"ŠAHOVSKOJ" partiji između kompanije "Komsar enerdži" iz Banjaluke, koja je pre tri godine započela izgradnju hidroelektrane "Mrsovo" na Limu, i vlasnika parcela kraj reke koje bi buduće jezero trebalo da poplavi, ne nazire se kraj. Vlasnici imanja su pre dve godine dobili rešenja kojima se od njih, zbog vitalnog interesa Republike Srpske, izuzimaju parcele u slivu buduće HE "Mrsovo", ali sa 70 odsto vlasnika još nije obavljena pogodba o ceni parcela, a kamoli dat bilo kakav predujam.

Ljudi su u dilemi da li smeju da seju bilo šta na tim njivama, za koje više pouzdano ne znaju da li su njihove ili banjalučke, odnosno Rusa Rašida Serdarova, koji je pre dve godine sa predsednikom RS Miloradom Dodikom položio kamen temeljac za buduću hidroelektranu.

- Meni je tim rešenjem izuzeto 10,5 dunuma plodnog zemljišta kraj Lima, a sa mnom još niko nije pregovarao o nadoknadi, a kamoli da mi je išta platio. Prošle godine sam imao rod malina od blizu četiri tone, oko tonu paprika, luka i paradajza, sa planiranim prihodom od oko 20.000 maraka. Od toga isključivo živi moje tročlano domaćinstvo. U međuvremenu je slana potpuno uništila malinjak, koji bih ja sada obnovio novim zasadom, ali ne smem da uđem u taj rizik, jer se može dogoditi da sutra, ili za pola godine, dođu ljudi iz "Komsar enerdžija" i oberu maline umesto mene. Nema nikoga od zvaničnika da nam bilo šta pojasni. Tako, niti mogu da gledam ovaj sumrak nad malinjakom, niti smem da na njemu bilo šta radim, poučen iskustvom komšije Ševka Helaća, koji je godinu dana pre nego što je počela eksproprijacija zasadio 1.000 sadnica maline, a to mu nije priznato - kaže, za "Novosti", meštanin Ešef Čaušević.

U još težoj situaciji je Siniša Paponjak, kome se malinjak potpuno osušio od aprilskog snega i mraza, a Petar Todorović je na 18.000 dunuma pod malinama, petinu zasada pokosio. Ista sudbina je zadesila i tri porodice Rađena u Mrsovu.

U potrazi za odgovorom šta da rade i kako da se ponašaju vlasnici parcela koje nisu otkupljene, a praktično su "zaplenjene", "Novosti" su, u nemogućnosti da kontaktiraju s direktorom "Komsar enerdžija", koji je uvek ili na sastanku, ili na putu, odgovor potražile u opštini Rudo.

- Na temu izgradnje HE "Mrsovo", razgovarao sam sa direktorom Sinišom Majstorevićem, koji mi je kao razloge tolikog kašnjenja naveo da je koncesiju "u paketu" za TE "Ugljevik" i HE "Mrsovo" dobio Rašid Serdarov, a da su u međuvremenu iskrsli neki problemi zbog kojih se već dve godine traži "strateški partner". Potraga ne može još dugo trajati, jer koncesija ističe 2022. godine, a to znači da bi najdalje 2018. morala da počne gradnja HE "Mrsovo". Do tada je stanje između graditelja i vlasnika parcela, kao i lokalne samouprave, u nekoj pat-poziciji. Niko srećniji od nas ne bi bio da centrala počne da se gradi, jer joj je prethodila izgradnja hotela sa četiri zvezdice u centru Rudog, prvenstveno namenjenog graditeljima - kaže, za "Novosti", Rato Rajak, načelnik Rudog.


NAJISPLATIVIJA HIDROELEKTRANA

RUĐANI izgradnju hidroelektrane "Mrsovo" od 37 MW čekaju još od 1977, uz konstataciju da je to najisplativija elektrana, jer ne potapa regionalni put, koji sa Drine vodi uz Lim ka zapadnoj Srbiji i severnoj Crnoj Gori, a ni seoske puteve. Potapa sedam kuća i napuštenu zgradu osnovne škole, a najvećim delom, jezero u dužini od devet kilometara potopilo bi degradirane šume u državnom vlasništvu.