Virus zaključao samo savesne: Beograđanka, iz Granade, o situaciji na jugu Španije

ŠPANIJA je pretekla Italiju po broju umrlih od virusa korona u odnosu na broj stanovnika, a stravične brojke iz dana u dan probijaju sve crne rekorde. Strah postoji, ali nije onaj parališući. Nema panike, većina građana je smirena i strpljiva, a uprkos strmom uzlaznom trendu obolevanja, još je mnogo Španaca koji se inate i provociraju sudbinu.

Ovako, u razgovoru za "Novosti", situaciju u trenutno najvećem žarištu virusa korona u Evropi opisuje Tijana Limić, Beograđanka koja 18 godina živi na jugu Španije, u andaluzijskom gradu Granadi.

- Sever Iberijskog poluostrva mnogo je ugroženiji nego jug - kaže naša sagovornica. - Najveći broj ljudi zaraženih virusom je u Madridu i Kataloniji. Južni regioni su unekoliko pošteđeniji. Kako prenose mediji, još nema naučnog objašnjenja zašto je Španija, uz Italiju, evropska zemlja najteže pogođena koronom.

Limićeva nagađa da su demografija, društvenost, nedostatak testova i zakasnela reakcija vlasti samo neki od mogućih odgovora. Eksperti se slažu da je jedan od faktora sigurno starost stanovništva. Kovid 19 više napada starije osobe, a Španija je sa svojom mediteranskom dijetom poznata po dugovečnosti. Tu su takođe i španska druželjubivost, ljubljenje dva puta u obraz i zagrljaji, velika privrženost porodici, socijalna mediteranska kultura barova i restorana.

Iako je predsednik Španije Pedro Sančes produžio karantin do 26. aprila, većina stanovnika je svesna da će vanredno stanje trajati duže, makar dok se ne pronađe lek za obolele, a možda i dok u masovnu upotrebu ne uđe vakcina protiv virusa korona.
Nema policijskog časa, ali je kretanje u svim gradovima ograničeno na odlazak u prodavnice po osnovne namirnice, u apoteke, i obavljanje poslova za koje se dobija specijalna dozvola. Dozvoljeno je i šetanje pasa, ali samo u blizini prebivališta.

- U susret Uskrsu, Španci su morali da se, zarad zdravlja i života, ove godine odreknu običaja i tradicije, pa će, umesto da izađu na ulice i kroz povorke i pesmu iskažu (pred) uskršnje emocije, morati kao i ostatak sveta da proslave u kućnoj atmosferi.
Na pitanje kako se Španci nose se karantinom i vanrednim stanjem, nekadašnja Beograđanka, koja u bajkovitoj Andaluziji živi skoro deceniju i po, kaže da se većina ljudi pridržava odredaba vlade o nekretanju.

- Nikome nije lako. Porodice sa decom čine sve što mogu da se ne zaraze da deca ne bi ostala sama. Trude se da nađu zabavu deci, jer se ne sme na ulice i u parkove. Oni koji žive sa starijim roditeljima ili babom i dedom u stalnom su strahu da im ne prenesu virus. Ima, nažalost, dosta i onih koji se ne pridržavaju karantina i koriste bilo kakav izgovor da izađu iz kuće. Od onih što šetaju sa bajatim hlebom pod miškom, do pušača "specijalnih" cigara.

Policija ima pune ruke posla i već je napisano više od 30.000 kazni zbog nepoštovanja vanrednog stanja. Visina kazni je od 100 do 600.000 evra u zavisnosti od prekršaja. Izgovori da se izađe su nebrojeni: "Idem da kupim ribu" (kolima na 25 kilometara od kuće), "Nemam internet ni televiziju kod kuće, nisam znao da je vanredno stanje i izašao sam da trčim. Bilo mi je čudno što nisam video mnogo vozila" (čovek koji je trčao pored auto-puta), "Otišao sam da kupim specijalni duvan dopremljen iz Berlina" (osoba koja je prešla osam kilometara od kuće da kupi cigarete).

- U Granadi je prilično mirno, ulice su manje-više prazne, saobraćaj se smanjio za skoro 70 odsto. Fakulteti i škole su zatvoreni, barovi i restorani ne rade, kao i većina radnji koje ne prodaju prehrambene proizvode. Građani su uglavnom po kućama. Oni koji imaju terasu, balkon ili dvorište su, kao i svuda, "privilegovani" zajedno sa onima koji imaju pse, kao ja, pa možemo u kratke šetnje. Pridržavamo se karantina.

Šta se mora, nije teško, kaže Tijana.

- Već 14 godina živim u Granadi. Imam psa, mopsa po imenu Mou. Radim za jednu švajcarsku firmu koja pravi softver za prodaju ulaznica. FIFA i UEFA su samo neki od naših mnogobrojnih klijenata. Pre vanrednog stanja bila sam na bolovanju dva meseca zbog diskus hernije, tako da mi "sedenje" kod kuće ne pada teško. Moja svakodnevnica se nije bogzna koliko promenila. Ne mogu da idem na bazen i na fizioterapiju, ali zato svakodnevno radim jogu. Šetam Moua dva puta dnevno, samo nakratko i ne udaljavam se više od 300 metara od stana.

U prodavnicu ide na svake dve nedelje.

- Radim onlajn tako da tokom nedelje nemam mnogo slobodnog vremena. Vikendom je malo teže, jer iako dolaze lepši dani, ne može da se izlazi, ali trudim se da budem pozitivna i da me cela ova situacija ne porazi.