Galerija lica iz karantina: Novosađanin sa fotografija oslikava one koji su ostali kod kuće

Preko "Fejsbuka" je pozvao "sve odgovorne" koji su, poput njega, ostali kod kuće, da mu pošalju svoj portret na fotografiji po kojoj će on izraditi minijaturu. Nastala dela objavljuje u posebnom albumu na "Fejsbuku", pod nazivom "Portreti u karantinu". Oni su deo serije radova nastalih za vreme vanrednog stanja, pod nazivom: "Karantin art".

- Za četiri dana pristiglo mi je više od sto fotografija - otkriva nam Colić. - Iznenađen sam odzivom, nisam očekivao da će se javiti toliko ljudi, s obzirom na to da portrete radim u ekspresionističkom stilu. Naime, u ekspresionizmu su važniji unutrašnji doživljaj i emocija dočarani kroz boje, nego sličnost i dopadljivost portreta. Svaki dan nacrtam i objavim sedam-osam novih minijatura.

Colić je već nacrtao 36 portreta. Neki su nastali iz više pokušaja, dok je druge crtao u dahu.

- Radim ih dok ne budem zadovoljan - kaže nam.

- Svakog dana provedem nekoliko sati crtajući minijature. Pomoću portreta želim da zabeležim ovo vreme izolacije i da malo olakšam ljudima karantin. Pozvao bih sve kolege umetnike da pokrenu iste ili slične akcije i da tako sebi i drugima ispune dane.

Uglješa ne slika samo lica ljudi, već i lice svog rodnog grada. Novi Sad mu je i ranije često bio inspiracija. Voli da slika u planeru, na licu mesta, gde god da je. Slike koje tako nastanu smatra ličnim zapisima, poput dnevnika.

- Na ovoj karantinskoj seriji pejzaža ulice su puste - objašnjava Colić. - Na slikama nema ljudi, a vazduh čudno treperi. Prožimaju se pointilizam, fovizam i ekspresija. Nije lako u izolaciji, ali opšti utisak je da smo preživeli i gore. Ljudi su socijalna bića, pa čak i umetnicima koji su možda i najviše skloni izolaciji nedostaju druženja. Nadam se, kao i većina mojih poznanika, da će se situacija normalizovati što pre. Važno je izdržati!

Po ceo dan Colić sluša džez, čita Borhesovu knjigu o izmišljenim bićima i razmišlja o tome da sa prijateljima pokrene novi digitalni časopis o umetnosti. Nedostaju mu prijatelji.

- Nedostaju mi svi ti divni ljudi! Zabrinut sam za svoje, za njih, za sebe, za sve ljude... Umetnost me spasava da pobegnem od sumornih misli i zato je svima preporučujem. Umetnost pre svega, čak i u karantinu!

PONOSAN NA SVOJE STUDENTE

UGLjEŠA iza sebe ima 40 grupnih i gotovo isto toliko samostalnih izložbi. Doktor je likovne umetnosti i redovan profesor Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu.

- Kad ne crtam portrete i ne slikam pejzaže, držim "onlajn" nastavu - kaže Uglješa. - Moram da pohvalim svoje studente. Budući vaspitači u izolaciji prave sjajne likovne radove. Akcenat nam je na improvizaciji i reciklaži. Ponosan sam na njih, jer postižu sjajne rezultate u kućnim uslovima.