KATEDRALA NOTR DAM IPAK SPAŠENA: Nema krivca za razorni požar!

PARIZ - OD STALNOG DOPISNIKA

DA je požar nastavio da bukti još samo od petnaest do trideset minuta, Bogorodičine crkve u Parizu verovatno više ne bi bilo. Ova konstatacija francuskog državnog sekretara za unutrašnje poslove Lorana Nunjeza najbolje pokazuje dramatičnost trenutka u spasavanju čuvene pariske katedrale.

Šteta je ogromna, srušio se centralni toranj, uništene su dve trećine krova koji je delom iz 12. veka, a delom iz 19, ali je, ipak, ostatak čuvenog zdanja, jednog od simbola Pariza, spasen.

Pročitajte još - KATEDRALA OSVANULA U PEPELU: Požar u Notr Damu ugašen; Alarm se dva puta oglasio; Svetski lideri nude pomoć u obnovi (FOTO, VIDEO)

Svi se istovremeno pitaju kako je moglo da dođe do ovakve tragedije. Podsetimo, požar je buknuo oko skela na krovu gde je vršena restauracija. Vlasnik preduzeća koje je sprovodilo radove u utorak je vrlo uzbuđen izašao pred TV-kamere, istakavši da niko od 12 zaposlenih radnika nije bio na licu mesta u trenutku izbijanja vatre, kao i da su prethodno ispoštovane sve procedure.

Prema prvim nalazima istrage, poslednji radnici su otišli u 17.30, dok je vatra primećena u 18.20. Zaposleni su odmah ispitani, a pariski državni tužilac je u utorak saopštio da ništa ne ukazuje na namerno podmetanje i da se po svoj prilici radi o - nesrećnom slučaju!

Noć između ponedeljka i utorka je za mnoge u Parizu bila besana. Najuporniji su ostali do jutra, posmatrajući kako deo Notr Dama i njegova osamsto pedeset godina duga istorija nestaju u plamenu, moleći se za spas hrama. Za to vreme, vatrogasci su vodili žestoku bitku s vatrenom stihijom. Ugasili su je pred zoru, a u utorak je tokom dana stotinak članova vatrogasne ekipe i dalje bdelo nad zgarištem.

Pred jutro je počela da pada i sitna kiša, koja je viđena kao mali doprinos s neba naporima da se zaustavi požar izbio na Sveti ponedeljak, pred katolički Urskrs.

Sreća u nesreći je što je 16 skulptura, koje su okruživale toranj, uklonjeno pre svega nekoliko dana, radi restauracije. Originalni toranj je podignut 1250. godine, ali je 1786. rasklopljen, jer je bio nagrizen zubom vremena. Na njegovom mestu je podignut novi 1860, kada je izgubio funkciju zvonika. Velika zvona nalaze se u dve čeone kule i da je njih zahvatio požar, od Notr Dama izvesno ne bi ostalo - ništa.

Na sigurnom su i sva najvrednija umetnička dela. Tokom požara, najvažnija pokretna baština je sklonjena u Gradsku kuću i Luvr. Ona dela koja zbog obima nisu mogla da budu izneta, nisu uništena, osim relikvija koje su se nalazile u tornju i dela vitraža koji je bio najviše izložen visokoj temperaturi. Vrednosti koje su ostale u unutrašnjosti doživele su oštećenja, najviše od dima, ali će moći da budu restaurirana. Kolika je zapravo šteta saznaće se tek u petak, do kada bi zdanje trebalo da se potpornim stubovima osigura iznutra, pre nego što budu mogli da uđu prvi eksperti.

Pročitajte još -SVEŠTENIK-HEROJ: Utrčao u Notr Dam u plamenu i iz stihije spasao „Hristovu krunu“

U unutrašnjosti poznate crkve su primetne tri velike rupe, kroz koje se vidi nebo. U trenutku požara, varnice su izbijale kroz plafon, koji je kasnije probijen rušenjem tornja. Ali se na prvi pogled čini da je unutrašnjost, osim u tom delu, potpuno sačuvana.

U utorak su se mnogi znatiželjnici u neverici okupljali na licu mesta, pokušavali što više da se približe oštećenom simbolu Pariza, skupljajući za uspomenu ugarke sa trga pred glavnim ulazom.

Vatra još nije bila ugašena, a misli cele Francuske već su bile okrenute ka obnovi veoma oštećene bogomolje i kulturnog spomenika, tačke od koje se iz bilo kog dela sveta meri razdaljina do Pariza, kako je to nadahnuto noć ranije poručio predsednik Makron.

Država je, kao vlasnik, odmah počela da skuplja donacije. U prvim jutarnjim satima, u Matinjonskoj palati, sedištu vlade, održan je prvi sastanak kojim je predsedavao premijer Eduar Filip, dok je današnji savet ministara u Jelisejskoj palati posvećen isključivo Bogorodičinoj crkvi. Istovremeno, u utorak od ranog jutra, počeli su da se javljaju i prvi donatori.

Izuzetan primer dale su dve najbogatije porodice u Francuskoj, prva Arno, u čijem vlasništvu je lanac LVMH, sa prilogom od čak 200 miliona evra, i druga, familija Pino, sa 100 miliona.

Roman Viktora Igoa "Bogorodičina crkva u Parizu" iz 1831. godine, koji je slavni autor napisao da bi u ono vreme spasao crkvu od propadanja, od utorka ujutro je najprodavanija knjiga preko interneta.

Pročitajte još - RUSKA ISTORIČARKA O POŽARU U NOTR DAMU: Evropa treba da se zamisli

Arhitekte koje su obnovile zamak Vindzor nakon požara koji je uništio najstariji naseljeni dvorac na svetu u utorak su izjavili da bi katedrala mogla da bude obnovljena brže nego što mnogi očekuju. Za razliku od takvog stava, glavni arhitekta katedrale u Kelnu kaže da će biti potrebne "sigurno godine, možda čak i decenije" da se popravi šteta koju je prouzrokovao požar na Notr Damu.

Danas po podne, u vreme izbijanja požara u katedrali Notr Dam, u znak solidarnosti će zvoniti zvona svih katedrala širom Francuske.

MESTO GDE JE NAPOLEON POSTAO CAR

KATEDRALA Notr Dam zidana je u drugoj polovini 12. veka, u isto vreme kad i Đurđevi stupovi, a ktitor joj je bio biskup Moris de Sili.

- Ona je značajan reprezent zrele i pozne gotike, ali je pre svega simbol koji objedinjuje sve događaje, svetinje, bogosluženja i vizuelni identitet Pariza - kaže, za "Novosti", profesor istorije umetnosti Jelena Erdeljan. - Iako nije bila krunidbena crkva, u njoj je Napoleon postao car, bila je glavni junak u čuvenom romanu Viktora Igoa, a unutar nje su se nalazile relikvije prve kategorije poput Hristove krune od trnja.

Glavni brod crkve, i veći deo zdanja, potiče iz 13. odnosno 14. veka, a profesor istorije umetnosti Ivan Stevović podseća da je Bogorodičina crkva tokom Francuske revolucije pretrpela brojne izmene.

- Pošto je bila simbol kraljevske loze, preimenovana je u Hram vrhunske mudrosti, intervenisano je na izgledu enterijera, a mnoge relikvije su nestale. Sredinom 19. veka čak je otpočeta obimna rekonstrukcija. Svedoci smo da je tokom ove sadašnje, stradalo zdanje tri decenije starije od Studenice, što je za francusku naciju gubitak ravan našem Hilandaru u plamenu. Iako je tehnologija umnogome napredovala, neće biti nimalo lako nadoknaditi sve što je u plamenu nestalo - zaključuje Stevović.

(Jl. B.)