Iz bolnice, pravac na ulicu!

- ODAVDE, ukoliko mi i bude bolje, nemam kuda. Stara kuća u selu nema prozora i vrata, o meni nema ko da brine. Ni plate ni penzije, niti bilo kakve socijalne pomoći. A radio sam pošteno i vredno više od četvrt veka.

Slobodan Ivanović, sedamdesetogodišnjak iz sela Sjenice u Kučima, jedva izgovarajući reči posle operacije čira, sa bolničkog kreveta Hirurškog odeljenja KBC u Podgorici upućuje, kako veli, poslednji apel nadležnima u opštini Budva i državi Crnoj Gori. Da mu obezbede smeštaj i socijalu. Neki kutak gde bi imao krevet i krov.

Teški invalid, dok ga je zdravlje koliko-toliko "slušalo" zarađivao je doskora za hleb kao njegovi preci u prošlim vekovima. Pretvarajući kamen u živi kreč. U velikim krečanama gde se oko stena nabacuju velike količine drva da bi se razvila vrlo visoka temperatura, od koje se kamen topi. Živeo je od skromne prodaje kreča.

Na ovakav život Slobodana nije naterala nikakva tradicija, pa ni neki hir, nego ljuta nevolja. Ostao je bez posla i primanja tuđom voljom, verujući već tri decenije da će nepravda biti ispravljena. Ovaj ponosni Kuč je kategoričan: nije tražio ničiju milostinju, već samo obeštećenje od onih koji su ga oterali s posla. A oterali su ga bez razloga i bilo kakvog dokumenta.

Slobodan je u tadašnje odmaralište novosadskih studenata u Petrovcu došao 1970. godine. Doveo ga je, kako kaže, Slobodan Golik, tadašnji predsednik studenata Vojvodine, na radno mesto domaćina dobavljača. Imao je odranije iskustva u ovom poslu, pa je radio i kao magacioner. Prolazile su godine, Slobodana su zavoleli i meštani i studenti koji su se ovde odmarali. A onda je oktobra 1983. doživeo težak saobraćajni udes na službenom putu između Petrovca i Bara.

Jedno vreme se lečio, uspeo delom da sanira posledice povreda i vratio se na posao. Međutim, od jula 1985. nije bilo posla za njega. Istina, dolazio je u odmaralište, primao platu, ali mu nisu dozvoljavali da bilo šta radi.

- Pobunio sam se, jer nisam hteo nezarađeni novac - priča za "Novosti" Ivanović. - Upozoravao sam tada i na brojne nepravilnosti - mućke s bonovima, zakupljivanjem soba kod privatnika i druge propuste. Objavile su to i neke novine i dobrim delom zbog toga je počeo moj hod po mukama. Tadašnji upravnik Branislav Babović me ostavio bez odgovora, posle dve i po godine prestali su da mi plaćaju. Dobio sam otkaz, a da to nigde nije napisano!

U međuvremenu je odmaralište preuzela "Lutrija Vojvodine", novi direktori nisu hteli da čuju za Slobodana. Spremio je brdo dokumentacije za sud, ali nije imao rešenje o otkazu. Ključni dokument na koji bi se žalio.


PORUŠENA I ZGRADA I DOKAZI

ODMARALIŠTE novosadskih studenata u Petrovcu je porušeno pre neku godinu. Ustupilo je mesto nekom hotelu ili stambenoj zgradi za tržište, a investitor čije ime nismo uspeli da saznamo, kako kaže Slobodan, ne zna za njega. Da li je prilikom rušenja uništen i neki dokument koji bi mu koristio da ostvari pravo na penziju, Slobodanu, takođe, nije poznato.

APEL ZA POMOĆ

- ISKORISTILI su i moju naivnost i invalidnost i oterali me tako, da ne mogu da se žalim - kivan je teško oboleli Slobodan. - Imao sam obećanja od ranijih rukovodilaca opštine Budva, ali pomoć nije stigla. Više ne mogu da obilazim opštinske pragove, pa tražim od gradonačelnika Budve Dragana Krapovića da učini ono što nisu hteli njegovi prethodnici.

Pročitajte još:

Solana pozvao Evropu da ne izneveri Teslu

IZAZVAO POŽAR DA BI GA PRONAŠLI: Poljak iza rešetaka 30 dana

Čović: Arapi se sistemski i organizovano naseljavaju u BiH

SVE GORI ODNOSI KOMŠIJA: Rastu tenzije između Hrvatske i BiH zbog mosta i Herceg Bosne