Kineski rover „Jutu-2“ uspeo je da sondom dobije materijal iz unutrašnjosti Meseca na dubini od 40 metara. Analizom dubina tamne strane Meseca i posebnim radarom, ustanovljeno je da se unutrašnja arhitektura Zemljinog satelita sastoji iz tri različita sloja.


Sonda „Čang E-4“, pobednik u trci do tamne strane Meseca, postavila je rover „Jutu-2“ i tako počela da otkriva prve tajne delova južnog pola Zemljinog satelita.


Letelica, koja je stigla na Mesec u januaru 2019. godine, postavila je „Jutu-2“ kako bi istražila krater Van Karman.


Uređaj koristi poseban radar da bi ispitivao „unutrašnju arhitekturu“ Meseca za koju je otkriveno da se sastoji od tri različita sloja.


Vrh se sastoji od lunarnog regolita, srednji sadrži hrapavije materijale i različite stene, a završni sloj je mešavina koja sadrži delom grub, delom sitnozrnat materijal, i kamenje.


Istraživači kažu da bi podaci prikupljeni roverom, zajedno sa podacima iz prethodnih istraživanja Meseca, mogli da pomognu u osvetljavanju geološke istorije Mesečeve površine.


Različite naslage nastale su iz udara najrazličitijih tela i nastajale su tokom evolucije Mesečeva površine. Istraživanje je zanimljivo, jer prilično jasno možemo videti geološke sekvence takvih događaja 40 metara ispod površine“, izjavila je dr Elena Petineli, profesorka na Odeljenju za matematiku i fiziku na Univerzitetu „Roma Tre“ u Italiji i jedan od autora studije.


Radarski otkriveni slojevi različitih su zapremina i, uopšte, dimenzija, a ima i pomešanog poroznog i zrnastog materijala.


Istraživači veruju da su ovakvi nalazi posledica meteora koji su često udarali u površinu Meseca.




Dno kratera čini glatka ohlađena lava


Članovi tima su takođe primetili da je dno kratera Von Karman zapravo glatki sloj ohlađene lave nastale od vulkanske aktivnosti koja se dogodila pre oko 3,6 milijardi godina.


Pročitajte još: Kina počela istraživanje tamne strane Meseca


Svemirska letelica „Čang E 4“ sletela je u krater Von Karman 3. januara 2019. godine, i to se smatra se ogromnim korakom u istraživanju svemira.


Njegov rover, „Jutu-2“, koji se može kretati usponim i do 20 stepeni, postavljen je 12 sati kasnije kako bi istražio mesto sletanja.


Poslednjih godina je bilo više misija ka Mesecu, ali većina njih je obavljena u Mesečevoj orbiti. Poslednja letelica sa posadom na Mesecu bila je Apolo 17, 1972. godine.


(rts.rs)