Nišlijka preživela kliničku smrt

POČEO je moj novi, drugi život - ovim rečima dočekala nas je Gordana Pešić, pesnikinja koja je doživela kliničku smrt na proslavi u Domu Vojske Srbije. Iz postelje u kući svoje ćerke Suzane, koja brine o njoj otkako je izašla iz bolnice, Gordana se zahvaljuje svojim spasiocima - pukovniku dr Aleksandru Petkoviću i potpukovniku Vojislavu Anđelkoviću, koje, inače, ne poznaje.

- Čim se malo oporavim, odužiću se mojim spasiocima pesmama, jer drugih načina i sredstava nemam - kaže za "Novosti" Gordana. - Tek u bolnici čula sam kako su me spasili, izvukli iz mrtvih tog 12. januara. Stvarno se ničega ne sećam, osim ulaza u Dom i nekolicine ljudi ispred zgrade. Tek kasnije sam saznala da sam i ja učestvovala u umetničkom programu, čitajući pesmu, posle čega sam se onesvestila i da mi je srce stalo. Klinička smrt je jedno traumatično iskustvo, verujem da mi je sada data nova šansa.

Gordani je šum na srcu otkriven kada je bila devojčica, na školskom sistematskom pregledu. Nije razmišljala o sebi kao o srčanom bolesniku, iako priznaje da se neretko umarala. Piše pesme od 17. godine, a nastavila je sa pesništvom posle smrti supruga Ljubomira 2006. godine, da bi, kako kaže, pobedila samoću i tugu.

- Ipak, najviše volim da pišem rodoljubivu poeziju, a jednu od njih čitala sam na jubileju Udruženja podoficira Vojske Srbije tog kobnog dana - kaže Gordana. - Svaku pesmu doživljavam punog srca, a pišem u dahu. Punih 35 godina radila sam u "Niteksu", a i suprug je bio tekstilac. Potičem iz siromašne porodice iz sela Cerje, s mukom sam se školovala, ali bila sam borac... Možda je to pomoglo i sada.

Gordana kaže da su joj najveća radost u teškim danima oporavka ćerka i tri unuka. Veruje da će se uz njihovu pomoć prisetiti detalja drame koja se odigrala u holu Doma Vojske, kada su joj oficiri spasili život. Naredne nedelje ide na kontrolu, nada se dobrim vestima posle složene intervencije koju je imala.

Čim se oporavi pesnikinja će krenuti do svojih spasilaca da ih upozna i pokloni im pesmu. Oficiri Vojne bolnice Niš su bili gosti petogodišnjice Udruženja, što se pokazalo kao sudbonosno za Gordanu Pešić.