Sećanje na Evu Peron

OBOŽAVANA koliko i omražena, od siromašne žene do nacionalne herioine, prve dame Argentine i duhovnog vođe nacije Marija Eva Duarte je ikona o kojoj šest decenija od smrti s poštovanjem pričaju i oni koji, prirodno, nisu na ”njenoj” strani.

Skromno obrazovana, ali sa talentom za recitovanje, postala je glumica u vreme kada je visoko društvo nipodaštavalo tu profesiju. Iz provincije je donela strasnu želju za socijalnom pravdom.

- Evitin lik je na nacionalnom nivou sada više prihvaćen nego pre 20 godina. Mnogi ljudi ne misle kao Evita, ali joj se dive - rekao je istoričar Felipe Pinja. - Kada je Evita zamolila da govori kad je Peron osvojio prve predsedničke izbore 1946, to predsedničke žene nikad dotad nisu radile. Uzela je mikrofon i pokrenula kampanju za pravo glasa žena: ”Žena ne može biti samo posmatrač političkih procesa. Ona mora da preduzme akciju, mora da glasa...”

Kroz svoju fondaciju, izgradila je 12 bolnica, više od hiljadu škola i domove za stare i bolesne. Često je govorila kako nikada neće zaboraviti život na ulici. Zbog načina kako je uzimala od bogatih i davala siromašnima, mnogi su odbijali da joj pominju ime. Govorili su: ”ta žena”

Preminula je u 33. godini 26. jula 1952. od raka materice, a onda je njeno balsamovano telo krenulo čudnim stazama. Tri godine posle smrti nestalo je usred noći iz sedišta Peronističkog sindikata. Uklonila ga je vojska u osvit prevrata koji je svrgnuo Huana Perona.

Uklanjanje Evinog tela je deo pokušaja da se iz Argentine izbriše peronizam. Zatim su njeni ostaci krišom preneti brodom i sahranjeni pod lažnim imenom na groblju u Milanu. ”Gde je telo Eve Peron?” pojavili su se grafiti u Buenos Ajresu.

Trebalo je da prođe više od decenije da bi se Evino telo vratilo njenom udovcu. Iskopano je i isporučeno Peronu u Madridu, gde je živeo sa trećom suprugom Izabel.

- Postojalo je veliko udubljenje u nosu. Bilo je udaraca u lice i grudi i tragova na leđima - preneo je Bi-Bi-Si reči Karlosa Spadonea, Peronovog prisnog prijatelja koji je među prvima video telo.

Nedostajao je i kraj jednog od Evitinih prstiju, a veruje se da je uklonjen nakon puča 1955. da bi vojska potvrdila da su to zaista Evini ostaci.

Peron i Izabel su se vratili u Argentinu 1973, gde je on ponovo izabran za predsednika, ali je sledeće godine umro, pa je Izabel, kao predsednik preuzela da nadgleda povratak Evitinog tela u otadžbinu. Telo je restaurirano i nakratko ponovo prikazano javnosti. Posle novog vojnog puča koji je svrgao Izabel Peron, u oktobru 1976. Evitino telo je konačno smešteno na groblju u Buenos Ajresu. Godišnje njen grob poseti oko 700.000 ljudi.