ALEKSANDRI Vukašinović (19), Aranđelovčanki koja boluje od cerebralne paralize, možda će konačno laknuti! Ova devojka živi sa mamom i bakom, koje su bolesne, i dekom, koji se brine o sve tri, u trošnom kućerku aranđelovačkog predgrađa. U velikoj akciji, koju su posle tekstova u našem listu pokrenuli žitelji njenog rodnog grada, počelo je renoviranje jedinog doma Vukašinovića, da bi Aleksandra mogla samostalno da se kreće kroz kuću. Ostao je još jedan veliki stepenik za koji su neophodni novac, vreme i podrška - krov i plafoni.

Pročitajte još: SUGRAĐANI POMAŽU ALEKSANDRI: Dobrovoljci sređuju kupatilo, krov, temelje...

Aleksandri je, od prikupljenog novca, najpre renovirano kupatilo, pa je sada pristupačno za nju koja se kreće u invalidskim kolicima. Konačno može sama da ga koristi. Sve teške fizičke poslove majstori su odradili potpuno besplatno, postavljeni su držači i stoličica, tako da Aleksandra sada može bez ičije pomoći da se okupa.

Opština Aranđelovac pomogla je sa 200.000 dinara nabavku materijala da bi se promenio krov, jer su svi plafoni u kući i krov bili potpuno propali i pretila je opasnost da se uruše. Iako nije bilo troškova za "ruke", da bi sve bilo završeno potrebno je još oko 60.000 dinara koje Vukašinovići nemaju.

- Počela je rekonstrukcija krova, rade dvojica majstora i dvojica pomoćnika, koji se smenjuju - kaže Milorad (70), Aleksandrin deka. - Beskrajno smo zahvalni Bojanu Begoviću i Petru Budimiroviću, kao i svim ostalim ljudima koji rade besplatno, jer svakodnevno dolaze i rade teške poslove da bi olakšali našoj devojčici. Međutim, nedostaje novca da se nabavi materijal za unutrašnje plafone i zidove, pa ne znam da li će do zime sve biti gotovo. Trenutno boravimo u malom odeljenju i hodniku, gde i spavamo, jer su stari plafon i krov uklonjeni.

Majstori rade besplatno

Aleksandra je prošle školske godine u Školi za osnovno i srednje obrazovanje "Dr Milan Petrović" u Novom Sadu diplomirala kao tehničar pripreme grafičke proizvodnje, i to kao đak generacije. U svoj rodni grad posle četiri godine, koje je provela u Domu pri školi, vratila se ponosna, sa svim peticama, ali dočekana mnogobrojnim problemima. I uprkos svemu, ona je ljubazna i uvek nasmejana devojka!

- Osim uobičajenih nevolja sa kojima se susreću svi koji su poput mene vezani za kolica, a to je usamljenost i život u četiri zida, meni je svakodnevno kretanje u kući bilo vrlo komplikovano - priča Aleksandra. - Pre svega, mama Nataša je teško bolesna, i osim što ide na dijalizu, ima i epilepsiju, a baka je posle pucanja aneurizme dementna, pa se o nama stara jedino deka. On je star, a meni je svakodnevno potrebna pomoć. Osim toga, devojka sam i neprijatno je da mi on pomaže u kupatilu. Moje komšije i divni ljudi Aranđelovca su učinili mnogo da nam pomognu i neizmerno sam im zahvalna.

Kako Aleksandra kaže, iskreno joj je neprijatno što svi ti ljudi rade besplatno, ali zahvaljujući njima i ostalim dobrim ljudima, zimu će, nada se, dočekati pod novim krovom.

POMOĆ

AKO je neko u prilici da pomogne Vukašinovićima, bilo u novcu ili materijalu neophodnom za renoviranje kuće, može da im se javi na broj 034-710-560, ili našoj redkciji na 011- 3028-258. Donacije mogu da uplate i na broj žiro računa Milorada Vukašinovića, Aleksandrinog deke, u Eurobanci: 250-4100050731500-22.

SANjA DA NAĐE POSAO

MNOGO bih volela da se školujem dalje, ali pre svega bih volela da se zaposlim i olakšam ukućanima - kaže Aleksandra. - Osim toga, to bi bio način da izađem iz kuće i viđam druge ljude. Svesna sam da to nije lako, ali ne gubim nadu. Nedavno sam završila privatni kurs turskog, jer taj jezik mnogo volim. Nažalost, nemam novca da nastavim sa sledećim nivoom. Zahvalna sam Opštini Aranđelovac koja mi je obzbedila prevoz na kurs turskog jezika, kao i pomoć u kući.