SELO Macute udaljeno oko 20 kilometara od Višegrada, danas ima samo dva stanovnika. Od nekadašnjih 40 domaćinstava ostadoše samo Dragoljub Šimšić i njegov "komšija" Pero Knežević, čija je kuća udaljena tri kilometra.

Dragoljub, uvek vedra duha, nasmejan sa šeširom od kog se ne odvaja, kaže da su on i Pero jedini stanovnici Macuta, ali se seća vremena kada je u ovom selu bilo gotovo 400 stanovnika. Živelo se i radilo od poljoprivrede i stočarstva, a danas - spala knjiga na dva slova.

- Ove godine sam molio upravu osnovne škole u Vardištu da mi daju stan koji je namenjen učiteljima da prezimim u njemu, i izašli su mi u susret. Nezgodno je zimi na Macutama, puta nema, zdravlje polako popušta, a i divljač mi pravi probleme. Bavim se uzgojem ovaca, koliko prodam toliko zaradim, i od toga živim. Posejem krompir, pasulj, osnovno šo mi treba. Još nemam uslove za penziju, fale mi četiri godine do starosne - kaže Dragoljub.

PROČITAJTE JOŠ: U Srbiji nestaje 1.200 sela

U školskom stanu živi sam. Nije oženjen, ne prima nikakvu socijalnu pomoć, sve što ima stekao je sa svojih deset prstiju.

- Jedino mi nedostaje novac kako bih mogao redovno da plaćam režijske troškove. Ako mi nešto treba u kući, odem u selo odradim nešto za dnevnicu, prodam nekad jagnje i to je sve. Da se može od svega ovoga lako živeti, ne može, ali mora se - priča ovaj veseli čovek. Kaže da još ima želju da se oženi, da nađe neku vrednu i poštenu ženu koja će mu olakšati samoću.

PROČITAJTE JOŠ: Sve je više pustih sela

Nije uvek bilo ovako, Dragoljub je radio u jednoj višegradskoj fabrici, koja je sada zatvorena. Nekada je, kaže, moglo i lepo da se živi na selu od seoskih poslova.

Dragoljub Šimšić sa ovcama / Foto M. K.


- Radilo se, držala se stoka, bilo je naroda. Sećam se vremena kada se održava neka igranka ili vašar u Vardištu, samo sa Macuta dođe više od 50 omladinaca, a da ne računam i druga sela - kaže Dragoljub. - U selu sada ostali samo komšija Pero i ja. Stari poumirali, oni mlađi otišli za poslom i boljim životom. Kada bi nam napravili put do sela, možda bi se neko i vratio pa bi bilo drugačije - ističe Dragoljub.

U Macutama je pre, ali i posle Drugog svetskog rata živelo više od 400 stanovnika, a danas je selo pusto i napušteno, a kuće su prazne.

POSELA

DRAGOLjUB Šimšić priča kako su nekada u Macutama održavana čuvena sela, skupljala se omladina, pevalo se, veselilo, uvek kod drugog domaćina.

- Organizovala su se i prela, žene i mlađe i starije su se okupljale, bavile se ručnim radovima, a nije bilo ni struje i sve se radilo pod gasnim lampama. Tek krajem sedamdesetih godina prošlog veka je uvedena struja u našem selu - kaže Dragoljub.