Primirje u koje malo ko veruje

PREKID vatre okončao je u ponedeljak najkrvaviji sukob Palestinaca i Izraela od rata 2014. godine. U vrtoglavoj eskalaciji nasilja otpočetoj prošlog petka, koju je započela militantna palestinska organizacija Hamas, poginulo je 25 Palestinaca, dok su u raketiranju s palestinske teritorije život izgubila četiri izraelska civila. Zajedničkom i istovremenom prekidu vatre posredovao je Egipat. Premijer Izraela Benjamin Netanijahu je ocenio da "kampanja nije gotova i da zahteva strpljenje i procenu".

Portparol Hamasa Hazem Kasem potvrdio je da su egipatski posrednici, zajedno sa zvaničnicima iz Katara i UN, pomogli da se postigne dogovor. Veruje se da je i početak svetog muslimanskog meseca posta ramazana smanjio motivaciju za ratovanje.

Najnoviji sukob izbio je pošto su palestinski ekstremisti optužili Izrael da ne poštuje raniji dogovor o prekidu vatre, postignut u martu. U petak su pucali na vojnike, raspoređene uz granicu s Gazom. Palestinski ekstremisti su na Izrael ispalili oko 690 raketa, a izraelska vojska je odgovorila udarima iz vazduha više od 350 meta u pojasu Gaze, među kojima su bila skladišta oružja, tuneli ispod granice za napade na Izrael, lanseri za rakete.

Znaci povratka normalnom životu bili su vidljivi u ponedeljak u Gazi, ponovo su, posle trodnevne pauze, otvorene banke, a u utorak se nastavlja nastava u školama.

U pojasu Gaze protesti protiv blokade održavaju se duže od godinu dana jednom nedeljno. U martu je bilo i nekoliko demonstracija zbog loših uslova života. Sve bez efekta.

PROČITAJTE JOŠ - IZRAEL CELU NOĆ RAKETIRAN: Krvavi okršaj u pojasu Gaze uoči ramazana

Uslovi najnovijeg dogovora se ne znaju, ali iskustvo pokazuje da prethodni sporazumi nisu dugo trajali. Izraelu nije odgovarao duži sukob, jer ove nedelje obeležava Dan sećanja na poginule vojnike, a potom Dan nezavisnosti, dok je, sredinom maja, domaćin nadmetanja za pesmu Evrovizije. Netanijahu je, osim toga, posle pobede na izborima 9. aprila zauzet formiranjem vladajuće koalicije.

Izrael i Hamas su tri puta ratovali od 2007. godine, kad su članovi ove militantne palestinske organizacije silom preuzeli kontrolu nad Gazom. Oni su tada nadjačali umereniji Fatah, palestinsku političku stranku i najveću frakciju Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO), koja je praktično, konfederacija više partija.

Hamas (Islamski pokret otpora) je verski bazirana organizacija, koja za glavni cilj ima uništenje države Izrael. Hamas je potekao i deluje na području Gaze. Za razliku od šiitskog Hezbolaha, čine ga suniti i, uprkos očekivanjima da zbog toga nije moguća saradnja, dve organizacije često deluju i simultano. Hamas je na spisku terorističkih organizacija u SAD, Izraelu, EU, Kanadi, Australiji, a u Jordanu je zabranjen.

PROČITAJTE JOŠ - Izrael ubio vođu Hamasa zaduženog za novac iz Irana

Pored Hamasa, najaktivniji učesnik poslednjeg sukoba sa Izraelom je bio Islamski džihad (sveti rat). To je sunitska, islamistička i palestinska naoružana organizacija koju podupire Sirija. Osnovan je sedamdesetih godina u oblasti Gaze, kao ogranak istoimene egipatske organizacije. Cilj je uspostavljanje muslimanske države u Palestini i uništenje izraelske države. Islamski džihad je, takođe, protivnik velikog broja arapskih vlada, koje smatra "isuviše liberalnim i zapadno orijentisanim".

REAKCIJE U IZRAELU

POSLANIK Likuda Gideon Sar napisao je na "Tviteru" da "prekid vatre nije dostignuće za Izrael". Glavni rival Benjamina Netanijahua na izborima, bivši komandant izraelske vojske Beni Ganc, ocenjuje da je moć zastrašivanja s Hamasom izgubljena i da se najnovija eskalacija nasilja završila u "još jednoj predaji uceni Hamasa i terorističkih organizacija". Glavni lider Hamasa Ismail Hanije je poručio da "njegova organizacija nije zainteresovana za novi rat".