA SPOMENIKA U BEOGRADU

* POTVRDA prisnih odnosa Srbije i Francuske je i jedinstveni spomenik zahvalnosti jednoj zemlji?

- To je, zaista, veličanstveni monument. Francuska ima i drugih prijatelja osim Srbije, ali, prema mom saznanju, ne postoji druga zemlja u kojoj postoji spomenik kao onaj na Kalemegedanu u znak zahvalnosti Francuskoj. Ima izuzetno jaku simboliku. Obnovljen, zasijao je punim sjajem.

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)