Sećanje na dan kada je Banjaluku pogodio razoran zemljotres

NAVRŠILO se tačno 50 godina otkako je Banjaluku pogodio katastrofalan zemljotres u kojem je 15 ljudi poginulo, 1.117 povređeno dok je grad razoren.

Prema podacima seizmologa Hidrometeorološkog zavoda Republike Srpske Banjaluku su 26. i 27. oktobra 1969. godine pogodila četiri jaka zemljotresa.

PROČITAJTE JOŠ -Sarajevo hoće da naseli migrante u srpska mesta; Lokalno stanovništvo poručuje: Blokiraćemo puteve i institucije BiH!

Glavni udar desio se u nedelju ujutro, 27. oktobra, jačine 6,6 stepeni po Rihterovoj ili osam po Merkalijevoj skali. Hipocentar je bio 20 kilometara ispod grada i to je najjači zemljotres ikad zabeležen u BiH. Prethodila su mu dva jaka zemljotresa jačine 5,6 odnosno 4,8 stepeni po Rihteru. Posle glavnog, usledio je i naknadni udar jačine 4,7 jedinica po Rihteru.

Grad je ostao devastiran, a ogromna materijalna šteta bila je pričinjena na 86.000 stambenih jedinica, 266 školskih objekata, 152 zgrade javne uprave i administracije, 146 kulturnih ustanova, 133 zdravstvena objekta i 29 socijalnih ustanova.

Banjaluka je ostala bez struje i vode, a vojska je zajedno sa građanima raščišćavala ruševine i oslobađala zatrpane. Pomoć je stizala sa svih strana, ljudi su danima bili na ulicama, jer su mnogi ostali bez svojih domova.

Najviše žrtava bilo je u zgradi "Titanik" u centru grada, koja se prostirala na mestu na kome se danas nalazi Trg Krajine. U blizini se nalazio časovnik na kome je vreme stalo na 9.11. U znak sećanja na ovu prirodnu katastrofu na trgu je postavljen spomenik "Krivi sat" sa kazaljkama koje pokazuju jedan datum i vreme 9.11.

Brojni stanovnici grada i danas se sećaju strahovitog podhrtavanja tla, a iz glave nikako ne mogu da izbrišu stravične slike porušenih zgrada i kuća, ljudi zarobljeni u ruševinama...

IZLOŽBA

U OKVIRU obeležavanja godišnjice katastrofalnog zemljotresa u Banskom dvoru otvorena je velika izložba fotografija "Zemljotres u Banjaluci - 1969, solidarnost, obnova i izgradnja". Radi se o zajedničkom projektu Arhiva RS, Muzeja savremene umetnosti RS i Udruženja arhivskih radnika RS.