NIJE senzacionalna vest da je u podu grobljanske kapele manastira Pantokrator na Svetoj Gori pronađen "ženski skelet" koji je pripadao "nesumnjivo uglednoj ličnosti". U stvari, ovo uopšte nije vest, iako američka antropološkinja Lora Vin Antikas najavljuje da će stare kosti otvoriti mnoga nova pitanja. Tekst koji je potpisala izvesna Helena Smit vešto žonglira poluinformacijama i insinuira da su žene živele, umirale i bile sahranjivane u manastirima u, zvanično, duže od 1.000 godina striktno muškoj monaškoj zemlji.

- Prvu vešto sročenu vest emitovao je "Gardijan". Njen početak jeste senzacionalistički, ali su na kraju stavljene ozbiljne profesionalne ograde. Oni koji su prenosili vest nisu pročitali taj završetak. Priča deluje tendenciozno i treba posmatrati kako se razvija. Možda je to najava nove kampanje protiv zabrane ulaska žena u monašku državu - kaže dr Adam Crnobrnja, predsednik Srpskog arheološkog društva.


PROČITAJTE JOŠ: Misterija kostiju iskopanih na Svetoj Gori: Evo ko bi mogla da bude žena čiji su skelet pronašli arheolozi, a ima veze sa Srbijom!

PRVA javna ženska demonstracija protiv avatona, drevnog zakona koji zabranjuje ulazak žena na Svetu Goru Atonsku, odigrala se u aprilu 1953. godine. Tada su se učesnice Međunarodnog vizantološkog kongresa demonstrativno iskrcale u luci manastira Dionisijat. Za kršenje avatona do tada uopšte nisu bile propisane sankcije, jer se smatralo da to niko pristojan ne bi uradio, ali posle ovog feminističkog ispada grčko zakonodavstvo je propisalo zatvorsku kaznu, koja može biti zamenjena novčanom.

Od donošenja zakon nije nijednom primenjen, iako je bilo još nekoliko feminističkih provokacija. Iste 1953. na Atos je ušla američka učiteljica Kora Miler, a 1971. francuski filolog Žaklin Mišel i Italijanke Luisa Barbarito i Marija Pasterla. Grčka novinarka Malvina Karali tvrdi da je devedesetih godina prošlog veka ušla na Svetu Goru maskirana u muškarca.

Prilikom ulaska Grčke u Evropsku ekonomsku zajednicu feministkinje su avaton pokušale da sruše tvrdeći da je reč o kršenju ljudskih prava i slobode kretanja. Optužbe su pale pred obrazloženjem pravnika da je Sveta Gora potpuno privatno vlasništvo njenih 20 manastira, čiji žitelji imaju takođe pravo da ispovedaju svoju veru i žive po svojim pravilima. Isto pitanje je postavljano i nekoliko puta u Savetu Evrope, uz naglašavanje da EU daje mnogo novca za održavanje svetogorskih manastira, spomenika kulture čovečanstva sa liste Uneska. Avaton je uvek odbranjen, jer se on i ne odnosi samo na žene, već propisuje stroga pravila o ulasku i naseljavanju za sve potencijalne posetioce monaške države.


FEMINISTKINjE ne odustaju i s vremena na vreme pokreću otvorene ili prikrivene kampanje protiv avatona. Naučnici sumnjaju da je s tim ciljem emitovana i vest da je u Kapelici Svetog Atanasija neočekivano pronađen skelet žene koja je bila veoma značajna, što znači - plemkinja.

Stvari stoje drugačije. Još 1847. srpski istraživač Atosa Dimitrije Avramović naziva tu kapelicu "grobnica, hram Svetog Atanasija". Teško je poverovati da monasi nisu znali ili nisu rekli arhitekti restauratoru da je tu grobnica.

Prava informacija o najnovijem otkriću glasi: u kapeli je pronađena hrpa kostiju. Tri od njih su male pa bi mogle da budu ženske. To će pouzdano utvrditi DNK ispitivanja, citira se na kraju teksta u "Gardijanu" dr Janis Manijatis, iz Demokritovog istraživačkog centra u Atini. Ugledni naučnik dodaje da je neophodno sačekati i rezultate karbonskog datovanja kostiju, da bismo saznali kada je umrla osoba kojoj su pripadale.

Kosti iskopane u grobljanskoj crkvi

POVRŠNI internet mediji zagrizli su mamac i preneli samo senzacionalističke navode, kao što je tvrdnja arhitekte-restauratora Faidona Hadžijantonijua, da nikad za 40 godina karijere nije video nešto slično otkriću u kapeli.

- Čak i apsolutni laici znaju da su crkve i njihova okolina mesta sahranjivanja, a da su hramovi često podizani na kostima mučenika. Pravilo je da se, ako se pri građenju crkve naiđe na grobove, kosti iz njih sakupe i sahrane u temelju. To pravilo je važilo i za prehrišćanske hramove. Crkve su često svesno građene na praistorijskim tumulima, jer se groblje smatra posvećenim tlom - kaže dr Crnobrnja.

On naglašava da sahranjivanje žena na Svetoj Gori nije čudo, jer je ovo najistočnije poluostrvo Halkidikija naseljeno od praistorije, a kao monaška država - "Bogorodičin vrt", funkcioniše nešto duže od 1.000 godina. Helenski priobalni gradovi Atosa, po mišljenju istoričara, potpuno su se ispraznili tek oko 5. veka zbog neprestanih napada turskih gusara. Pronađene kosti mogle bi da pripadaju i žrtvama razbojnika.

- U kapeli nisu pronađeni celi skeleti, već hrpa kostiju, pa je očigledno reč o sekundarnom sahranjivanju. Verovatno su graditelji manastira naišli na starije grobove, i kosti iz njih su sahranili u kapeli. Ne bi me iznenadilo da u blizini postoji praistorijska nekropola - tvrdi dr Crnobrnja.

OD napuštanja helenskih gradova do 10. veka nije bilo zabrane ulaska žena na Atos, jer je i inače malo ko zalazio na krševito polustrvo obraslo divljom vegetacijom. Upravo zbog toga su zabite delove buduće Svete Gore od 7. veka za boravište odabrali monasi pustinjaci, podvižnici. Tek je car Jovan Cimiskije zvanično darovao monasima Atos i napisao njegov prvi ustav u 10. veku, ali u njemu nije izričito naglašen avaton, opšta zabrana pristupa za žene. To se podrazumevalo, jer je celo poluostrvo, pravno, postalo ogroman muški manastir. Ovde nije reč o diskriminaciji, kako neuke feministkinje tumače. Avaton i danas važi i u ženskim manastirima, pa u prostor u kome žive monahinje ne mogu da kroče muškarci.

Zapadni ulaz u Manastir Pantokrator,foto B.Subašić

Čak i posle proglašenja monaške države, u nekim slučajevima je odobravano prisustvo žena i dece, izuzev u samim manastirima. Reč je o porodicama manastirskih slugu koji su bili neophodni za radove na imanjima velikih carskih zadužbina. To gledanje kroz prste potrajalo je sve do kraja 11. veka, kada su čobanice sa Atosa preterale u zbližavanju s monasima. Skandal je bio toliki da je car Aleksije Prvi Komnen naredio proterivanje 300 pastirskih porodica koje su živele na Atosu, a vaseljenski patrijarh Nikola Treći Gramatik je napisao stroža pravila za monašku državu.


PROČITAJTE JOŠ: O njemu pišu svi svetski mediji: Otac Jefrem sa Svete Gore predvideo svoju smrt: Ako su njegove reči istinite, za dva meseca nas čeka strahota

MANASTIRI Atosa, naročito Hilandar, nesebično su otvarali vrata izbeglicama u slučaju opasnosti. Takav slučaj sa stanovnicima Halkidikija opisao je savremenik katalonske najezde početkom 14. veka: "Ceo mnogobrojni narod za dugo vremena hranio se od toga slavnoga manastira Hilandara". Posada srpske carske lavre pod zapovedništvom viteza-igumana Danila jedina je odolela napadačima i na kraju ih pobedila i proterala. Kosti pronađene u kapeli Pantokratora mogle bi da potiču i iz tog perioda kada su, po svedočenju savremenika, "Fruzi, Turci, Jasi, Tatari, Mogovari i Katalani mnoge svete hramove ognjem upalili i njihovo bogatstvo razgrabili i zarobljenike odveli u ropstvo, a ostali skončavahu od najljuće smrti, gladi. Ne beše ko će ih pogrepsti, no se zverovi i ptice nebeske hranjahu od njihova tela".

Jedino što se sigurno može reći o ovoj kosturnici jeste da u njoj sigurno nije pronađen skelet vizantijske plemkinje.

Foto B.Subašić

ŽENE I DECA NA ATOSU

Spasilačku misiju manastiri Svete Gore preduzeli su 1821. godine, u vreme grčkog ustanka za oslobođenje od Turaka. Žene i deca ustanika sklonjeni su na Atos, ali osmanski vojnici su upali u manastire i počinili masakr nejači, pa bi nedavno pronađene kosti mogle da pripadaju i njima.