Francuska: Bivši i budući predsednik obeležili Dan pobede

SIMBOLIČNIM gestom u važnom trenutku za francusku i evropsku istoriju, odlazeći predsednik Nikola Sarkozi i budući Fransoa Oland su, zajednički polažući venac, u utorak pred Večnom vatrom ispod Trijumfalne kapije na Dan pobede u Drugom svetskom ratu, okončali neprijateljstva iz predizborne kampanje i gestom iz republikanske tradicije označili kontinuitet najviše vlasti.

Sličan gest viđen je između Fransoa Miterana i Žaka Širaka 1995. godine. S druge strane, Sarkozi je odbio da se pre pet godina pridruži Širaku na istoj ceremoniji.

Dvojica predsednika su u utorak stisnula jedan drugome ruku, odslušali zajedno ”Marseljezu” i položili venac uz spomen-ploču Neznanom junaku, a zatim se upisali u Zlatnu knjigu. Oland se trudio da bude u senci i dalje aktuelnog predsednika.

Ovih dana, novi francuski predsednik ne prestaje s radom, za razliku od Nikole Sarkozija koji je, kada je bio izabran, sebi prvo odredio nekoliko dana odmora. Smena vlasti u Francuskoj se odigrava u jednom od najtežih trenutaka po ekonomsku i finansijsku stabilnost kontinenta i vremena za pauzu, očigledno, nema.

Posle intronacije, Oland će, 16. maja, otputovati u Berlin na sastanak s Angelom Merkel, koja je poručila da ga čeka ”raširenih ruku”. Pred njima je izuzetno težak posao, da usklade različite stavove o evropskom paktu stabilnosti.

Oči Evrope i sveta sada su uprte u Pariz. Jun Azumi, ministar finansija Japana, zemlje koja je kupila značajnu količinu obveznica iz fonda pomoći evrozoni i koja predstavlja važnog ekonomskog pertnera EU, zatražio je od Olanda da poštuje angažman koji je Francuska preuzela u vezi s kontrolom javnog deficita. Japan se pribojava da bi Francuska sada mogla da uđe u preteranu potrošnju, da bi podstakla obećani privredni rast, što bi moglo da skrene celu EU s puta štednje i smanjenja dugova.