Negotinac je pre više od DVE DECENIJE ostavio testament, a njegovi potomci su i danas na sudu: Naslednici Borivoja Ducića IMOVINU dele 23 godine!

DA je Borivoje Ducić, iz Negotina, kada je 1992. pisao testament, znao da njegovi potomci ni posle više od dve decenije neće dobiti nasledstvo, možda bi rasprodao imovinu i zasluženo uživao u starosti. Ovako od 1997, kada je preminuo, naslednici nisu uspeli da ispune njegovu poslednju želju. Ostavinski spor vodi se već 23 godine, ali ne samo zbog naših naravi i neslaganja Ducićevih naslednika, već i zbog, kako jedan od njih tvrdi, "spornih nalaza sudskih veštaka".

U tada Opštinskom sudu u Negotinu, spor je počeo 1997. godine, i praktično nije ni prekidan. Proces je uvek vodio isti delilac pravde, a predmet je pet puta vraćan na ponovno suđenje. Sada je ponovo pred Apelacionim sudom.

Borivoje Ducić je, naime, testamentom jednoj ćerki ostavio kuću u Negotinu, drugoj pomoćne objekte u gradu, supruzi Matildi kuću u Štubiku, a trećoj ćerki i sinu iz prvog braka po nešto više od 3.000 maraka na štednoj knjižici. I tu počinje sudski proces koji gotovo 23 godine nema epilog.

- Smatrajući da mu je ugroženo pravo moj ujak je prvo osporavao testament navodeći da deda nije bio uračunljiv kad ga je pisao - priča Srđan Ducić (42), iz Negotina, Borivojev unuk, sin jedne od njegovih ćerki. - Kada mu je to osporeno, tužio je i tražio poništenje testamenta. Pošto je i taj spor izgubio, tražio je udeo u imovini, a kad je i to osporeno, zahtevao je nužni deo.

Parnica je nastavljena i posle smrti Srđanovog ujaka, 2009. U međuvremenu, umire i Borivojeva supruga Matilda 2013. godine, pa jedna od njegovih ćerki.

- Sve vreme sporno je i veštačenje suda - veli Srđan. - Prvo veštačenje pokretne i nepokretne imovine, bilo je 2001. godine i ona je tada procenjena na gotovo 3,8 miliona dinara. Tu su ušli čak i neispravni frižider, pocepane zavese, sitan alat...

Vrednost imovine korigovana je veštačenjem iz 2005. kada je celokupna nepokretna i pokretna imovina procenjena na gotovo dvostruko manju vrednost, na 1,8 miliona dinara.

- Ni to ne bi bilo sporno da je uračunata stopa inflacije u trenutku dedine smrti - ističe Ducić.

Pročitajte i: Pre nego što prihvatite nasledstvo, proverite dugove: Uz nekretninu nekad i obaveze, naslednici preuzimaju i zaduženja

- Ovako nam je imovina procenjena na više od 290.000 evra, kao da su to kuće na Dedinju, a ne u Negotinu i Štubiku. Primera radi, po toj računici poljski klozet je vredan 4.500 evra, a ograda 13.000 evra kao da je od ko zna kog plemenitog metala pravljena. Da ironija bude veća, u rešenju za porez na imovinu 1997. navedeno je da je vrednost dedine imovine 542.214 dinara.

Proces koji je ušao u 23. godinu uvećao je višestruko nužni deo koji potražuje jedan od naslednika, zbog kamata koje sud računa od trenutka Borivojeve smrti, od 8. marta 1997.

- Po poslednjoj presudi, na koju smo se žalili, presuđeno je da se tužiocu isplati 83.967 dinara i plus kamate od trenutka dedine smrti. Prema obračunu iz novembra prošle godine to ukupno iznosi 3.189.336 dinara, što značajno premašuje vrednost celokupne dedine imovine. Kuća u kojoj živim sa majkom i porodicom i u kojoj su do smrti živeli deda i baba teško da u ovom trenutku može da se proda za 30.000 evra, ona u selu i za mnogo manje - kaže Srđan Ducić, i dodaje da očekuje da konačnu tačku na ovaj slučaj stavi Apelacioni sud u Nišu.

ZAKONSKI ROKOVI

ZAKONOM o nasleđivanju propisano je da se, ukoliko je nužni deo zaveštanja povređen, isplata novčane protivvrednosti može zahtevati u roku od tri godine od dana proglašenja zaveštanja. Srđan podseća da je u njihovom slučaju i to pravo povređeno. O zaostavštini se raspravljalo 6. maja 1997. a jedan od naslednika, iako je sudski proces započeo odmah posle toga, tek 2005. konačno je precizirao koju tačno sumu potražuje.

Unuk Srđan Ducić

PARNICA

OD 1997. do prošle godine Opštinski sada Osnovni sud doneo je po ovom predmetu pet presuda. Svaki put se neka od strana ili obe žale na presudu, Okružni odnosno Viši sud preinačuje ili potvrđuje, a Vrhovni to jest Kasacioni vraća na ponovno suđenje, jednom čak i zbog činjenice da je presudu potpisao član, a ne predsednik suda.