Zašto je ustao narod Crne Gore: Mladi i stari, pravoslavci i muslimani, potomci četnika i partizana šalju slike krotkog ali nepokolebljivog bunta

CRNOJ Gori se dogodio Bog, a njegova živa crkva pokazala se u svoj svojoj moći i lepoti.

Ovaj komentar sveštenika Mitropolije crnogorsko-primorske možda na najbolji način opisuje biblijske scene sa molebna i litija iz svih krajeva Crne Gore. "Ne damo svetinje!" - geslo je koje neverovatnom silom svakog četvrtka i nedelje povezuje hiljade ljudi i navodi ih da sa ikonama, crkvenim barjacima i krstovima prelaze desetine kilometara poručujući da u odbrani vere, Crkve i hramova ne može biti povlačenja niti kompromisa.

PROČITAJTE JOŠ - Crna Gora se umiriti ne može: Najmasovnije okupljanje u Podgorici ikada, Bijelo Polje se upisalo u istoriju, u Nikšiću 40.000 vernika (FOTO+VIDEO)

Nacionalno, ideološki i politički podeljena Crna Gora suočena je poslednjih meseci sa još jednom, dosad najdubljom i potencijalno najopasnijom podelom - crkvenom. To je gorki plod kontroverznog Zakona o slobodi veroispovesti ili uverenja o pravnom položaju verskih zajednica. Ne pamti se da je ijedan propis ikada uspeo da izazove tektonske poremećaje u Crnoj Gori i mobiliše hiljade građana. Stav naroda je jasan - Zakon neće proći, a hramovi i svetinje ostaju onome kome su oduvek i pripadali - Srpskoj pravoslavnoj crkvi, njenim eparhijama i vernicima.

Teško se može razumeti upornost i mahnita energija crnogorskog državnog vrha da skroji i usvoji propis koji je zasad uspeo samo u jednom - da ujedini verni narod, bez obzira na naciju, veru, političko opredeljenje. U želji da izgradi novi kvazievropski i navodno demokratski poredak, režim je stupio u gotovo pa otvoreni obračun sa Srpskom pravoslavnom crkvom, u koju otvoreno upire prstom kao u najvećeg neprijatelja crnogorske države.

Pomoću zakona koji je neustavan, neutemeljen, nedorečen, pa i neprimenjiv - posegnulo se za crkvama i manastirima, hramovima, dobrima i imanjima. Pod noge zakonopisaca bačeni su prošlost, činjenice, istorija, pa i sam Ustav Crne Gore.

PROČITAJTE JOŠ - Petar Božović: Preci nam se zbog Mila prevrću u grobovima

Na ovakav čin bez presedana Crkva je reagovala onako kako joj priliči i kako jedino ume - molitvom. Mitropolija crnogorsko-primorska, kao i eparhije Budimljansko-nikšićka, Zahumsko-hercegovačka i Mileševska, pozvala je narod na molebne i litije u znak protesta zbog državnog bezakonja. Spontano i nenametljivo, vernici su počeli da se okupljaju i u tišini dižu svoj glas. Najpre u Podgorici, Nikšiću, Beranama i Pljevljima, a zatim sve masovnije i gotovo u svakom mestu. Hiljade ljudi mirno, ali i beskompromisno i danas hode i Bijelim Poljem, Budvom, Bokom Kotorskom, Andrijevicom, Danilovgradom, Plužinama...

Poslednje procene govore da je u molitvenim protestnim litijama i 200.000 građana Crne Gore. Svi oni zajedno - mladi i stari, pravoslavci i muslimani, članovi gotovo svih stranaka, potomci četnika i partizana, svakog četvrtka i nedelje u svet šalju neponovljive slike krotkog ali nepokolebljivog bunta. I šalju poruku, kratku i jasnu - "Ne damo svetinje!".

Rečima pesnika Matije Bećkovića, hiljade ljudi u Crnoj Gori krenulo je peške - prema nebu.