AMERIKA ŠALJE PRIŠTINI SVOJE "CRNE SOKOLOVE"? Kurtijeva vlada planira da drastično povećava izdvajanja za oružane snage

R. DRAGOVIĆ

24. 06. 2021. u 09:00 >> 09:59

ORUŽANE snage na Kosovu i Metohiji, iza kojih stoji vlada u Prištini, bez obzira na planove tamošnjih vlasti da drastično povećaju njihovo finansiranje, za Srbiju nisu opasnost.

АМЕРИКА ШАЉЕ ПРИШТИНИ СВОЈЕ ЦРНЕ СОКОЛОВЕ? Куртијева влада планира да драстично повећава издвајања за оружане снаге

Foto AP

Bezbednosni rizik od jačanja Kosovskih bezbednosnih snaga je u vojno-političkom savezništvu albanskih političkih elita sa KiM sa moćnim državama Zapada, koje može da dovede do novog kršenja međunarodnog prava, pa i eventualnih nasilnih akcija.

Planove Prištine da u sledeće tri godine udvostruči vojni budžet pravno nepostojeće vojske Kosova, ovako komentarišu stručnjaci za bezbednost. Oni se slažu u oceni da je posredi još jedan vid pritiska na Beograd i srpski narod, ali i potencijalna varnica regionalnoj bezbednosti.

Da Priština, uprkos formalnim razgovorima sa Beogradom, ne namerava da relaksira situaciju u regionu upozorio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Podnoseći izveštaj u Narodnoj skupštini o pregovorima i situaciji na KiM, on je otkrio vojne planove kosovskih vlasti.

- Nameravaju da drastično povećaju budžet, kako bi nabavili naoružanje. Za Kosovske bezbednosne snage u budžetu za 2022. biće izdvojeno 106 miliona evra, što je osetno više od 67 miliona, koliko je namenjeno za ovu godinu. Za istu svrhu 2023. biće namenjeno 114,4 miliona, a 2024. čak 133,1 milion evra - naveo je Vučić.

On je naglasio da će ovi milioni biti potrošeni na nabavku naoružanja i vojne opreme. Na ovom spisku je, između ostalog, i sofisticirana tehnika, poput letelica. Priština planira da kupi tri laka helikoptera i toliko srednjih transportnih vazduhoplova. Postoje i sumnje da bi to mogli da budu američki helikopteri iz familije "blek hok" odnosno "patriot helikopters".

Državni vrh Srbije manje brine prištinski pazar spram sveukupnog konteksta naoružavanja, koji je potpuno protivan međunarodnim normama i sporazumima.

- Proces transformacije KBS koje sprovodi vlada iz Prištine rezultat je jednostranog tumačenja Rezolucije 1244. Zapadne sile to pravdaju promenom "činjeničnog stanja na terenu", što je suprotno pravnim normama i međunarodnim pravnim propisima - rekao je šef države.

Da je jačanje oružanih snaga među prioritetima samoproglašenog Kosova u Prištini - i ne kriju. Nabavkama naoružanja žele da premoste ograničenje propisano Kosovskim bezbednosnim snagama, koje koristi samo lako pešadijsko naoružanje i vozila.

Premijer Aljbin Kurti nedavno je javno obećao ministru odbrane Armendu Mehaju i komandantu KBS generalu Rahmanu Rami da će vojni budžet biti povećavan, kao preduslov da "Kosovo ima dobro obučenu vojsku opremljenu prema standardima savremenih armija".

V.N.

Ovakve najave, osim što dolaze u jeku pregovaračkog procesa o budućnosti pokrajine, potcrtavaju i nastavak procesa formiranja tzv. Vojske Kosova. Najodlučniji korak u tom pravcu napravljen je krajem 2018. godine kada je Priština usvojila zakone kojima su otvorena vrata za formiranje nelegalnih oružanih snaga. U međuvremenu, Kosovske bezbednosne snage prošle su nekoliko transformacija, najviše zahvaljujući pojedinim NATO državama - dobile su hijerarhiju, komandnu strukturu, obučene jedinice... Istovremeno, učestali su dolasci američkih, turskih i hrvatskih instruktorskih timova sa zadatkom obučavanja vojnika i oficira.

Profesor Fakulteta bezbednosti i narodni poslanik Zoran Dragišić u svemu ovome vidi težnju Prištine da formira vojsku i tako formalizuje svoju državnost:

- Vojska je jedan od simbola države. Po rezoluciji 1244, Priština na to nema pravo. Promenom formacijsko-organizacijske strukture Kosovskih bezbednosnih snaga i sve većim vojnim budžetom vlasti takozvanog Kosova žele da tiho zaokruže vojsku i međunarodnu zajednicu dovedu pred svršen čin. To svakako nisu snage koje bi bile bezbednosna pretnja Srbiji, ali se na njih mora računati u redovnim analizama rizika i pretnji.

Iako se govori o profesionalnom sastavu, Srbi u pokrajini strahuju i od eventualnog uvođenja neke vrste vojne obaveze, što preti da preraste u novi oblik pritiska na nealbansko stanovništvo na KiM.

Najdelikatniji aspekt rađanja nove vojske na Balkanu, prema mišljenju generala Mitra Kovača, iz Evroazijskog bezbednosnog foruma, jeste podrška ovom procesu moćnih zapadnih država, pre svih SAD i Velike Britanije:

- Nijedna članica NATO nije izrazila protest zbog ovog kršenja međunarodnih normi, niti se na bilo koji način suprotstavila stvaranju tzv. Vojske Kosova. Zato možemo očekivati da se na KiM još snažnije slivaju zapadne donacije u novcu, naoružanju i vojnoj opremi. Budžet za oružane snage biće tako drastično veći, nego što će to biti nominalno prikazano u dokumentima - ističe general Kovač.

Ozvaničene misije tamošnjih oružanih snaga - bezbednost na granicama, odbrana integriteta i slično, kako ističe, biće samo maska za pritisak na srpsko stanovništvo, koji će se smanjivati ili jačati zavisno od toka pregovora sa Beogradom.

HOĆE I TENKOVE

VLADA u Prištini poslednjih godina vodila je neformalne pregovore sa zapadnim saveznicima o mogućnostima za nabavku naoružanja i vojne opreme. Na spisku želja bili su vazduhoplovi, ali i protivoklopni raketni sistemi, teški mitraljezi za postojeća taktička vozila, pojedina sredstva teške i oklopne artiljerije. Priština je zainteresovana i za radarske sisteme, kao i za opremu za komunikaciju i veze, pa čak i - tenkove.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (3)