STRUČNJACI PORUČILI: Ćirilicu voleti i čuvati jer je ona srpska tekovina

Sa foruma o ćirilici koji je održan u Banjaluci stručnjaci koji se bave tom temom su jednoglasno poručili da se ona mora zaštiti i da joj se mora vratiti dostojanstveno mesto u javnom prostoru.

Predsednik Matice srpske Dragan Stanić ističe da je sazrelo vreme da Srbi izgrade ozbiljnu kulturnu politiku, koja bi pokrivala celinu srpskog prostora ma gde živeli. Stanić je istakao da ozbiljno utemeljenje za takvu politiku predstavlja Forum o ćirilici koji je u sredu organizovan u Banjaluci.

- Da stvorimo jednu vrstu konsenzusa u srpskom narodu i šta kao istorijski potvrđen narod treba da činimo u sferi kulture da bismo odbranili sopstveni identitet - istakao je Stanić.

On je rekao da veliki deo srpskog naroda živi u rasejanju, ali da može biti stvoren virtuelni kulturni prostor koji će ih okupljati.

PROČITAJTE JOŠ - ĆIRILICA NAJSAVRŠENIJA: Profesor 40 godina vodi bitku za očuvanje našeg pisma

- Jezik i pismo su jedni od ključnih činilaca. Ćirilici treba da vratimo dostojanstveno mesto u našem javnom prostoru i da se najzad krene sa realizacijom takvih planova, naglasio je Stanić.

Predsednik Društva članova Matice srpske u Republici Srpskoj Drago Branković rekao je da se u Srpskoj potrebno izboriti za jezički patriotizam. - Potrebno je pisati ime i prezime na svom najlepšem pismu, ne stideti se zavičaja, mesta, jezika, naroda i svoje plemenite istorije - istakao je Branković.

Posebni savetnik ministra za kulturu i informisanje Srbije Dragan Hamović rekao je da je ćirilica kulturna tekovina po kojoj Srbe prepoznaju. - Odnos prema ćirilici često je isti kao i odnos prema našem narodu - veoma negativan. Mi treba da shvatimo da je ćirilica jedan od kulturnih identifikacionih simbola srpskog naroda. Ako se odreknemo ćirilice onda smo na putu da postanemo niko i ništa - istakao je Hamović. On je rekao da su zbog toga ministarstva kulture Srbije i Republike Srpske Poveljom o srpskom kulturnom prostoru definisala i pitanje jezika i pisma kao temeljnog pitanja.

- Ćirilicu treba omiliti našem narodu kao nešto svoje i nešto što se voli, a ne nametati. A kako ne voleti najlepše pismo na svetu? - pita Hamović.
Hamović je dodao da Povelja, osim naglašavanja brige za jezik i pismo, te povezivanja srpskog naroda, obuhvata i kulturu sjećanja na genocid počinjen nad srpskim narodom u 20. veku.

Ministar prosvete i kulture Republike Srpske Natalija Trivić rekla je da je ćirilica dio nacionalnog identiteta Srba i kulturnog nasleđa. - To je u duhu nedavno potpisane Povelje o srpskom kulturnom prostoru koja definiše da kultura srpskog naroda nema granice i da je to kultura prostora gde su Srbi nekada živeli, gde danas žive i gde će živeti - rekla je Trivićeva u sredu novinarima u Banjaluci, pre početka Foruma o ćirilici. Ona je navela da nije sporna ustavnost ćiriličnog ili latiničnog pisma u Republici Srpskoj, te da je namera da se ćirilica što više koristi, kroz obrazovni sistem, ali i kroz privredu i sve sfere društvenog delovanja.

Trivićeva je dodala da će učesnici Foruma dati određene stručne smernice kako kreirati politike zaštite ćirilice kao pisma, nacionalnog identiteta, kulturnog nasleđa, te na koji način popularizovati ćirilicu u javnoj upotrebi. Ona je rekla da će ovo biti i teme dve panel-diskusije Foruma i da će stručna javnost dati mišljenje, i to će biti kroz zakučke ugrađeno u programe razvoja kulture Republike Srpske.

Forumu prisustvuju i predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković i pomoćnik ministra za digitalizaciju Srbije Dejan Masliković. U radu skupa učestvuju i drugi ugledni akademici, profesori, lingvisti, predstavnici medija, izdavača, kulturnih i javnih ustanova.